Za obeležavanje dana mangrovih šuma, izabran je dan 26.jul, ustanovljen 2015.godine na Generalnoj konferenciji UNESCA. Ovo je jedan od ekosistema koji je po svojim osobinama i izgledu jedan od najzanimljivijih na planeti. Za šume mangrova taj dan je vrlo značajan, jer se na međunarodnom nivou radi na podizanju svesti o važnosti njihovog ekosistema uz predloge i dogovore rešenja za dalju održivost i očuvanje budućim generacijama.

Kada su se i gde mangrove šume pojavile ?

Procenjuje se da su ove, naizgled vrlo čudnovate i jedinstvene biljne vrste nastale davno. Čak pre 114 miliona godina, a da su za kolevku svoje prapostojbine izabrale ništa manje očaravujće područje na planeti od njih samih, Indo-Malezijsku oblast. Kako ova oblast pripada jugoistočnoj Aziji, upravo je ova strana azijskog kontinenta prekrivena najvećim procentom mangrovih šuma od ukupne površine pokrovnosti od 181000km².

Na navedenom području su nastale, a odatle se širile ka ostalim tropskim i suptropskim obalskim područjima drugih kontinenata, na muljevitim terenima zaliva, laguna i ušća velikih reka u mora, zahvaljujući posebnim mehanizmima razmnožavanja koje su karakteristične za ove biljne zajednice. Prostije rečeno, uspevaju i rastu u priobalnim vodama između kopna i mora, gde se mešaju slana i slatka voda. Naime, sve mangrove imaju jedinstvene, plutajuće semenke koje su pogodne za širenje u vodi velikih udaljenosti, te se zbog toga mogu naći u zapadnoj Indiji, istočnoj Africi, istočno prema Severnoj, Centralnoj i Južnoj Americi i Australiji. Paleontološki podaci pre 66 i 23 miliona godina. Od 80 opisanih vrsta mangrova, 60 je onih koje žive na pomenutim predelima, koje se svrstavaju u 20 rodova i 16 familija.

Neki od rodova mangrovih šuma su: Aegialitis, Acanthus, Avicennia i Aegiceras RhizophoraCeriops, Bruguiera i Nypa.

Izvor: Mangrove šume

Dan mangrovih šuma
Fotografija: Mangrova šuma, kmarius /Pixabay

Razlozi zbog kojih se ekosistem mangrova svrstava u jedan od najinteresantnijih na planeti

Pre svih evolutivnih mehanizama koji im omogućavaju opstanak u, može se reći ekstremnijim uslovima od uslova u kojima opstaju druge biljne vrste, valja objasniti onaj najosnovniji, na koji način se mangrove razmnožavaju i kako su dospele na obale, gore pomenutih kontinenata.

Sam proces razmnožavanja mangrova je različit i jedinstven. Za razliku od većine drugih biljaka, čija semena klijaju u zemlji, semena mnogih mangrova klijaju dok su još prikačene za drvo-roditelja. Ovakav način razmnožavanja u biologiji se naziva viviparija.

Drvo-roditelj kasnije odbacuje proklijali embrion, takozvani propagul. To je klica koja je spremna da putuje duži vremenski period, pre nego što pronađe pogodno okruženje za razvoj. Njeno putovanje može da traje čak i do godinu dana. Ovo je klica koja može sama sebi da proizvede hranu (ugljene hidrate u procesu fotosinteze). Kada je propagula spremna da obrazuje koren, ona će promeniti svoju gustinu tako da sada izduženi deo pluta vertikalno, a ne horizontalno. U ovom položaju će verovatno pristati u mulj.

Prilagođavanje i izgled

Rečeno je da mangrove šume žive i opstaju u ekstremnijim uslovima od uslova koja su biljci potrebna za opstanak. Njihov izgled ustvari predstavlja skup adaptacija i prilagođavanja na te probleme. Za opstanak na zemlljištu koje je uglavnom natopljeno vodom prirodni procesi su mangrovim šumama obezbedili vazdušno korenje. Odnosno, korenje koje raste iznad zemlje i omogućava apsorbovanje kiseonika direktno iz atmosfere. Neko se naziva kolenasto korenje jer raste iz zemlje, a zatim se ponovo vraća u nju, pri čemu formira kvrgava ispupčenja koja pomalo podsećaju na savijeno koleno. Cevasto ili klinasto korenje izbija uspravno iz zemlje. Potporno korenje, koje kasnije postaje štulasto, formira gust splet u donjem delu stabla. Vijugavo trakasto korenje se širi iz osnove stabla pri čemu se njegovi vrhovi nalaze iznad zemlje. Ovi različiti oblici korenja ne samo što omogućavaju biljkama da dišu, već im pružaju i stabilnost na močvarnom tlu.

Korenje mangrova
Fotografija: Korenje mangrova; COLIBRISPIRIT /Pixabay

Do sto puta slanije vode mogu podneti, nego što mogu mnoge druge biljne vrste. Kako? Neke vrste mangrova imaju filtere koji sprečavaju da so prodre u njihovo korenje, čak do 90% soli mogu da filtriraju. Oni predstavljaju tako efikasnu prepreku da žedan putnik može dobiti slatku vodu kada prelomi koren tog drveta. Druge vrste propuštaju so u svoj sistem i talože je na starom lišću ili u drugim delovima biljke koji zatim otpadaju. Ima i onih koje upijaju so, a zatim je brzo izlučuju, obično putem posebnih sonih žlezda na lišću. Ako biste liznuli list takvog drveta, osetili biste da je veoma slan. Ali pazite s kog drveta ćete ga ubrati ! Jedna vrsta mangrova izlučuje lepljivi biljni sok zvani lateks koji može prouzrokovati privremeno slepilo ako vam dospe u oči. Međutim, lateks takođe ima lekovita svojstva i koristi se za lečenje rana i ujeda.

Izvor: Drveće koje živi u vodi

Zbog ograničene dostupnosti sveže vode, prilagođene su da slatku vodu skladište poput sukulentnih (pustinjskih) biljaka u listovima. Kod nekih vrsta mangrova na površini listova može se naći biljni vosak koji štiti biljku od isušivanja.

Mangrova šuma
Fotografija: Gulzer Hossain /Pixabay

Da li ste do sada uspeli već da vidite kako izgledaju mangrove šume?

Korenje mangrova pored zanimljivog i lepog izgleda ima dosta beneficija, kako za biljno i životinjsko carstvo tako i za čoveka. Za mnoge vrste riba, rakova i mekušaca čine utočište i mesto za život, zaštitu od predatora i “igru”. Mogu da ugoste više od 500 vrsta ptica. Takođe, mogu se naći i životinje iz reda primata, poput bradavičavog makakija (Maccaca irus) koji se hrani krabama koje se kriju u mulju mangrove vegetacije. U mangrovama takođe dobro uspevaju mnoge paprati, orhideje i ostala biljna vegetacija. Za čoveka pored ribolova i bogatih pijačnih tezgi, doprinose i ekonomskom razvoju samih gradova gde su mangrove rasprostranjene. Takođe su izvor sirovina za industriju papira, tekstila i kože, kao za građevinarstvo, turizam.

Ali mnogo više su značajnije u očuvanju prirodne sredine. Uspešno štite obale od erozija, razornih oluja, orkanskih vetrova, jakih talasa i poplava.

U poslednjih 50 godina zbog svih ljudskih delatnosti, poput urbanizacije, turizma, deforestacije, pojačanih eksploatacija, uništeno je oko 32 miliona hektara, a svake godine nestane 100.000 hektara mangrovih šuma. Međunarodna organizacija za zaštitu i očuvanje prirode (IUCN) i nekoliko drugih organizacija za zaštitu prirode upozoravaju kako je u svakom području mangrova nekoliko vrsta pred izumiranjem.

Zaštita mangrova obuhvata zaštitu na nekoliko nivoa, počevši od internacionalnih, nacionalnih i lokalnih zajednica. Takođe, obuhvata i podizanje svesti kod poslovnih ulagača i običnih ljudi za važnost njihovog opstanka.

Anja Đulić

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime