Koliko su bitne pčele za nas, nažalost nismo ni svesni, kao što je slučaj sa mnogim stvarima. Bez pčela život kakav poznajemo ne bi bio moguć na planeti Zemlji.

Mislimo da smo mi, kao ljudska bića najbitniji i da smo sve naj, naj u pozitivnom smislu. Nažalost možda kada se pogleda bolje, ipak idemo ka tome naj, naj, ali u negativnom smislu.

Veoma je važno da ljudska rasa razume da Zemlja i priroda mogu bez nas. Mi bez njih ne možemo i neće nas biti.

Pčele predstavljaju jedan od tih bitnih faktora, bez kojih život ne bi bio moguć, onakav kakav mi poznajemo širom Zemlje. Pčele su najbitniji oprašivači na planeti Zemlji. Bez kojih bi mnogo što šta nestalo, jer ne bi imao ko da opraši.

Fotografija: pixabay.com

Da bi našim čitaocima čitav ovaj segment približili još bliže i da bi se upoznali sa adekvatnim pojmovima, iskoristiću delove iz knjige ,,Praktikum iz pčelarstva”- Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2015:

Oprašivanje je vitalan proces za opstanak kopnenog ekosistema i ljudske vrste. Više od 75% glavnih gajenih biljaka i 80% cvetnica oprašuju životinje prenosioci polena (Nabhan i Buchmann, 1997). Samo u Evropi od oko 264 biljnih useva 84% se oprašuje životinjama. U ukupnoj oprašivačkoj delatnosti insekti učestvuju sa oko 80%, pri čemu od tog boja pčele doprinose sa blizu 80% i zato se smatraju najboljim polinatorima. Polinatori ili prenosioci polena doprinose očuvanju biodiverziteta biljaka i ova povezanost je obostrana. Insekti prenosioci polena imaju značajnu ulogu u povećanju prinosa gajenih biljaka i poboljšanju kvaliteta njihovih plodova.

Procenjeno je da u Evropskoj Uniji godišnje direktna ekonomska dobit od oprašivanja insektima iznosi preko 14 milijardi evra, a da oprašivanje gajenih biljaka od strane samo medonosne pčele godišnje vredi oko 4,25 milijardi evra (Borneck i Merle, 1989). U Sjedinjenim Američkim Državama polinatori doprinose ekonomiji sa više od 24 milijardi dolara, od čega 15 milijardi dolara pripada medonosnoj pčeli kroz njenu vitalnu ulogu u oprašivanju u voćarstvu i povrtarstvu.

Na osnovu prethodnog možete zaključiti koliko su bitne pčele za nas u svakom smislu te reči. Mnogo je bitno što su ove tvrdnje potkrepljenje sa naučnim dokazima.

Svetski dan pčela

Kako piše World bee day, svetski dan pčela je 20. maj i obeležava se od 2018. godine. Ujedinjene nacije su Svetski dan pčela proglasile 20. decembra 2017. godine, na inicijativu Slovenije-Pčelarskog saveza Slovenije. 20. maj, predstavlja datum kada je rođen slovenački pčelar Anton Janša 1734. godine.

Anton Janša je pionir savremenog pčelarstva i jedan od najvećih pčelarskih stručnjaka. Sam maj mesec je mesec u kome na severnoj hemisferi dolazi do bujnog razvoja pčela i prirode. Na južnoj hemisferi je vreme kada se beru pčelinji proizvodi i počinje sezona meda i proizvoda od meda.

Kako prenosi World bee day, celokupna priča je počela da se razvija 2014. godine, na inicijativu Udruženja pčelara Slovenije. Pokrenuli su ideju da 20. maj bude Svetski dan pčela. Vlada Slovenije je podržala taj predlog i krenulo se u realizaciju. Septembra 2015. godine inicijativa je dobila podršku od Apimondia, najveće međunarodne pčelaske organizacije.

Nakon više od tri godine, 17. novembra 2017. godine usvojena je rezolucija o proglašenju Svetskog dana pčela. U okviru ekonomskog i finansijskog odbora UN-a. Generalna skupština UN-a u Nju Jorku je 20. decembra 2017. godine, jednoglasno odobrila rezoluciju. Tako je proglasila 20. maj Svetskim danom pčela.

Fotografija: pixabay.com

Nažalost, na osnovu podataka do kojih je došao sajt Agroklub.rs: ,,Veliki broj oprašivača, pa tako i pčela, u Evropi je u poslednjih 30 godina smanjen za tri četvrtine, a mnogi naučnici smatraju da je krivac za to pesticid neonikotinoid, za prskanje semena pre sejanja”.

Nikako ne smemo zaboraviti i to stalno moramo da ponavljamo, da su pčele indikator uslova životne sredine. Kako je rečeno na sajtu World Bee Day i objašnjeno: ,,Njihovo prisustvo, odsustvo ili obilje govori o tome kada se sa okolinom nešto događa i da je potrebno nešto preduzeti. Posmatrajući razvoj i zdravstveno stanje pčela, moguće je blagovremeno otkriti promene u okruženju i sprovesti potrebne zaštitne mere”.

Jedan citat, koji se pripisuje Albertu Ajnšajnu, govori koliko su bitne pčele:,,Nestanu li pčele sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi preostalo više od četiri godine“.

Nezavisno od toga čiji je citat, ova tvrdnja je i te kako tačna. Pčele oprašuju dosta toga, da ne počinjem sa najbrajanjem, a u to spadaju mnoge vrste voća, povrća, ratarskih kultura itd.

Umesto klasičnog zaključka, podelio bih sa čitaocima još par citata za kraj:

„Pčelari da ne rade nikakve druge poslove, neka budu samo pčelari”.  Kralj Milutin (1282-1321)

,,Ako nekome poklonimo čašu meda, nahranićemo ga za jedan dan, a ako ga naučimo pčelarenju, nahranićemo ga za ceo život”. Istočnjačka mudrost

Zeleno-plavi pozdrav. BZZZZZZZ

Zelene priče

oglas
Rođen sam 16.07.1991. u Beogradu. Živim u Obrenovcu ceo život. O meni možete zaključiti da sam ljubitelj prirode na osnovu završenih osnovnih studija  Geoprostorne osnove životne sredine na Geografskom fakultetu, kao i završena tri mastera na Geografskom, Šumarskom i Poljoprivrednom fakultetu koji se odnose prema životnoj sredini iz različitih uglova. Na osnovu iskustva na Festivalu nauke i kao Eco Hub edukator u osnovnim školama u Beogradu voleo bih da nastavim da se bavim edukacijom predškolaca i osnovaca u oblasti životne sredine.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime