Svetski dan zaštite prirode se u svetu obeležava svakog 28. jula. Akcenat se stavlja na odgovornu upotrebu prirodnih resura i podizanje svesti ljudi o očuvanju istih. Odnos ljudi prema prirodi iz dana u dan narušava prirodni balans u životnoj sredini i ugrožava budućnost narednih generacija, kao i budućnost ostalih živih bića na planeti Zemlji.

Veliki broj biljaka i životinja gubi svoja staništa zbog preterane eksploatacije resursa, što je neke od njih dovelo do statusa ugroženih vrsta, a neke i do potpunog izumiranja. Antropocentričan stav koji imamo kao populacija se mora iskoreniti i svaki sledeći korak koji se preduzima mora uzimati u obzir opstanak svih karika životne sredine.

Fotografija: Person/Pixabay

Upotreba prirodnih resursa

Preterana eksploatacija resursa dovodi samo do trenutne ekonomske dobiti, ali cena koju ćemo platiti u budućnosti je nešto što se ne može meriti novcem. Neki od degradiranih ekosistema neće biti u mogućnosti da se oporave i nakon prestanka eksploatacije. Nestašice hrane, sve veći broj prirodnih nepogoda i zdravstvenih rizika su neke od posledica koje uveliko možemo videti i osetiti na svojoj koži.

Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN), počevši od 1970. godine, vrši proračune i svake godine obeležava dan ekološkog duga.

Dan ekološkog duga predstavlja dan kada potrebe ljudi, prema resursima, premaše ono što Zemlja i njeni ekosistemi mogu da obnove u jednoj kalendarskoj godini. Ovaj dan se izračunava tako što se biokapacitet planete (količina resursa koja može da se generiše te godine) podeli sa ekološkim otiskom čovečanstva (ljudske potrebe te godine) i pomnoži sa 365.

Dok je taj datum 1970. bio u decembru, 2018. i 2019. godine se obeležavao u julu i tu vidimo porast ljudskih potreba u odnosu na kapacitet planete. Ove 2020. godine je u proračun dodat uticaj globalne pandemije izazvane koronavirusom, što je ovaj datum pomerilo na drugu polovinu avgusta. Iako je ova godina izuzetak, prethodna merenja nam ukazuju na to da naš odnos prema prirodi nikako ne ide na bolje i da se naš dug uvećava iz godine u godinu.

Ukoliko želite da izračunate svoj ekološki otisak i vidite koliko planeta bi nam bilo potrebno za život ako bi svi ljudi živeli kao vi, to možete uraditi preko kalkulatora otiska. Naše navike su koren problema i možda vam ova brojka skrene pažnju da preispitate svoje.

Biodiverzitet

Održavanje raznolikosti živog sveta na planeti je od velike važnosti. Svaka vrsta ima svoju ulogu i svoje mesto u ekosistemu. Narušavanje prirodnih staništa je jedan od antopogenih pritisaka koji direktno utiče na smanjenje biodiverziteta.

Srbija predstavlja jedan od 6 centara biodiverziteta u Evropi. Na područiju Republike Srbije se nalazi:

  • 39% vaskularne flore Evrope
  • 51% faune riba Evrope
  • 49% faune gmizavaca i vodozemaca Evrope
  • 74% faune ptica Evrope
  • 67% faune sisara Evrope

IUCN Crvena lista ugroženih vrsta je globalna lista sa podacima o statusu očuvanja vrsta. Vrste su svrstane u jednu od osam kategorija ugroženosti.Krajnje ugrožene (CR), Ugrožene (EN) ili Osetljive (VU) vrste se smatraju ugroženim.

U Srbiji, većina vrsta pripada kategoriji male zabrinutosti i kategoriji potencijalno ugroženih vrsta, ali postoje i one koje se smatraju ugroženim. Češnjarka (Pelobates fiscus) je žaba koja je u Srbiji strogo zaštićena, dok je na globalnom nivou u kategoriji male zabrinutosti. Velika droplja (Otis tarda) je još jedna ugrožena vrsta koja broji svega 15 jedinki u Srbiji. Zanimljivo je spomenuti evroazijskog dabra (Castor fiber) koji je iz Srbije išcezao početkom 20. veka da bi 2004. godine bio uspešno reintodukovan.

Fotografija: Žaba češnjarka
Fotografija:Velika droplja

Kako doprineti očuvanju resusa i unapređenju zaštite prirode?

Odgovorno trošenje resursa koje ima u vidu potrebe budućih generacija, kao i dobrobit svih živih bića na planeti je cilj koji moramo ostvariti zajedno. Postoji veliki broj koraka koji se mogu preduzeti u unapređenju zaštite prirode.

  • Smanjena upotrebe električne energije
  • Recikliranje otpada
  • Smanjena upotreba motornih vozila
  • Upotreba alternativnih izvora energije
  • Pošumljavanje
  • Upotreba prirodnih materijala
  • Kompostiranje
  • Uzgoj sopstvenih namirnica
Fotografija:Lukas Bieri/Pixabay

Svaki doprinos je važan i svaka promena kreće od pojedinca.

oglas
Inspiracija za tekstove uvek dolazi iz prirode. Diplomirala sam biologiju na Biološkom fakultetu u Beogradu i nastavila da se usavršavam na polju zaštite životne sredine. Zelene priče su mi dale priliku da se povežem sa ljudima i budem deo jedne "zelenije" zajednice.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime