Ove godine se sedmi put za redom obeležava Svetski dan žirafa. Fondacija za zaštitu žirafa je pokrenula inicijativu da se 21. jun obeležava kao dan ovih dugovratih životinja, sa ciljem podizanja svesti o važnosti zaštite i očuvanja ove vrste, kao i njihovih staništa. 

Fotografija: Pixabay

Žirafa je od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode stavljena na spisak ugroženih životinja, što je prvi stepen na rang listi klasifikacije životinja kojima preti izumiranje.

Njeno meso je izuzetno traženo u zemljama Afrike, ali ono što najviše zabrinjava je rastući trend potražnje za žirafinim kostima, koji preti da dostigne čak i slonovaču. Ova sirovina se koristi uglavnom za za izradu drški za noževe i raznih drugih dekorativnih predmeta.

Kako smo upoznali žirafe

U našem narodu se ustalila neka ljubav prema žirafama, možda baš zbog  Ćopićevog Bolesnika na tri sprata kojeg smo svi čitali još kao mali. Ljudsku pažnju svojom neobičnom lepotom žirafe privlače veoma dugo, a u Srbiji ih ima svega nekoliko u zoološkim vrtovima.

U Evropu žirafe su stigle tek u 19. veku, kao diplomatski pokloni Muhameda Alija, otomanskog vladara Egipta. Poslate su u London, Pariz i Beč, a najpoznatija među njima bila je Zarafa koja je u Marsej stigla 1826. godine. Postala je inspiracija slikarima, pesnicima, kompozitorima, a priču o njoj je napisao i sam Balzak.

Fotografija: Pixabay

Činjenice o žirafama koje do sada niste čuli

Žirafa (Giraffa camelopardalis) je afrički sisar iz reda papkara, najviši od svih kopnenih životinja. Odrasle žirafe dostižu visinu između 4 i 5,5 metara, a mogu težiti do 1,360 kilograma.

  • Veoma brzo trče – u galopu dostižu brzinu i do 60 km/h, što ih, posle predstavnika porodice mačaka, svrstava u najbrže životinje savana.
  • Žirafe su posebno karakteristične i po tome što se smatraju gotovo nemim – retko ko može da posvedoči da je ikada čuo oglašavanje žirafe. Ipak, veruje se da one nisu potpuno neme – one, naime, imaju samo slabije razvijene glasne žice koje ne proizvode glasan zvuk, već žirafe, kada su ugrožene, veoma tiho muču. Češće muču male žirafe, obično kada dozivaju svoje majke.
  • Imaju najveće srce – veće čak i od slona ili kita. Žirafino srce ima u prečniku i do 60 cm, a može biti teško i preko 20 kg. To je zato što srce žirafe mora biti izuzetno snažno i kadro da krv pumpa ne prilično veliku visinu, u proseku na visinu od 5 metara – do njene glave.
  • Takođe, imaju neverovatno duge jezike (otprilike 54 cm), koji im pomaže da pokupe lišće s grane.
  • Ne postoje dve žirafe sa istim šablonom tačaka na krznu.
  • Spavaju od 10 minuta do 2 sata dnevno.
  • Žirafa ima veoma razvijeno čulo mirisa i sluha. Njene osetljive uši u stanju su da registruju i najmanji šum, a njen njuh je upozorava na opasnost iako je ona kilometrima daleko od nje.
  • Ona se prevashodno brani stalnim kretanjem, a u slučaju direktne opasnosti daje se u brz beg ili se u direktnom sukobu veoma dobro brani snažnim udarcima svojih nogu, kopita ili vrata. Ipak, žirafa nema direktnih neprijatelja u prirodi.
  • Ženke žirafa se kote pretežno jednom godišnje donoseći na svet najčešće jedno, retko dva mladunčeta koja su već posle nekoliko sati od rođenja sposobna da stoje na nogama i trčkaju za majkom.

Autorka: Tamara Vejin

Izvori: National Geographic, Zvrk, Volim žirafe

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime