Žurka za šargarepu

Obeležavanje ovog datuma izuzetno je značajno kako bi se proširilo znanje o mnogobrojnim lekovitim svojstvima koje one poseduju. Takođe, ovaj dan je veoma popularan širom sveta. Proslavlja se u vidu žurke na kojoj pravi ljubitelji nose narandžastu odeću, služe se specijaliteti od šargarepa, a krajnji cilj jeste da se znanje o njihovim atributima proširi.

Fotografija: mali maeder/Pexels

Svetski dan šargarepa obeležava se svakog 04. aprila počevši od 2003. godine.

Šargarepa potiče iz Evrope – tačnije Mediterana, što podrazumeva još Severnu Afriku i Zapadnu Aziju. U ovim područjima i danas ima mnogo divlje šargarepe. Evropska se naziva Daucus carota occidentalis, azijska Daucus carota orientalis. U evropskoj ima više karotina a u azijskoj antocijana. Razlike između divlje i kulturne šargarepe su velike.

Spada među deset najvažnijih vrsta povrća

Divlja daje sitan beo, žilav koren koji nije dobar za upotrebu u domaćinstvu. Proširene su po Mediteranu u desetom i jedanaestom veku, a u Zapadnoj Evropi tokom XIV i XV veka. Po značaju, spada među deset najvažnijih vrsta povrća, zajedno sa kupusom, lukom, paradajzom, paprikom, graškom, boranijom, salatom i krastavcem. U Srbiju je dospela iz Mađarske, te otuda i naziv šargarepa (mađarski šargarepa – žuta repa). Pored narandžaste šargarepe razvijene su i sorte sa drugim nijansama od smeđe pa do skoro žute boje.

Fotografija: Pexel.com

Lekovita svojstva

Šargarepa sadrži betakaroten, koji joj obezbeđuje karakterističnu narandžastu boju. Takođe sadrži dosta vitamina, kao što su A, C, B1, B2, B3, B6, B9, E i vitamin K; i minerale – kalujum, magnezijum, gvožđe, kalcijum, fosfor. Predstavlja izvor ugljenih hidrata i vlakana.

Pored toga što su veoma ukusna namirnica one i obnavljaju oštećene ćelije, održavaju zdravlje kože, leče očne bolesti, poboljšavalju vid, rešavaju probleme sa varenjem, karijes, pomažu u snižavanju visokog pritiska… Dobrobiti koje one čine za naš organizam su mnogobrojne.

Fotografija: Daria Shevtsova /Pexels

Zanimljivosti

  1. Ljudi su najpre uzgajali šargarepe kao lek, a ne hranu.

2.Niko tačno ne zna kada se pojavila prva šargarepa, ali njeni počeci sežu unazad 5.000 godina.

3. Sadrže 87% vode.

4. Jedna kafena kašika sadrži 2.000 šargarepinog semena.

5. Najveća šargarepa na svetu dosegla je džinu od 5.839m.

6. Divlji zečevi ne jedu divlje šargarepe.

7. Devet šargarepa sadrži isto onoliko kalcijuma koliko i čaša mleka.

8. Tokom XVII veka, naročito u Engleskoj, list šargarepe se kristio kao modni dodatak koji su nosili u kosi.

Autorka: Milica Velimirović

Zelene priče

Izvori: International Carrot Day; Vegetable facts; The farmers’ garden; Wikipedia

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime