Medonosne pčele

Medonosne pčele obezbeđuju, odnosno rade ključna oprašivanja useva i divljih biljaka i ključne su u obezbeđivanju raznovrsnosti hrane i biodiverziteta (Bascompte et al., 2006; Fontaine et al., 2006; Klein et al., 2007).

Pčele su ekonomski najvažniji oprašivači.

Nažalost broj medonosnih pčela se u Evropi smanjio za jednu četvrtinu u periodu od 1985 do 2005 (Potts et al., 2010b; Goulson et al., 2015). U Severnoj Americi se broj smanjio za jednu polovinu u periodu od 1947 do 2005 (vanEngelsdorp et al., 2008; Goulson et al., 2015; National Research Council, 2007).

Neonikotinoidi

Postoji nekoloko stresnih faktora koji negativno utiču na preživljavanje kolonija. Postoji kombinacija više faktora koji zajedno negativno utiču na pčele. Najdominantniji su paraziti, patogeni i pesticidi (Genersch et al., 2010).

Rezultati pokazuju da usled negativnog efekta pesticida, pčele postaju osetljivije na parazite i patogene, što dovodi do velikih posledica.

Najnegativniji uticaj na pčele od svih pesticida imaju neonikotinoidi. Zbog njihove sve veće upotrebe na globalnom nivou i perzistentnosti, predstavljaju ozbiljnu pretnju za opstanak medonosnih pčela. Po mnogima i glavnu (Desneux et al., 2007; Goulson, 2013; Pisa et al., 2015; Vanbergen and the Insect Pollinators Initiative, 2013).

Neonikotinoidi su neurotoksini čiji uticaj dovodi do abnormalnog ponašanja, nepokretnosti i smrti ciljanih štetočina od insekata (Matsuda et al., 2001; Tomizawa and Casida, 2005; Elbert et al., 2008).

Često neciljani insekti, poput medonosnih pčela, dolaze u kontakt sa ovim insekticidima (Pisa et al., 2015).

Neonikotinoidi su klasifikovani kao sistematični, pošto ih biljke absorbuju u sva tkiva, preko vaskularnog sistema (Elbert et al., 2008).

Polen i nektar mogu da sadrže neonikotinoide. U slučaju da pčela transportuje zagađen polen i nektar u košnicu,  kao posledica toga neonikotinoidi se mogu naći u medu i mleču (Genersch et al., 2010; Blacquière et al., 2012; Rosenkranz et al., 2014).

Direktni letalni efekat neonikotinoida, prouzrkovan slučajnim izlaganjem pčela akutnoj toksičnoj koncentraciji neonikotinoida se retko dešava (Slika 1.).

Slika 1. Direktni kontakt (Hopwood et al., 2016)
Slika 2. Rezidualni kontakt (Hopwood et al., 2016)

Mnogo je češće da su pčele izložene nižoj koncentraciji neonikotinoida, što dovodi do poremećaja u ponašanju i pamćenju (Yang et al., 2008, 2012; Han et al., 2010; Henry et al., 2012; Decourtye et al., 2004).

Tiaklopridom se prskaju cvetni usevi.

Imidakloprid, klotianidin i tiametoksam se koriste za tretiranje semena.

Poslednja tri navedena nionikotinoida su zabranjena od strane Evropske komisije 2013., zbog negativnih efekata koje prouzrokuju na pčele i druge oprašivače (Gross, 2013; EFSA, 2013a,b,c, 2014).

Gubitak kolonija je često povezan sa visokom infekcijom koju prouzrokuju patogeni i paraziti, koje dolazi posle pada/slabljenja imunog sistema, a glavni krivci su pesticidi.

Izloženost subletalnim dozama neonikotinoida je povezano sa povećanjem broja patogena i njihovim uticajem. Uključujući i parazit Nosema spp. Viruse tipične koji deluju u saradnji sa Varroa destructor. Jedan od najkarakterističnijih virusa je virus krila DWV, koji dovodi do deformisanja krila.

Dokazano je da klotianidin utiče na članove gena iz familije NF-kB, tako što može da dovede do napredovanja deformiteta krila, kao skrivena infekcija. Pošto imaju centralnu ulogu u uticanju na imuni sistem pčela, pesticidi takođe mogu da utiču na orjentaciju, zaceljivanje rana i mikrobiološku odbranu.

Dokumentovane činjenice o uticaju neonikotinoida na pčele (Hopwood i saradnici 2016):

1) Klotianidin, dinoterfuran, imidkloprid i tiametoksam su visoko toksični za medonosnu pčelu.

2) Tiaklpirid i acetamiprid su umereno toksični za pčele.

3) Neonikotinoidi absorbovani od strane biljke su metabolizovani vremenom i kao posledica toga neki nus proizvodi su toksičniji za medonosne pčele od neonikotinoida.

4) Pčele koje su izložene sbletalnom nivou neonikotinoida mogu da imaju probleme sa letenjem,navigacijom, slabljenjem čula ukusa, mirisa i smanjenom mogućnošću učenja novih zadataka. Sve ovo utiče na sposobnost sakupljanja i skladištenja hrane, što za poseldicu ima lošiju prduktivnost košnice.

5) Larve izložene subletalnoj dozi imidakloprida u hrani imaju manju mogućnost preživljavanja, dolazi do izmene metabolizma i  i poremećaja čula mirisa.

Nosema spp. – Nozemoza je bolest odraslih pčela uzrokovana visokospecijalizovanom parazitskom gljivicom Nosema apis Zander, koja nastanjuje srednje crevo pčela. Nozemoza se kod medonosne pčele javlja širom sveta izuzev u nekim delovima Afrike, Bliskog Istoka i Malajskog arhipelaga. U našoj sredini je veoma raširena.

Varroa destructor su krpelji vidljiv golim okom. Veoma je raširena na medonosnim pčelama (A. mellifera) u Evropi i Americi, a i u Aziji i na Dalekom Istoku (na A. cerana).

DWV virus može nastati u svakom razvojnom stadijmu (jaja,larve,lutke) medonosne pčele,ali ne prouzrokuje po pravilu simptome i oštećenja najvažnije je istaći da se DWV virus prenosi preko pčelinjog krpelja (Varoa destructor) na lutke i odrasle pčele.

Tabela 1. Vreme polurazlaganja neonikotinoida u zemljištu (Hopwood et al., 2016)

NeonikotinoidPolurazlaganje u zemljištu
Acetamiprid 1-8 dana
Klotianidin je primarni metabolit tiametoksama148-1,155 dana
Imidakloprid40-997 dana
Tiakloprid1-27 dana
Tiametoksam25-100 dana

Tabela 2. Klasifikacija stepena toksičnosti za pčele (Hopwood et al., 2016)

Stepen toksičnosti!LD50
Jako otrovneH<2 µg/pčela
OtrovneM2-10,99 µg/pčela
ŠtetneS11-100 µg/pčela
Praktično nema efekataN>100 µg/pčela

Medonosne pčele i neonikotionidi

Istraživači su istraživali efekte neonikotinoida na oprašivače, a primarno su se bazirali na menodnosne pčele.

Medonosne pčele su primarni oprašivači i primarno testirane vrste, zato što su ekonomski najznačajnije. Ima ih u velikom broju i imaju postojeće protokolne testove.

Kada se pogledaju sve studije koje su do sada rađene, najviše studija je urađeno o uticaju imidakloprida ( oko ¾ studija) na pčele, a zatim ga prate klotianidin, tiametoksam, acetamiprid i tiakloprid. Dinotefuran je najmanje proučavani neonikotinoid (Hopwood et al., 2016).

Medonosne pčele žive u velikim kolonijama i sastoje se od kraljice, pčela radilica kojih ima najviše i trutova (Winston, 1987). Preživljavanje i rast kolonije je usko povezan sa zalihama hrane. Medonosne pčele su veliki sakupljači i sakupljaju nektar i polen sa velikih udaljenosti. Samo u SAD-u medonosne pčele omogućavaju oprašivanje useva, čija je vrednost preko 15 milijardi dolara. Nažalost pčele su baš zbog toga izložene velikom broju agohemikalija, uključujući i neonikotinoide (Morse and Calderone 2000).

Šta i kako dalje?

Neonikotinoidi su široko rasprostanjeni u kontroli i uništavanju štetnih organizama u poljoprivredi. Kao posledica toga pčele su izložene neonikotinoidima na razne načine zbog njihove prisutnosti u vodi, biljkama, zemljištu, nektaru i polenu. Svaki naučni rad nam je pokazao da korišćenje neonikotinoida ima štetne posledice po pčele.

Korišćenje neonikotinoida treba da se ograniči do daljnjeg, sve dok se ne otkriju načini na koji neonikotinoidi mogu da se koriste, a da ne štete korisnim insektima.

Bez pčela, nema oprašivanja, nema ploda, nema hrane, nema ni ljudi.


Zeleno-plavi pozdrav. BZZZZZZZZZ

Literatura:


– Pisa, L.W., Amaral-Rogers, V., Belzunces, L.P., Bonmatin, J.M., Downs, C.A., Goulson, D., Kreutzweiser, D.P., Krupke, C., Liess, M., McField, M., Morrissey, C.A., Noome, D.A., Settele, J., Simon-Delso, N., Stark, J.D., Van der Sluijs, J.P., Van Dyck, H., Wiemers, M., 2015. Effects of neonicotinoids and fipronil on non-target invertebrates. Environ. Sci. Pollut. Res. 22, 68–102.
– Klein, A.-M., Vaissiere, B.E., Cane, J.H., Steffan-Dewenter, I., Cunningham, S.A., Kremen, C., Tscharntke, T., 2007. Importance of pollinators in changing landscapes for world crops. Proc. R. Soc. B-Biol. Sci. 274, 303–313.
– National Research Council, 2007. Status of Pollinators in North America. National Academies Press, Washington, DC.
– Rosenkranz, P., von der Ohe, W., Moritz, R.F.A., Genersch, E., Büchler, R., Berg, S. And Otten, C. (2014) Schlussbericht: Deutsches Bienenmonitoring – ‘‘DeBiMo”, 2011–2013.
– Vanbergen, A.J., Insect Pollinators Initiative, 2013. Threats to an ecosystem service: pressures on pollinators. Front. Ecol. Environ. 11, 251–259.
– Elbert, A., Haas, M., Springer, B., Thielert, W., Nauen, R., 2008. Applied aspects of neonicotinoid uses in crop protection. Pest Manag. Sci. 64, 1099–1105.
– Genersch, E., von der Ohe, W., Kaatz, H., Schroeder, A., Otten, C., Buechler, R., Berg, S.,Ritter, W., Muehlen, W., Gisder, S., Meixner, M., Liebig, G., Rosenkranz, P., 2010. The German bee monitoring project: a long term study to understand periodically high winter losses of honey bee colonies. Apidologie 41, 332–352.
– Hopwood J., Aimee C., Vaughan M., Biddinger D., Shepherd M., Hoffman Black S., Lee-Nader E., Mazzacano C.2016. How neonicotinoids can kill bees. The Science Behind the Role These Insecticides Play in Harming Bees. The Xerces Society for invertebrate Conversation. Portland U.S. 1-80.
– Yang, E.C., Chuang, Y.C., Chen, Y.L., Chang, L.H., 2008. Abnormal foraging behavior induced by sublethal dosage of imidacloprid in the honey bee (Hymenoptera: Apidae). J. Econ. Entomol. 101, 1743–1748.
– Yang, E.-C., Chang, H.-C., Wu, W.-Y., Chen, Y.-W., 2012. Impaired olfactory associative behavior of honeybee workers due to contamination of imidacloprid in the larval stage. PLoS ONE 7, e49472.
– EFSA, European Food Safety Authority, 2013a. Conclusion on the peer review of the pesticide risk assessment for bees for the active substance clothianidin. EFSA J. 11, 3066.
– EFSA, European Food Safety Authority, 2013b. Conclusion on the peer review of the pesticide risk assessment for bees for the active substance imidacloprid. EFSA J. 11, 3068.
– EFSA, European Food Safety Authority, 2013c. Conclusion on the peer review of the pesticide risk assessment for bees for the active substance thiamethoxam. EFSA J. 11, 3067.
– EFSA, European Food Safety Authority, 2014. Towards an integrated environmental risk assessment of multiple stressors on bees: review of research projects in Europe, knowledge gaps and recommendations. EFSA J. 12, 3594.
– Morse, R. A., and N.W. Calderone. 2000. The value of the honey bees as pollinators of U.S. crops in 2000. Bee Culture. The Magazine of American Beekeeping 128(3):1-15.

Zelene priče

oglas
Rođen sam 16.07.1991. u Beogradu. Živim u Obrenovcu ceo život. O meni možete zaključiti da sam ljubitelj prirode na osnovu završenih osnovnih studija  Geoprostorne osnove životne sredine na Geografskom fakultetu, kao i završena tri mastera na Geografskom, Šumarskom i Poljoprivrednom fakultetu koji se odnose prema životnoj sredini iz različitih uglova. Na osnovu iskustva na Festivalu nauke i kao Eco Hub edukator u osnovnim školama u Beogradu voleo bih da nastavim da se bavim edukacijom predškolaca i osnovaca u oblasti životne sredine.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime