Izveštaj Bankwatch-a: Termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu zagađuju vazduh šest puta više nego što je dozvoljeno

Kostolac B najveći je zagađivač sumpor dioksidom (SO2) u regionu, uprkos izgradnji postrojenja za odsumporavanje, pokazuje novo istraživanje mreže CEE Bankwatch

Izveštaj je dostupan OVDE

Ukupne emisije sumpor dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji su u 2018. godini bili čak šest puta viši nego što je bilo dozvoljeno u Nacionalnim planovima za smanjenje emisija koje su zemlje dostavile Sekretarijatu Energetske zajednice.

U Srbiji, emisije SO2 su bile 6,16 puta više od granične vrednosti emisija dozvoljene u Nacionalnom planu.  

Na nivou pojedinačnih termoelektrana, najveći zagađivač je Kostolac B, čije su emisije SO2 bile čak 14 puta više (113.913 tona) nego što je dozvoljeno u Nacionalnom planu za to postrojenje. Na drugom mestu je termoelektrana Nikola Tesla B, koja je emitovala 89.045 tona SO2. 

Termoelektrana Kostolac B je sama emitovala više sumpor dioksida nego što je dozvoljeno za ceo region uprkos tome što je to jedina termoelektrana u regionu koja ima novo postrojenje za odsumporavanje – navodno pušteno u rad još u julu 2017. godine. Kineska firma CMEC (eng. China Machinery and Engineering Corporation), koji je instalisala postrojenje, trenutno gradi i novi blok Kostolac B3. 

Fotografija: Vitaly Vlasov /Pexels

Sve zemlje Zapadnog Balkana su članice Energetske zajednice, i stoga su imale obavezu da do 2018. smanje zagađenje iz termoelektrana u skladu sa Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje. Međutim, nijedna od zemalja koje su sačinile Nacionalni plan za smanjenje emisija nije ispoštovala svoje ukupne granične vrednosti emisija na nivou države za 2018. godinu. 

“Ostaje nejasno šta je pošlo po zlu sa investicijom u odsumporavanje za Kostolac B, ali hitno treba rešiti situaciju,” naglasio je Kalmar Zvezdan iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), “Kako je moguće da ista firma izgradi novi blok Kostolac B3 dok postrojenje za odsumporavanje koje je već izgradila na istoj lokaciji nije funkcionalno više od 2 godine nakon završetka radova?” 

“Srbija ne može da nastavi ovako. Investicije u smanjenje zagađenje su hitno potrebne, ali u isto vreme Srbija mora značajno da investira u energetsku efikasnost, kako bi smanjila potrošnju energije i stvorila mogućnost zatvaranja starih termoelektrana na ugalj, koje su najveći zagađivači vazduha” dodao je Kalmar. 

“Zemlje Energetske zajednice su imale čak 12 godina da se usklade sa graničnim vrednostima iz Direktive o velikim ložištima, pa je neshvatljiva i za svaku osudu činjenica da su vlasti iz regiona ovaj problem zapostavile. Obzirom na zdravstvene štete koji uzrokuje zagađenje vazduha, investicije u smanjenje emisije ili zatvaranje termoelektrane nisu samo pitanje pravne, nego i moralne obaveze,” zaključuje Ioana Ciuta, koordinatorka za energetiku iz mreže CEE Bankwatch i jedna od autorki izveštaja. 

Izvor: BOŠ-Beogradska otvorena škola

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime