Svetski dan žaba obeležava se od 2008. godine, u zemljama širom sveta, zahvaljujuči američkoj ekološkoj organizaciji SAVE THE FROGS!

Akcija obeležavanja ovog datuma je značajna, kako bi se svetskoj javnosti ukazalo na značaj ove životinjske vrste, čija je ugroženost i izumiranje izraženo poslednjih dvadeset godina. U svetu živi oko 5.450 vrsta žaba, pri čemu je prema podacima  IUCN-a ugroženo čak 32,5%. U poslednjoj deceniji zbog antropogenog uticaja izumrlo 165 vrsta. Kao najznačajniji činilac ugroženosti žaba označava se antropogeni uticaj koji se ogleda u uništavanju vlažnih staništa pri čemu se pre svega misli na isušivanje močvara, rečnih rukavaca i jezera, upotreba pesticida u poljoprivredi i zagadjenje životne sredine. U poslednjih nekoliko godina i izražene klimatske promene utiču na izumiranje žaba.

Fotografija: Pexels.com

Žabe spadaju u klasu vodozemaca (lat. Amphibia) u red (lat. Anura). Ova klasa sadrži oko 7000 vrsta pri čemu red Anura sadrži oko 6200 vrsta. Procenjuje se da je u svetu trenutno ugroženo ili pred istrebljenjem čak trećina vodozemaca što približno iznosi 1800 vrsta.

Vodozemci se nalaze na sredini lanca ishrane i čine sponu izmedju nižih taksona kao što su insekti i viših kao što su ptice i sisari. Žabe kao vrsta koja se hrani insektima imaju ulogu regulatora u lancu ishrane pri čemu utiču na održavanje brojnosti insekata što je naročito značajno sa stanovišta medicinske entomologije jer utiču na brojnost insekata koji su vektori zaraznih bolesti kod ljudi i životinja. Sa druge strane one predstavljaju izvor hranu za ptice i sisare, a u današnje vreme česte su i na meniu ljudi, iz tog razloga neopohodno je istaći značaj njihovog očuvanja u prirodi.

Fotografija: Guillaume Meurice /Pexels

Žabe u Srbiji

U Srbiji je prema podacima iz 2015. godine istraženo 21 vrsta vodozemaca, pri čemu 13 vrsta žaba. Brojnost i rasprostranjenost ovih organizama u našoj zemlji se intenzivno smanjuje usled isušivanja vlažnih staništa, seče šuma i urbanizacije i razvoja poljoprivrede u zaštićenim i nezaštićenim prirodnim rezervatima. Neke od najčešćih vrsta u našoj zemlji su: žaba krastača (lat. Bufo bufo), gatalinka (lat. Hyla arborea), zelena žaba (Rana esculenta) i kao najveća vrsta u evropi prisutna u našij zemlji, velika zelena žaba (Rana ridibunda). Većina ovih vrsta u Srbiji je ugrožena, pri čemu da bi se sprečilo izumiranje i nestanak ovih vrsta neophodno je podići ekološku svest gradjana, zaustaviti uništavanje prirodnih staništa i smanjiti upotrebu pesticida u poljoprivredi i urbanim sredinama. Većina ljudi u svetu i kod nas ima odbojnost ili strah od žaba (batrahofobija) a kako bismo Vam makar malo približili ove značajne vrste iznećemo nekoliko zanimljivosti o njima!

Zanimljivosti o žabama

1) Indijanci iz peruanskog plemena Matses koriste sekret voštane majmunske gatalinke latinskog imena Phyllomedusa sauvagii, da bi se osećali kao bogovi. U pitanju je supstanca 40 puta jača od morfijuma, ali bez ikakvih loših posledica po konzumenta, ne postajete zavisnik. Jedina posledica je da ćete se dok traje, osećati kao bog. Naučnici sada rade na pretvaranju ovog sekreta u bezbednu drogu koja bi mogla da revolucioniše medicinu.

Postoji žaba koja se jednostavno zaledi i zimu provede kao kockica leda.

2) Najveći broj žaba polaže hiljade jaja u vodi, gde se uglavnom jaja i oplođuju jer žabe nemaju organe za parenje. U vodi žive i završavaju metamorfozu punoglavca. Preobražaj iz punoglavca u odraslu žabu traje 2 do 4 meseca. Hrane se muvama, komarcima, i drugim insektima. Žive u vodi ili u samoj njenoj blizini, a neke vrste po vlažnim livadama i listopadnim šumama. Hladno i suvo doba godine provode zakopane u mulju ili zemlji.

3) Postoji žaba koja zimu dočekuje bez brige. Kad temperature padnu ispod nule, ova se žaba jednostavno zaledi i zimu provede kao kockica leda. Ove žabe žive u prostranstvima Severne Amerike, a najpoznatija je šumska žaba (Rana sylvatica).

4) Džinovska žaba ili najveća žaba na svetu teška je 3,2 kilograma i može dostići visinu do 38 centimetara. Ova vrsta nastanjuje područje u zapadnoj Africi.

5) Pedesetih godina prošlog veka, žabe su se koristile kao pouzdan način da žene saznaju da li su u drugom stanju. Hormoni u mokraći trudnice stimulišu ženku žabe da izbacuje jajašca. Žene su zato, kada bi posumnjale da su trudne, svoj urin ubrizgavale u žabu. Bilo je potrebno da jedan do dva mililitra prvog jutarnjeg urina ubrizgaju u žabinu leđnu limfnu kesu ujutru. Stanje žabe bi se onda proveravalo uveče. U slučaju da je žena u drugom stanju, kod žabe se dešava provocirana ovulacija, odnosno žaba počinje da u nizu izbacuje jajne ćelije, koje se mogu videti golim okom.

Fotografija: Pixabay.com

6) Žabe ne piju vodu nego je upijaju kroz kožu.

7) Zamislite da se nalazite u noćnom klubu i da želite da pričate sa devojkom koja se nalazi na drugom kraju prostorije. Da ste vas dvoje bujične žabe konkavnih ušiju ne bi morali ni da se pomerite, pošto ova vrsta latinskog imena Odorrana tormota može da stoji i da podesi svoj ekstremno precizni sluh na jednu konkretnu frekvenciju kao što mi biramo radio stanice. U pitanju je jedina životinjska vrsta sa ovom sposobnošću na celom svetu.

8) Dlakava žaba (Trichobatrachus robustus) u stanju je da polomi svoje kosti i upotrebi ih kao oružje kada se oseti ugroženom. Oštre kosti probijaju kožu na njenim stopalima, nakon čega te rane veoma brzo zaceljuju.

9) Svakoj žabi je potrebna voda, zbog čega je pustinja poslednje mesto na kome ćete tražiti ove vodozemce. Ali, upravo tu živi australijska zelena gatalinka. Na čemu je onda? U suštini, na vazduhu. Pošto pustinja noću zahladni, a one žive u šupljim stablima koje u tom dobu dana zadrže izvesnu toplotu, kada izađu napolje noću na ledeni vazduh i vrate se u stablo na koži im se skuplja kondenzacija koju onda piju kroz pore. Naučnici su ustanovili da jedan odsto telesne težine dobiju od vode, što je isto kao kada bi čovek od 100 kilograma nosio na sebi kilogram znoja.

10) Najveći ubica među živim svetom je komarac, koji recimo godišnje ubije prenosom zaraznih bolesti više ljudi nego ijedno drugo biće. Ne napadaju samo ljude, napadaju sve, pa čak i zmije. Nijedna životinja nije sigurna od ujeda komaraca. Nijedna, osim žaba. One naime luče sekret koji predstavlja prirodno sredstvo za zaštitu od komaraca zbog čega su bukvalno imune na njih, što je odlično s obzirom da uglavnom žive u močvarama gde žive i komarci. Jedini problem je što je ovo sredstvo mnogo, mnogo, mnogo neprijatnog mirisa.

Autor: Nenad Prekop

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime