Svetska organizacija za prirodu (WWF Adrija Srbija) i Ujedinjeni ribolovci Srbije i ove godine, zbog povećane konzumacije ribe uoči praznika, upozoravaju na probleme ribokrađe i prekomernog izlova mnogih vrsta riba, pa čak i strogo zaštićenih.

Vizual: WWF i URS

Nelegalno se ulovi i do 10 hiljada tona ribe

Podaci do kojih je WWF došao u saradnji sa stručnim institucijama i udruženjima pokazuju da se u Srbiji legalno ulovi oko 5 hiljada tona ribe, dok je količina nelegalno ulovljene znatno veća: procene idu i do 10 hiljada tona. Ribokrađa uništava riblji fond, životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Ribokrađa, a zatim i nelegalna prodaja ribe na ulici, omogućena je zbog slabe kontrole i malih, praktično nepostojećih kazni. Ribokrađa je zbog toga izvor lake zarade, bez mnogo rizika. Ribokradice se ne libe da otvoreno i iz dana u dan prodaju nelegalni ulov u ribarnicama i na pijacama, dajući primer i restoranima da u svoju ponudu uključe zaštićene vrste.

Zabranjena kečiga i dalje na meti ribokradica

Vrsta koja se po svoj prilici nalazi u najnepovoljnijem položaju je kečiga, kojoj bez preterivana preti izumiranje”, ističe Vladimir Stakić iz Ujedinjenih ribolovaca Srbije.

Vizual: WWF i URS

Na meti ribokradica je prvenstveno kvalitetna riba – smuđ, som i šaran, a naročito kečiga. Ukus i kvalitet mesa ove ribe pokrenuo je lanac njenog masovnog izlovljavanja. Sprovođenje totalne zabrane lova te vrste, koju je Ministarstvo zaštite životne sredine uvelo početkom godine na inicijativu WWF-a je za sada neefikasno, te se ta riba ulovljena u otvorenim vodama i dalje nalazi u redovnoj ponudi mnogih restorana i na pijacama.

„Građani nam i posle godinu dana od uvođenja zabrane šalju putem društvenih mreža
fotografije kečige koja je poslužena u restoranu. Za nas je to dobar znak da su oni svesni
zabrane, ali mi nismo prava adresa za prijave, već inspekcija. Problem je što se pojedini
ugostiteljski objekti, pre svega riblje čarde, otvoreno hvale na društvenim mrežama da su uspeli da nabave kečigu iz divljine. Zakon jasno propusuje da je to zabranjeno, a pri tom nema ni razlike u ukusu između kečige iz Dunava i iz ribnjaka.“

Legalna alternativa koja bi pomogla oporavak ribljeg fonda jeste konzumacija kečige iz uzgoja. „Na taj način bi inspekcija, ali i aktivisti dobili veću podršku u svom radu”, dodaje Deni Porej, direktor WWF Adrije-Srbije.

Ribokrađa je krađa kao i svaka druga, kazne treba da budu adekvatne

WWF i Ujedinjeni ribolovci Srbije apeluju na nadležne organe da na zločine prema prirodi ne gledaju blagonaklono, da ribokrađu počnu da tretiraju kao bilo koju drugu krađa koja ostavlja ekonomsku štetu po državu, ali pre svega kolektivnu štetu po građane zbog narušavanja prirode.

„Apelujemo i na tužilaštvo i sudstvo da zahtevaju i izriču adekvatne kazne. Ribokrađu ne
treba tretirati kao socijalnu kategoriju, jer se njome bave organizovane kriminalne grupe i
pojedinci, koji ostvaruju veliku nelegalnu dobit. Adekvatno sprovođenje postojećih zakona, osnaživanje inspekcije i podrška javnosti mogu doprineti rešavanju ovog problema na otvorenim vodama Srbije, te očuvanju reka i ribljeg fonda Srbije.“

Izvor: WWF Adria

oglas
Redakcija portala Zelene priče.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime