Prema jednom istraživanju, ljudi tokom svog života u proseku provedu 334 dana u školi (duplo više ako računamo i fakultetsko obrazovanje) i 13 godina na svom poslu. Brojke nisu zanemarljive. S druge strane, sigurna sam da deo vremena provedenog na poslu ili u školi protekne sanjareći o slobodnom vikendu i odmoru. Ah, kako je opuštajuće biti kraj vode ili negde u šumi, slušati zvukove i osetiti mirise prirode… Međutim, svakodnevnica nam je sve stresnija, i negativno utiče na naše zdravlje i mir.

Godine 1984, američki biolog i pisac Edvard Vilson (Edward Osborne Wilson) je prvi put predstavio svoju hipotezu o biofiliji – urođenoj potrebi kod ljudi da budu povezani sa prirodom i drugim životnim oblicima. Hipoteza takođe objašnjava zašto ljudi gaje biljke, čuvaju kućne ljubimce i/ili imaju želju da sačuvaju životnu sredinu. Tako su arhitekte i dizajneri došli na ideju da kreiraju biofilni dizajnpraktično rešenje za ispunjenje ljudske potrebe za integrisanjem prirodnih elemenata i procesa u stambenom i poslovnom okruženju.

Voda je upravo jedan od glavnih elemanta biofilnog dizajna, zahvaljujući svojim multisenzornim osobinama. Vodu možemo dodirnuti, videti i čuti. Povezanost ljudi i vode može poboljšati mentalno zdravlje.

Uzimajući u obzir da je u kreiranju kvalitetnog obrazovanja izuzetno važan i fizički prostor (zgrada obrazovne ustanove, učionice, biblioteka, dvorište i ostale prostorije), postavlja se pitanje na koji način to poboljšanje možemo i ostvariti.

Istraživanje o ovoj temi bio je povod za razgovor sa Fionom Nevzati. Fiona Nevzati je rođena u Severnoj Makedoniji, gde je završila osnovne studije Arhitekture i Dizajna na Univerzitetu Američki Koledž Skoplje. Master Studije Dizajna je završila na Univerzitetu Ekonomije Izmir (Turska), a trenutno je u Tartuu (Estonija), na doktorskim studijama Pejzažne Arhitekture (Environmental Sciences and Applied Biology at Estonian University of Life Sciences, Institute of Agricultural and Environmental Sciences).

Fotografija: Fiona Nevzati, sagovornica (Jelisaveta Džigurski)

Recite nam nešto o sebi. Kakvim ste uticajima bili izloženi, i šta Vas je zainteresovalo za biofilni dizajn?

  • Posvećujem svoje istraživanje i karijeru stvaranju životnih i radnih prostora koji pomažu ljudskom blagostanju i celokupnom mentalnom i fizičkom zdravlju uz pomoć prirodnih elemenata. Verujem da zatvoreni prostori, u kojima provodimo većinu vremena, imaju ogroman uticaj na naše raspoloženje i eudaimoniju. Imam priliku da nešto promenim, i zamislila sam da pružim ljudima prostor za mir, podmlađivanje, pojačanje energije i osveženja uma.
    Smatram da bi arhitektura trebala zadržati svoju inicijalnu ulogu, a to je da pruži sigurnost ljudima, da se osećaju prijatno i udobno. Imamo samo jedan život i trebali bismo biti sretni u svom okruženju.”

Koje su strategije i konkretni koraci, koje bi dizajneri i arhitekti trebalo da preduzmu?

  • Za svoje master istraživanje koristila sam knjigu “14 modela biofilnog dizajna”, no to ne znači da morate pratiti ​​određena pravila za primenu istog u svom životnom ili radnom prostoru. Povezanost ljudi i prirode može se postići bilo direktnim (biljke, voda, svetlost, životinje, vremenske prilike, prirodni krajolici, vatra) ili indirektnim putem (slike prirode, prirodnih materijala, prirodnih boja, naturalistički oblici i forme, evociranje prirode) i važno je obratiti pažnju na neke od sledećih činilica:
    • Kvalitet vazduha (uključujući nivo toksina i ventilaciju)
    • Prirodna rasveta
    • Unutrašnji i spoljašnji pogledi na prirodu
    • Upotreba prirodnih materijala, tekstura, uzoraka i boja.

Kakav je uticaj vode na ljude i koliki je njen značaj u životnim prostorima?

