Oko kuće on skakuće

bilo hladno ili vruće

zrna krade kokošima

dvorište ga svako ima

Vrapci pripadaju rodu ptica pevačica, širokog su rasprostranjenja. Neke od vrsta ovog roda su se prilagodile na život sa ljudima. Vrabac ili dživdžan je motiv koji je često prisutan u literaturi, čest je motiv i na slikama umetnika. Ovim pticama se pripisuju i neke pozitivne ljudske osobine kao što su živahnost, vedrina i marljivost.

U Srbiji postoje tri vrste vrabaca a to su pokućar ( Passer domesticus), poljski (Passer montanus) i španski (Passer hispaniolensis).

U poslednjih nekoliko decenija primećeno je da njihova brojnost opada. Na njihovu brojnost utiče to što im je smanjena mogućnost da dođu do hrane i gubitak mesta za gnežđenje. Čak i nedostatak suve trave od koje vrapci prave gnezdo je problem.

Vrapci grade mala i neuredna gnezda na granama drveća ili žbunja, u prirodnim rupama drveća, u zgradama. Ali zauzimaju i gnezda drugih ptica poput lastavičjeg gnezda. Polažu do 8 jaja o kojima brigu vode oba roditelja. Ovih dana se u žbunju vrapci pare, a kroz nekoliko meseci će se u žbunju socijalizovati mlade jedinke. Kada dođe zima zbunje će biti mesto stalnog boravka vrabaca. 

Fotografija: Pixabay.com, Vrabac pokućar

Žbunje ima važnu bezbedonosnu u ulogu za vrapce. Kada naiđe opasnost poput mačke, vrapci zauzimaju pozicije na spoljnim tankim granama, po kojima se mačka ne bi usudila da hoda. Ako opasnost vreba iz vazduha, u vidu kopca, vrapci uleću u središte krošnje ili žbunja.

Vrapci se hrane semenkama, sitnim insektima, voćem i ostacima od ljudske hrane.

Neki od načina da pomognemo vrapcima da žive u zajednici sa ljudima jesu postavljanje kućica i bolje planiranje zelenih površina. Hranilice mogu da se prave od tetrapaka i plastičnih flaša,  na taj način podižemo ekološku svest i čuvamo našu okolinu. Ukoliko postavljat hranilice gledajte da to bude na mestu koje nije dostupno mačkama. U hranilice mozete staviti suncokret, pšenicu, kukuruz i razne semenke.

Prošle godine povodom svetskog dana vrabaca ornitolozi su poklanjali sadnice žbunja.

Postoji legenda koja kaže ga je 1456. godine, nakon bitke sa turskom vojskom koju je hrišćanska vojska uspela da porazi, među mnogim mrtvima pronađen i jedan vrabac proboden sa tri strele. Tako je vrabac, koji je potencijalno spasao tri života, postao simbol grada Beograda. 

Autorka: Aleksandra Miščević

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime