Došao je i taj dan. Danas je životnoj sredini rođendan. Živela, živela, srećna i zdrava nam bila. Živela.

Koja ironija i tuga, da ironija i tuga. Umesto da ovaj dan bude stvarno dan radosti i veselja, svake godine, ispada dan na koji slušamo, kako smo bliži svojoj propasti zbog naše bahatosti i nemarnosti. Naravno čast normalnim ljudima, ali većinu prosto, pa ajde da budem umeren i napišem, baš briga.

Životna sredina je prostor koji nas okružuje i koji nam pruža život. Naravno pošto je životna sredina sve zagađenija, samim tim smo i mi sve ugroženiji. Moram priznati da nažalost priča oko životne sredine, ekologije i svega ostalog što čini životnu sredinu i ekologiju postaje klasično pomodarstvo. To je možda i najgore u celoj priči. Pomodarstvo je nešto što kada krene uzima ogroman mah i širi se kao najgori kanceri.

Možda zvučim surovo i neko će reći u fazonu „ma idi bre čoveče“, ali stvarno je tako. Realnost je takva. Moramo kao društvo na globalnom nivou da se osvestimo, da prestanemo da maštamo i pričamo neke bajke. Zaštita životne sredine nije samo reciklaža! Ako skapirate to na vreme, imaćemo manje probleme.

Fotografija: pixabay.com; Svetski dan zaštite životne sredine

Studije

Hah…Ironija je što kada se pogledaju sve ozbiljne i relevantne studije ispada po svima njima, da je saobraćaj u globalu jedan od najmanjih zagađivača. Ustvari on zna da bude jedan od opasnijih na mikro nivou (kada su baš velike gužve, zagušenja…). Opet i to zavisi od toga da li ima vetra i drugih faktora.

Verovali ili ne ovo što sam gore napisao je istina, barem po studijama. Koje su rađene i koje se rade, mada ja im iskreno nešto ne verujem! Razlog je prost i u nastavku teksta ćete videti konkretno i detaljno zašto. Samo ću reći da su mnoge naučne studije naručene i debelo plaćene od mnogih ozbiljnih korporacija. Koje su ozbiljno ugrožene i to nemojte da zaboravite.

Ozbiljni Univerziteti kao što su na primer Harvard, Oksford i mnogi drugi će uraditi studije koje mogu da vam pokažu na osnovu određenih dokaza da saobraćaj ne zagađuje. To ne mora da bude tačno! Naučnici mogu namerno i/ili slučajno da pogreše!? Pritisci i ucene su čudo, ali i mito.

Jedan od najupečatljivijih primera oko lažiranja rezulata je slučaj sa jednom velikom i poznatom kompanijom iz Nemačke. U u pitanju je, kao što su mnogi i mogli da zaključe Volkswagen.

Često volim da upotrebim izraz da na autobusu piše lasta, pa ne leti. Pametnom dosta.

Pecnuo sam saobraćajnu industriju, no kako se neke druge grane ne bi osećale ugroženom zbog toga, pecnuću turizam. Zanimljivo je to koliko su zapravo saobraćaj i turizam povezani i nekako ne idu jedno bez drugog.

Turizam ozbiljno ugrožava životnu sredinu. Ljudi bi hteli svuda da stignu i dođu. Ako treba i po cenu toga da ugroze i one plaže koje su zaštićene. Recimo samo primer tamo gde se razmnožavaju kornjače. Ljudi hoće da jedu supu od ajkulinih peraja i gle čuda cela ajkula ode ni za šta. Zbog toga što su samo peraja iskorišćena, a ajkula je završila na dnu okeana ili mora.

Fotografija: pixabay.com

Ljudi moraju da shvate da su ti predatori na vrhu lanca osnova opstanka tog lanca. Ma šta pišem svaka karika tog lanca i/ili piramide je bitna na svoj način.

Mi čopor

To za predatore što sam napisao je istina. Kada nemate glavne predatore, onda će upravo određene druge vrste da se razmnože i da naprave dar-mar! ‘Ajde da uzmemo primer vukova iz Jeloustona. Ako se pitate kakve sad veze vukovi imaju kada si pisao o ajkulama. Podsetimo se da je u prirodi sve povezano. Ajkule i vukovi su na vrhu svojih lanaca ishrane, pa ćete još više razumeti neophodnost njihove zaštite.

Kao što sam napisao vukovi i Jeouston. Ne tako davno Jeoustoun je bio na ivici propasti! Mogao je od njegovog veličanstva Nacionalnog parka Jelouston da ostane samo Jelouston.

Fotografija: pixabay.com, Nacionalni park Jelouston

Verovali ili ne zbog toga što su vukovi bili istrebljeni na tom području, njihove glavne žrtve jeleni su počeli da gospodare. Počeli su toliko da budu dominatni i da uništavaju vegetaciju, da je zbog pojave erozije došlo do toga da su reke počele da meandriraju. Ceo reljef se menjao što nije bilo naravno nikako dobro.

Naučnici su videli da je vrag odneo šalu i da je preko neophodno vratiti vukove tamo gde pripadaju. Jelouston je vapio za njima. Posle samo par godina, počele su da se vide pozitivne promene. Sada 25 godina posle uspešnog oporavka se vidi koliko zapravo uništavanje jedne karike u ekosistemu, a samim tim u lancu ishrane može da dovede do ivice opstanka jednog područje.

Ovakvih primera je mnogo i ovo vam govori koliko ne smemo više da samo pričamo. Moramo da krenemo pod hitno sa reči na dela. Opet kakav bih ja to bio čovek kada ne bih pomenuo i našu prelepu zemlju, koja je stvarno prelepa sa svim svojim prirodnim lepotama, ali i u njoj kao i svuda žive neki ljudi loši.

Planinska svežina

Uzmimo primer u našoj zemlji gde je u zimskim mesecima prethodnih godina u fokusu zagađenost vazduha koja se prikazuje preko aplikacije „Аir Visual“ ili „AirCare“. Postoje priče da podaci na samoj aplikaciji nisu tačni i da su pokazatelji mnogo gori, naročito u gradovima koji kako zbog svog geografskog položaja (kao što je Valjevo u kotlini), kako zbog saobraćaja i korišćenja različitih grejnih tela (Beograd, Niš), kako zbog postrojenja teške industrije (Smederevo, Bor, itd.) imaju visok indeks kvaliteta vazduha. U korist visokog AQI odmažu nam tople zime bez padavina i vetra koje se javljaju kao posledica klimatskih promena.

Kako rešiti probleme životne sredine? Da li može jedna država da stvori zdravu životnu sredinu za svoje stanovnike, dok njen sused nastavlja sa brigom o ekonomskom i industrijskom razvoju? Da li može jedan grad da baca smeće u reku, a da reka nizvodno u drugom gradu bude stalno čista? Odgovor je NE! Potrebna je saradnja za ovakve vrste problema i podizanje svesti stanovništva. Edukacija je ključ!

Vidim da se u mnogim studijama provlače, po mom mišljenju, apsurdni podaci, koji zapravo uspevaju da vrednuju životnu sredinu i njene elemente u nekim tamo bilionima, trilionima dolara.

More bre, sram vas bilo! Životna sredina ima vrednost, ali nema cenu. To nemojte da zaboravite nikada.

Nikakvi bilioni, trilioni i šta već ide posle toga ne može da pokaže vrednost zdrave životne sredine. TO JE NEMOGUĆE I APSURDNO. To nam opet pokazuje da se po tamo nekim hoštaplerima sve vrti oko novca i mogućnosti da oni procene cenu nekoga i/ili nečega.

ŽIVOT NEMA CENU, TAKO ISTO I ZDRAVA ŽIVOTNA SREDINA I KRAJ!

Zeleno-plavi pozdrav.

Zelene priče

oglas
Rođen sam 16.07.1991. u Beogradu. Živim u Obrenovcu ceo život. O meni možete zaključiti da sam ljubitelj prirode na osnovu završenih osnovnih studija  Geoprostorne osnove životne sredine na Geografskom fakultetu, kao i završena tri mastera na Geografskom, Šumarskom i Poljoprivrednom fakultetu koji se odnose prema životnoj sredini iz različitih uglova. Na osnovu iskustva na Festivalu nauke i kao Eco Hub edukator u osnovnim školama u Beogradu voleo bih da nastavim da se bavim edukacijom predškolaca i osnovaca u oblasti životne sredine.