01. maj

1. Postoji pet vrsta nosoroga, od kojih se tri nalaze u južnoj Aziji, a dve u Africi. U pitanju su crni, beli, indijski, javanski i sumatranski nosorog.

2. Nosorozi svih pet vrsta mogu da dostignu težinu i do 1.000 kilograma, a beli nosorog može da dostigne težinu i više od 3.500 kilograma.

3. Beli nosorog se smatra drugim najvećim kopnenim sisarom (posle slonova).

4. Najmanju vrstu predstavlja sumatranski nosorog. On je dugačak od 2.5 do 3 metra, visok otprilike 1.8 m, a težak oko 800 kilograma.

5. Nosorozi imaju debelu, zaštitnu kožu.

6. U odnosu na njihovo veliko telo, nosorozi imaju mali mozak.

7. Struktura roga nosoroga podseća na kopita konja. Spoljašnji deo je napravljen od mekog keratina (ključni sastojak ljudske kose i noktiju), dok u svom centru sadrži guste naslage melanina i kalcijuma. Ukoliko se rog slomi, izrašće novi.

8. Uprkos imenu, beli nosorog je zapravo sive boje.

9. Nosorozi su biljojedi. Tip namirnica zavisi od vrste nosoroga, budući da im se oblici njuške razlikuju i moraju da se prilagođavaju različitoj vrsti hrane, piše National Geographic. Na primer, crni nosorog jede drveće ili žbunje, zato što ima velika usta koja mu omogućavaju da pokupi lišće ili voće s visine. Beli nosorog ima ravnu njušku što mu omogućava da priđe bliže zemlji i da jede travu.

10. Budući da su se rogovi nosoroga koristili u narodnoj medicini zbog njihovih isceljujućih svojstava, nosoroge su lovili gotovo do istrebljenja. Ponekad se rogovi prodaju kao trofeji ili dekoracija, ali češće se koristi prah nosoroga u tradicionalnoj kineskoj medicini. Prah se često dodaje hrani ili čaju u uverenju da su njihovi rogovi moćni afrodizijak, lek za mamurluk, groznicu, reumu, giht i druga oboljenja, navodi se u Međunarodnoj fondaciji nosoroga, piše Live Science.

Preuzeto sa: National Geographic Magazine Srbija

oglas
Redakcija portala Zelene priče.