Sve što ste uvek želeli da znate (a niste smeli da pitate) o toalet papiru

U poslednjih nekoliko nedelja, mnogi od nas su usporili svoju jurnjavu kroz život. Uprkos sumornom uzroku, data nam je blistava šansa da sagledamo svoje priorite, ali na mnogo dublji način nego što su to novogodišnje odluke. Ograničenje kretanja i nestašice stvari će nas možda navesti da u budućnosti mnogo više cenimo sve ono što uzimamo za gotovo. Tako stižemo i do glavnog aktera današnjeg teksta – upoznajte pobliže i možda u sasvim novom svetlu, njegovo veličanstvo Toalet Papir.

Fotografija: Pixabay

Razvojni put TP-a

Ideja o papirnatom ubrusu za brisanje potiče, gle čuda, iz Kine. Pre nego što je u srednjevekovnom carstvu uvedena upotreba papira veličine 60 ili 90 centimetara, korišćene su neke veoma neudobne opcije. U repertoaru za tariguz (jer moramo uvesti ovaj od milošte izraz kad tad, pa što ne sad) su se nalazile čak prilično bolne opcije, kao što su: piljevina, seno, kamenje, klipovi kukuruza, čak i iskrzani konopci za vezivanje brodova. 

Osvrt na istorijat tariguza nam daje sajt historyextra, navodeći da su stari Rimljani pokraj javnih toaleta držali kofu sa slanom vodom, u kojoj se nalazio sunđer na palici, za pranje svih klijenata. Kod siromašnijih su postojale i zelenije opcije, kao što su bili lišće i mahovina, dok su se imućniji građani unutar svojih domova prihvatali za krpice od vune i čipke. 

San o mekanom, troslojnom, belom papiru se ostvario tek u XX veku.

Postoji ceo sajt posvećen istorijatu toalet papira koji se zove, originalno, toiletpaperhistory. Oni navode da se krajem XIX veka raširila upotreba novinskog papira kao tariguza, potom su se pojavili listići medicinskog toalet papira natopljeni alojom protiv hemoroida. Prve rolne su ugledale svetlost tržišta 1879, ali je papir još uvek bio prilično grub zbog komadića ivera u sebi. San o mekanom, troslojnom, belom papiru se ostvario tek u XX veku.

Trenutnost

Decenijama unazad raste svest o tome koliko je neophodno pronaći i preći na samoodržive izvore energije, hrane, pa i toilet papira. Srećom, već postoji nekoliko različitih opcija, pa svako može da odabere onu koja mu najviše prija, kako za pozadinu, tako i za kućni budžet i prirodnu sredinu. Imajući u vidu da se toalet papir, kao i kuhinjski ubrusi, salvete, maramice i ostali papirni asortiman prave od drveta, neminovno se nameće zaključak o neophodnosti alternativnih izvora sirovine. Zanimljivo je da neke azijske kulture ne koriste toalet papir uopšte, nego su taj značajan posao dodelili levoj ruci. Iako je potom naravno operu, i dalje se rukuju isključivo desnom. Ukoliko je ovo suviše ekstremno za vas, pogledajte neke od naših lakše svarljivih predloga.

Fotografija: Pixabay

Porodične maramice (Family cloths) 

Ova alternativa tariguzu je nasličnija onima iz vremena Rimljana, ali je daleko higijenskija sada, zahvaljujući svemu što nam savremena tehnologija omogućava. Jedna porodica iz Viktorije u Australiji je, još pre pet godina, prešla sa papirnog toalet papira na flanelske krpice koje po upotrebi odlažu u kantu sa eukaliptusovim uljem, te jednom nedeljno peru na najjačem programu, osuše na suncu i iznova koriste. Kako prenosi abc.net.au, oni su ovih dana dospeli u žižu javnosti jer ih nije pogodilo panično gomilanje toalet papira usled panike oko koronavirusa. Za više detalja o iskustvu jedne mame sa ovim porodičnim maramicama, te njenom postepenom prelasku ka zero waste porodici, pogledajte ovde. Dok ovde možete da nađete celu listu ZA i PROTIV njihovog korišćenja.

Bide

Ukoliko ste oduvek bili frankofil, i želeli da obogatite vaš život nekim magičnim francuskim izumom, zašto ne pored vina, sira i poljubaca probati i bide. Firma Tushy smatra da bi i zadnje lice trebalo tretirati kao i prednje, te mu pružiti svakodnevni spa ugođaj, a time i ne bacati novac u wc šolju, uz to štedeći i mnogo vrednije listiće – one zelene, na granama. Businessinsider je spremio čitavu listu prednosti uvođenja bidea u naša kupatila. Ušteda novca u odnosu na toalet papir je na prvom mestu, ali potenciraju i veći stepen čistoće intimne regije, čime se smanjuje pojava ojeda, hemoroida i urinarnih infekcija. 

Reciklirani toalet papir

Prvo da razjasnimo da ovo ne podrazumeva da je novi toalet papir napravljen od već upotrebljenog. Naime, za izradu recikliranog papira se koriste sve druge papirne opcije, kao što su novine, kancelarijski papir, fiskalni računi, itd. Problem koji se ovde javlja je što u većem broju slučajeva takav papir, a samim tim i reciklirani toalet papir, sadrži BPA koji je ozloglašen zbog uticaja na endokrini sistem čoveka. Međutim, groovyliving navodi da najnovija istraživanja pokazuju da se BPA u finalnom proizvodu tj. recikliranom papiru javlja u zanemarljivim količinama. Zapravo, kako piše internet portal Grist, unos BPA u ljudski organizam kontaktnom upotrebom kreditnih kartica i prehrambene ambalaže je čak 98%. Ako ipak želite devičanski toalet papir, možete da ga zamenite sa sledećom biljnom opcijom.

Toalet papir od konoplje 

Industrijska konoplja je, uprkos tome što je fascinantno korisna biljka, dugo bila zapostavljena, čak i osramoćena zarad svoje nestašne rođake marihuane. Sve više se saznaje o bogatstvu koje konoplja može da daruje unutrašnjosti ljudskog organizma, kao što su npr. omega 3 i 6 masne kiseline, ali i ono što može da daruje našoj okolini. Sajt intelligentliving navodi da je toalet papir od konoplje biorazgradljiviji nego drveni.

Jeftiniji je za proizvodnju jer uzgoj konoplje zahteva male količine vode, a kako konoplja ima čak 85% celuloze u sebi, naspram svega 30% u drvetu, iskoristljivost je mnogo veća, pogotovo jer je žetva konoplje svakih 70 dana, dok su drveću potrebne godine za oporavak.

Ukoliko vas ne pogađa toliko očuvanje prirodne sredine, nego samo vaše neposredne pozadine, znajte da su antigljivična i antibakterijska svojstva konoplje utkana u svako vlakno papira proizvedenog od nje. Ukoliko želite da saznate više o nadmoćnosti konoplje kao sirovine, pogledajte ovde.

Fotografija: Pixabay

Na tržištu postoji i varijanta toalet papira od bambusa, ali prema treehugger sajtu cena je još uvek prilično visoka, pogotovo za naše područje, jer bismo, za razliku od konoplje, morali da uvozimo ili sirovinu, ili gotov proizvod. Ipak, ne može da se zanemari činjenica da je i bambus brzorastuća biljka, te bi njegova upotreba spasila mnoga drveća. 

Umetnost od rolni TP-a

U duhu uvek predlaganog recycling-a, ali i upcycling-a (link ka Zeleni rečnik), ovom prilikom vam predlažemo Toilet Paper Art. Verujem da svi ovih dana imamo kako zalihu toalet papira, tako i koji čas dokolice u kome bismo mogli ovu priču da ulepšamo umetnošću. Toplo preporučujem da od sad čuvate iskorištene kartone od rolni, pogotovo ako imate klince u kući, zajedno prosurfujete (ostavši suvi na kauču) po internetu za idejama i date oduška vašoj kreativnosti. Ideje se kreću u rasponu od praktične upotrebe nastalih kreacija, do ideja za određene praznike, ili jednostavno da unesete kolorit, veselost i osmehe u kuću npr. jednim papirnim životinjskim carstvom.Ukoliko napravite vašu kreaciju, slobodno nam pošaljite na mejl.

Budućnost, ili ne?

Po navodima sajta greenmatters, godišnje se zarad proizvodnje devičanskog toalet papira uništi čak 15 miliona drveća, i potroši zapanjujućih 240 biliona litara hemikalija. Da li je zaista toliko bitno i vredno da nam zadnjica zablista na ovaj način? 

27.000 drveća svakoga dana se uništi samo radi proizvodnje toalet papira.

The Guardian upozorava kako se problemu plastike ukazuje mnogo više (a ipak nedovoljno) pažnje nego problemu komercijalne deforestacije. Krajnje je vreme da drveće postavimo na pijedestal na kome zaslužuje da bude, te učinimo sve da izbegnemo apokaliptični scenario planete bez ijednog drveta. Ukoliko uzmemo u obzir da samo 30% svetske populacije koristi toalet papir kao deo higijene, zašto ne pronaći druge opcije? Na nama je da promenimo sopstveni način razmišljanja, ustaljene navike, sagledamo veću sliku i uvidimo da je sve u našim rukama. Toalet papir, bukvalno.  

Izvori: History extra, Toilet paper history, Green matters, ABC net, Business insider, Inteligent living, Groovy green living, Grist, Guardian.

Autorka teksta: Aleksandra Krstić
Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime