19. marta obeležavamo svetski dan lasta!

 Uskoro nam i zvanično stiže proleće. Uvek nam se kroz misli provuče olistala šuma na čijem zelenom tepihu se smenjuju mnoge biljne vrste. Kao na primer prepoznatljivi maslačak, bela rada i ljubičica.

A kakva je to šuma bez cvrkuta ptica?

Prva koja nam pada na pamet je lastavica sa svojom prepoznatljivom pesmom. Ova vrsta je kod starih Slovena na pompezan način najavljivala dolazak Vesne, boginje proleća.   

Fotografija: Philip Ackermann/Pexels

Kosmopolitska vrsta, koja naseljava sve kontinente osim Antarktika. Prelaze i do 1000 km na svom putu gde se sreću sa jakim vetrovima. Izlažu se velikom sunčevom zračenju i drugim vremenskim uslovima. U toku svog leta mogu dostići brzinu od 30 do 40 km/h, a nekad i od 50 do 60 km/h. U toku svog leta mogu da izgube čak i ¼ svoje težine. Veliki broj njih strada tokom seobe. 

Verovalo se da donose sreću domu ispod čijeg krova sviju svoje gnezdo. Smatra da je to razlog zašto nisu lovljene.

Par kada svije svoje gnezdo, uvek mu se vraća. Svake godine po povratku očiste i renoviraju gnezdo, kako bi bilo spremno za podizanje mladih potomaka. Svoja gnezda uvek grade na određenoj visini, jer njihova mala i krhka krila ne dozvoljavaju da polete u vis, već to čine tako što samo skoče u ambis pred sobom. Materijal koji koriste u izgradnji njihovih gnezda jesu blato i sitne grančice. Gnezda grade uglavnom na visokim kućama, u štalama, mostovima, neke ih prave i na stenama, dok postoje i one koje prave rupe u zemlji ili pesku na usecima rečnog korita. Nakon kratke pauze od puta i spremanja kuće, lastavice polažu svoja jaja, što obično bude negde u maju.  

Svetski dan lastavica obeležava se 19. marta. To su ptice selice, vitkog tela, uskih krila i prepoznatljivog repa. po njima je i jedna vrsta leptira dobila ime, a to je lastin repak.

Fotografija: Adobe Stock


Hrane se insektima u toku svog leta. Bez obzira što se ne love, drugi uticaju su doveli do smanjenja njihove brojnosti u proteklih deset godina. Korišćenjem raznih insekticida i pesticida, dovelo je do drastičnog smanjenja broja insekata koji imaju nutritivnu vrednost za lastavice.  Uticaj klimatskih promena i urbanizacija sela takođe utiče na brojnost lastavica.

Postoji više od 75 vrsta lastavica od kojih najveći broj živi na Afričkom kontinentu. U Srbiji živi 5 vrsta lastavica, a to su: seoska lastavica, gradska lastavica, gorska lastavica, daurska lastavica i bregunica. Gradska lastavica i seoska lastavica su pod zaštitom države.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prošle godine je organizovalo takmičenje pod nazivom Domaćinstvo koje su laste odabrale gde je pobedilo domaćinstvo sa najvećim brojem gnezda lastavice, a nagrada je bila jedna tona kukuruza.

Svoja opažanja o prvim lastama i rodama možete uneti na stranici www.springalive.net i na taj način doprineti preciznijem praćenju naših dragih selica.

Autorka: Aleksandra Miščević

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime