Porodicu čine Marija, Filip i njihove tri ćerke – Isidora, Magda i Žanka. Oni osim međusobne ljubavi dele još nešto, a to je ljubav prema prirodi. Ekološki odgovorna porodica koja brine o svom otisku koji ostavlja na planeti ali pokušava da učini promenu i u zajednici, kroz svoj primer i različite kampanje. 

Fotografija: Walking by the Earth

Marija nam priča o tome kako su se odlučili da svoju porodicu učine “ekološkom porodicom” i kako se navike koje štete planeti menjaju iz njihovog iskustva.

  • Kada sam počela da se zabavljam sa mojim nevenčanim partnerom, Filipom, pre 12 godina, mnoge stvari su počele da se menjaju iz korena. Pre svega javila se  potreba da svijemo gnezdo, jer smo želeli porodicu i sve je po inerciji, išlo ka tome. Tako smo počeli da razvijamo i svest o ekologiji, kojoj je prethodilo, verovatno, vaspitanje iz kuće: ‘’Ne bacaj smeće po ulici.’’

Vozeći bicikl, šetajući obalama reke Save, hrastovom šumom koja spaja Umku i Malu Moštanicu i brda oko Umke, Mariju je vremenom sve više uznemiravao prizor divljih deponija i otpada na svakom koraku, pa je zato počela aktivnije da se bavi ovim temama.

  • Sa druge strane, Filip je završavao Šumarski fakultet na smeru pejzažne arhitekture i hortikulture i svakodnevno se družio sa biljkama, gljivama i insektima. Njegov revolt je bio opravdan time. Znao je šta se dešava sa mikroklimom našeg mesta, jer se pored otpada, masovno seče i šuma na najvećem klizištu u jugoistočnoj Evropi, na kome je, sticajem okolnosti, i naš dom.
Fotografija: Walking by the Earth

Prva ekološka navika koja je zaživela u njihovom domu bilo je odvajanje otpada u EKO kese. 

  • U to vreme, kada smo već bili poprilično ljuti na sebe i sve oko sebe zbog smeća po kome hodamo, pojavile su se EKO kese koje je delilo JKP Gradska čistoća. Taj momenat je za nas značio korak ka promeni navika koje i dan danas funkcionišu u našem domu. Počeli smo da odvajamo reciklabilne materijale ( PET, limenke, hartija, tetrapak, staklo) u EKO kese, uz koje su stizale i bar- kod nalepnice na osnovu kojih se dobija popust za Infostan. Dobra stvar je bila što ste kese mogli da poručite putem pošte sa svojim identifikacionim brojem na Infostan računu, a one bi vam potom stizale na kućni adresu.

Međutim, jednog dana Marija i Filip su doživeli razočaranje, kada su videli da se u kamion koji odvozi komunalni otpad ubacuju i EKO kese.  A danas? Danas da bi preuzeli EKO kese moraju da voze 20 kilometara do ispostave Javnog komunalnog preduzeća.

  • Tražeći način da rešimo neka pitanja u sopstvenom dvorištu, počeli smo da čistimo podrum. Filipov deda je bio mašinac, majstor. Dakle, puno starog gvožđa. Krenuli smo u akciju u slobodno vreme. Čistili smo podrum i dvorište danima i nakupili preko dve tone starog gvožđa. Sve smo prodali na reciklažu i zaradili novac za sve dane na Nishville Jazz Festivalu i još 10 dana na Krfu. Pored toga, posadili smo preko 5 sadnica drveća i uradili prenamenu predmeta za naš dom i dvorište.  Na primer, od jednog gvozdenog obruča smo napravili komposter, koji i dan danas koristimo. To je bio zvanično i početak naše ekološke porodice. Bila je potrebna samo volja da se nešto promeni.
Fotografija: Walking by the Earth

Prvo putovanje ekološke porodice bilo je kampovanje na Sitoniji uz penjanje na vrh 1923m nadmorske visine. Ova avantura je bila okidač za još mnoge nove pustolovine. 

  • Ispunili smo sve ciljeve dve godine za redom. Glampovali, popeli se i spustili sa vrha Besna Kobila sa sve sitnom dečicom i sa mnom trudnom, opajali Sitoniju uzduž i popreko, a uz to i Zlatibor i njegove lepote.

2018. godina je na pragu i stvara se “Walking by the Earth”.

  • Filipu počinje da vršlja po mozgu pravljenje kreveta u našoj Opel Zafiri jer smo, zbog brojnosti naše porodice, morali da obezbedimo veći automobil, na gas, naravno. Jedne večeri, uspavali smo decu i seli da se dogovorimo koju gustinu sunđera za krevet u kolima da uzmemo. Nestalo je struje. Odjednom je sve zanemelo u našem okruženju. Te večeri rodio se Walking by the Earth, i u tom momentu, bio je to radni naziv knjige koju sam započela da pišem, doslovno, sa sve sveskom i olovkom u ruci. A od tog momenta do danas, Walking je nešto što svaki sekund doživljavamo kao sopstveno otkrivanje.
Fotografija: Walking by the Earth

Porodica se uputila ka ostrvu Limnos, gde će provesti mesec dana bez struje i vode, na plaži udaljenoj 7 kilometara od najbližeg mesta. U toku dana je radio plažni bar koji je imao struju i vodu a noću je horizont bio samo njihov. 

  • I tako, opet samo čista ljubav, volja i entuzijazam nas dovode do toga da menjamo svoje živote, svakim danom provedenim na ostrvu. Umivamo se u moru pre doručka i jutarnje kafe, onda slatko klopamo i popijemo kaficu, pa kupanjac, pa onda gricnemo neko koštunajvo voće koje smo poneli sa sobom da imamo užinicu, pa crtamo, čitamo, bojimo, pa se spremimo ili za hiking ili za vožnju do sledećeg mesta koje do tada nismo obišli. I svuda skupljamo smeće, koliko možemo da ponesemo u rukama. Grci imaju lepo odvojene kontejnere za suvu i mokru frakciju. Pa podelimo to u najbližim kontejnerima. Enormne količine kanapa za pecanje, raznih debljina, slamčice, čepovi, otvarači sa limenki, vlažne maramice i pikavci. I samo isplivava iz peska. Koliko god da smo čistili naš kamp svako jutro bi posle jakog Meltemija iskrslo još toliko otpada. Skupili smo preko 10 džakova samo na našoj plaži. Za kupanje i pranje sudova smo kupili biorazgradive šampone kako ne bismo zagađivali vodu. Trudili smo se da mislimo na sve, i zaista, nismo ništa propustili. 
Fotografija: Walking by the Earth

Ekoloških problema je mnogo, a ova porodica se opredelila za čišćenje, razdvajanje otpada i reciklažu. 

  • Mi smo započeli trash izazov malo pre njegove ekspanzije, kao jedini radikalno dobar način da podignemo svest naše lokalne zajednice. Smatrali smo da, ako porodica sa troje male dece može da se savije i pokupi smeće, zašto to ne bi mogao bilo ko. Naša ideja je bila da se na akcije uključuju društveno odgovorne institucije i društva, pa smo tako i delovali.

Odziv na akciju Svetskog dana čišćenja koju su Walking by the Earth organizovali u svom mestu, Umci, bio je solidan, međutim nije bilo u potpunosti kako su očekivali. Uključila se škola Sveti Sava, nekoliko sprotskih društava, vrtić i nekoliko porodica.  Ipak, osnovna škola nažalost nije bila deo ove akcije. Ali odustajanje svakako nije bio izbor koji su želeli i od tada se aktivno bave različitim kampanjama.

Fotografija: Walking by the Earth
  • Tu je inicijativa koju smo nazvali, po ugledu na svetske pokrete poput #pickup1million,  #pokupi1komad. Imali smo želju da ljudi shvate da nije sramota pokupiti smeće sa mesta gde mu mesto nije. Uz to kontinuirano sprovodimo informisanje javnosti o štetnosti upotrebe jednokratnih predmeta, i trudimo se svakodnevno da stimulišemo ljude da razmisle pre kupovine bilo čega, da li im je to zaista potrebno, i ako jeste, gde će to završiti kada upotrebi dođe kraj.

Pored trash izazova i akcija čišćenja, Walking by the Earth planira da se posveti edukaciji i podizanju svesti o alarmantnoj potrebi da vodimo računa o otpadu koji ostavljamo za sobom. Svet ostaje na deci, koja od malena počinju da usvajaju navike, za šta je najvažniji primer roditelja. 

  • Fokus nam je na roditeljima, ostvarenim ili budućim, jer ako danas planirate da rešavate probleme, a imate porodicu, ili je planirate, neophodno je da svaki korak po Zemlji bude dobro odmeren. Da nema naše dece, pitanje je da li bi Walking ikada nastao. Naša deca su ono što nas gura napred. Jer sve ovo ostaje njima. Ono što im sada pokažemo sopstvenim primerom, njima sutra to ostaje svetlost koja će ih voditi u mraku.

A kako kaže Marija, deci je najbolje objasniti ekologiju kroz priču i igru. 

  • Nađite vreme da svojoj deci, ili nečijoj deci, nekada, ili svaki dan, ispričate po jednu priču gde ćete ubaciti sve ono što mislite da je važno da deca nauče. Živopisno, vedro, sa ponekim strašnim elementom koji će im dati uvid da je svuda oko nas borba dobra i zla. Taj efekat prenešen na decu ostaje zauvek ucrtan u njihovim pametnim glavicama. Edukacija kroz igru, na licu mesta, ili čak na samoj akciji čišćenja, najbolja je edukacija koju jedno dete može da dobije. Varijacije na temu su beskonačne, samo vam treba malo volje. Svako dete obožava da mu mama i tata pričaju priče.
Fotografija: Walking by the Earth

Pored priča za decu, način na koji se njihova i globalna ekološka priča najbrže širi jesu društvene mreže. Najbolji pokazatelj uspeha i ono što se u Walking by the Earth pitaju jeste: da li je neko od njihovih pratilaca promenio bar jednu lošu naviku u vezi sa temama kojima se bave? 

  • Ovim putem bismo pozvali sve ljude koji žele da se pridruže našoj inicijativi, da podele svoja iskustva na našoj fejsbuk grupi, da diskutuju, da pitaju ukoliko ih nešto zanima, a misle da im ikako možemo pomoći. Naš cilj je isključivo širenje ličnog iskustva u kombinaciji sa važnim temama koje se svakodnevno otvaraju pred nama. I mi učimo svaki dan nešto novo. I trudimo se da maksimalno doprinesemo našem jedinom mestu za život, našoj Planeti. I zato uvek kažemo:
    ’’Budite dobro ljudi, W!’
Video u produkciji Walking by the Earth

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime