Medonosno listopadno drvo vrbe pripada rodu Salix i porodici vrba (lat.  Salicaceae) . Ovaj rod obuhvata 450 vrsta širom sveta, od kojih u Republici Srbiji raste oko 18.  U zavisnosti od vrste, mogu se javiti u različitim životnim formama. Najčešća forma je drvo, ali se mogu javiti i u formi žbuna ili prizemne biljke.

Vrbe se javljaju blizu vodenih staništa, duž reka i plavnih područja. Retke su čiste vrbove šume, uglavnom grade zajednice sa drugim vrstama poput topole. U svim krajevima naše zemlje je rasprostranjena, može se naći i do 1000 m nadmorske visine.

Fotografija: Pixabay.com

Kora je smeđe/siva i ispucala. Grane tanke i dosta savitljive. Listovi su uski i linearni, zašiljeni na vrhu, na licu tamnozelene boje na naličju nešto svetliji ili beli.

Žalosna vrba (lat. Salix babylonica L.) je najmedonosnija rana prolećna biljka koja daje 50-100 kg meda po hektaru i mnogo polena.

Cveta pre listanja, od marta do maja. Zbog svog ranog cvetanja vrba je od izuzetnog značaja za prolećn razvoj pčela, jer daje dosta polena i nektara.

Vrba je dvodoma biljka sa jednopolnim cvetovima, što znači da se na jednoj biljci nalaze muški a na drugoj ženski cvetovi. I muški i ženski cvetovi su grupisani u cvasti – rese. Muški cvet čine dva prašnika i dve nektarije, dok ženski cvet čini tučak sa jednom nektarijom. Nektarije su žlezdane tvorevine biljaka koje po pravilu stvaraju i luče nektar, slatki sok koji privlači insekte oprašivače.

Ove ženske cvasti se kod vrbe ive  ( lat. Salix caprea)  nazivaju se mace ili cica mace. Prema staroj poljskoj legendi, jedna mačka plakala je na obali reke u kojoj su se davili njeni mačići… Vrbe koje su rasle uz obalu su očajnički poželele da joj pomognu pa su oborile svoje duge grane u vodu ne bi li spasile male mačiće koji su upali u reku dok su jurili leptire. Mačići su se čvrsto uhvatili za grane i bezbedno izašli na obalu. Od tada, svakog proleća, kaže legenda,  na granama vrba, baš na mestima gde su se mačići držali, izrastu mali krzneni pupoljci.

Medicinski značaj vrbe

Vrba je od medicinskog značaja, njena kora sadrži tanine i glikozid salicin.  Kora vrbe ispoljava antiinflamatorno, antireumatsko, analgetičko i antipiretičko delovanje. Još u 5. veku p.n.e., Hipokrat je pisao o gorkom prahu ekstrahovanom iz vrbove kore koji olakšava bolove i umiruje groznicu. Interesantno je znati da zahvaljujući upravo ovom svojstvu vrbe duguje i postojanje jednog od najpopularnijih i najrasprostranjenijih lekova na svetu – aspirina.

Pravi je domaćin za brojne vrste insekata iz familija poput skočibuba, krasci, strižibuba, surlaša, trčuljaka, noćnih pa čak i dnevnih leptira u periodima hibernacije i estivacije- letnji san.

Doživljaj sa terena

U toku terenskih istraživanja, hodajući pored bare Zasavice, zapazila sam jedan fenomen. Zastali smo ispod bele vrbe i osetila sam da nešto kaplje po meni. Pogledala sam u krošnju drveta,a grane bele vrbe su bile prekrivene penom. Pena je produkt jedne vrste cikada (lat. Aphrophora sp.) koju stvara kako bi zaštitila svoja jaja dok se ne izlegu.

Fotografija: Aleksandra Miščević

Verovanja u vrbe

U našim krajevima žalosnu vrbu nazivaju i imenom „ jadika“, što odgovara starim verovanjima da oko sebe širi žalost, melanholiju i tugu. Njene listove i grančice su koristile veštice u pravljenju zlih čini.

Pravoslavni vernici proslavljaju Vrbicu koja nosi značenje pobede života nad smrću. Običaj koji se vezuje za ovaj praznik je da deca unose grancice vrbe u crkvu koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obnavlja blagosiljanje vrbe. Vrbove grane se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Zelene priče

oglas
Postadoh deo zelenih priča u želji da prirodu približim svima! Da bismo znali kako prirodu da zaštimo i sačuvamo moramo da je spoznamo. Student sam na master studijama za profesora biologije i pričaću vam zelene priče o biljkama i životinjama.