  • Vodeni modeli razvili su se iz istraživanja vizuelne sklonosti i pozitivnih emocionalnih reakcija na okruženje koje sadrži vodene elemente. Došlo je do smanjenog stresa, pojačanog osećaja spokoja i nižeg broja otkucaja srca i krvnog pritiska, kao i do poboljšana koncentracije samim izlaganjem složenim vizuelnim nadražajima, a pojačana percepcija i psihološka i fiziološka reakcija su se javljale kad je istovremeno stimulirano više čula (Browning et al., 2014).

Prostor s dobrim prisustvom vode deluje očaravajuće na svakog od nas. Fluidnost, zvuk, osvetljenje, blizina i pristupačnost doprinose tome da li će prostor biti stimulirajući, opuštajući ili oboje.

  • Istraživanja su takođe pokazala da pejzaži s vodom izazivaju veći restorativni odziv i generalno uživaju veću potražnju među stanovništvom u odnosu na pejzaže bez vode (Jahncke et al., 2011; Karmanov & Hamel, 2008; White et al., 2010). Korišćenje zvukova stvorenih u malokalibarskoj tekućoj vodi, te mogućnost da je dodirnemo, pojačaće željeni zdravstveni odgovor multisenzornim iskustvom (Browning et al, 2014). Većina pojedinaca slaže se da fontana na otvorenom unosi dozu prefinjenosti, elegancije i opuštenosti (Andrade & Devlin, 2014). Istraživanje odgovora na aktivnosti provedene na zelenim površinama, pokazalo je da prisutnost vode utiče značajnije na poboljšanje samopoštovanja i raspoloženja nego aktivnosti koje se provode u zelenom okruženju bez prisustva vode (Barton & Pretty, 2010).

Da li je ovako nešto skupo i komplikovano za implementaciju?

  • Zdravlje je neprocenjivo. Dobra vest je da, kada ljudi to shvate, oni takođe žele živeti u skladu sa svojim okruženjem i za to uvek postoji pristupačno rešenje. Važno je napomenuti da ovakva vrsta dizajna mora biti optimizovana, jer vodene karakteristike mogu biti izvor prevelike energije – velike turbulencije vode mogu stvoriti nelagodu, a i povećano prisustvo vlage nije poželjno. Prednost se daje prirodno fluktuirajućem kretanju vode. Neki od konkretnih primera bi bili vodeni zidovi, akvarijumi, fontane, odrazi vode (stvarne ili simulirane) na drugoj površini, slike sa vodom i slično.
Fotografija: Obrazovno-ekološki centar Tartu Loodusmaja (Estonija) kao primer implementacije vode u zatvorenom prostoru i biofilni dizajn (Jelisaveta Džigurski)

Koliko je već prisutan biofilni dizajn? Kakvu budućnost predviđate biofilnom dizajnu? 

  • Po mom mišljenju, biofilni dizajn ili bilo koja druga vrsta dizajna koja dodaje elemente prirode u zatvorenom prostoru je budućnost dizajna u arhitekturi generalno. Danas se najčešće koristi u poslovnim zgradama poput kancelarija, bolnica, prodavnica itd, ali je prisutan i u našim domovima. Srećom, ljudi su sve više odgovorni po pitanju svog mentalnog i fizičkog zdravlja. Pored toga, sve je veći broj naučnih članaka koji istražuju ove oblasti. Bilo bi korisno kada bi univerziteti uvrstili u svoj kurikulum dodatne predmete koji obrađuju teme poput psihologije životne sredine, biofiliji, ljudskom blagostanju i slično, kako bi budući arhitekti i dizajneri postali svesniji prednosti ovakvog pristupa svom poslu.
Fotografija: Fiona Nevzati, sagovornica (Jelisaveta Džigurski)

Članak je potkrepljen naučnim referencama zahvaljujući stručnom znanju moje sagovornice. Iz ličnog iskustva, imala sam prilike da u jednom danu osetim uticaj mora i vodopada na mentalno stanje. Kako sam taj dan bila umorna i malaksala od radne akcije čišćenja jezera Harku, shvatila sam da mi je vodopad, sa svojom silinom i brzinom momentalno povratio snagu, osvežio duh, i više prijao nego more.

Mada, kada sam pod tenzijom, ja poput Mike Antića:
“Čitave godine sanjam more, idem ulicama, radim, razgovaram sa prijateljima, a – nisam tu. Na moru sam. Zovu me na sastanke, teraju me da nešto organizujem, uradim, donesem, predam, saopštim, oćutim, priznam… a ja im kažem: Badava vi to meni. Nisam ja tu.”

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime