Dunav. Koliko je samo prelepih pesama napisano o Dunavu. U njegovu čast.

Na osnovu toga možemo zaključiti da je Dunav bitan za nas ne samo u svom ekološkom smislu, već i u duhovno-kulturološkom.

Da, možda, ne na kraju ili pred kraj teksta stavim neki lep ljubavni stih iz prelepe pesme ili ako me misao ponese i kucanje zanese više njih. Za sada ću se posvetiti Dunavu iz zeleno-plavog ugla.

Fotografija: pixabay.com

Dunav predstavlja veoma bitnu reku ne samo za Srbiju, Balkan, Evropu, već za ceo svet. Njegova bitnost je od velike važnosti zbog živog sveta koji zavisi od njega, uključujući i ljude.

Neću vas zamarati sa podacima koje već možda znate. Svakako ih možete pronaći veoma lako na internetu. Tipa kroz koliko zemalja prolazi, kako nastaje (da li izvire ili nastaje spajanjem dve ili više reka) itd.

Dunav je prelep dragulj svih nas. Kako bi i dalje ostao dragulj, potrebno ga je zaštititi. Ne samo zakonom, već delima. Džabe zakon, kada se on ne primenjuje. Bolje da zakon, pravilnike, konvencije nemamo, a da delamo.

Fotografija: pixabay.com

UGROŽENOST DUNAVA

Dunav je dosta ugoržen zbog različitih stvari, ali su sve one usko povezane sa ljudima. Nacionalna geografija (NG Wild) je uradila super stvar. Primenila je zahvaljujući savremenoj tehnologiji i istorijskim mapama, istoriju Dunava u zadnjih nekoliko vekova, kako su ljudi menjali njegovo korito.

Na osnovu toga se došlo do podataka kako i na koji način je to uticalo na Dunav, prirodu oko njega i biodiverzitet koji čini prirodu.

Na osnovu svih tih izmena koje su ljudi radili na Dunavu imamo silne rukavce, meandre, jezerca itd. što jeste lepo videti i imati, ali treba znati da dosta toga nije nastalo prirodnim putem, već čovekovim.

Kako se navodi na sajtu WWF ADRIA, zbog ljudske nemarnosti:

U poslednjih 150 godina izgubio je (Dunav) 80% svojih vlažnih područja i močvara.  Najveću štetu reci naneli su vađenje peska i šljunka, izgradnja nasipa i brana, radi proizvodnje energije iz hidroelektrana, rečne plovidbe ili odbrane od poplava.

OPORAVAK DUNAVA

Tokom 80-ih godina, prošlog veka, problemi sa kojima se susretao Dunav (zagađenje, loše upravljanje vodama itd.) su postali očigledni i nešto je moralo da se uradi po tom pitanju.

Kao rezultat svega toga 1985. godine je potpisana u Bukureštu ,,Deklaracija Dunavskih zemalja da sarađuju u stvarima koja se tiču upravljanja Dunavom”.

Deklaracijom je ustanovljen princip da kvalitet reke zavisi od okruženja sliva u celini i obavezao je zemlje na integrisani pristup u upravljanju vodama, počevši od uspostavljanja jedinstvene mreže za praćenje sliva.

Program zaštite basena Dunava je iniciran 1991. godine u Bugarskoj. On je doneo još neke stavke koje su morale da se ustanove, da se poštuju i primenjuju:

  • usvajanje istih sistema praćenja za procenu uticaja na životnu sredinu;
  • rešavanje pitanja odgovornosti za prekogranično zagađenje;
  • definisanje pravila za zaštitu močvarnih staništa;
  • definisanje smernica za razvoj u cilju očuvanja područja ekološke važnosti i/ili estetske vrednosti.

Kao ,,posledica” toga je potpisana Konvencija o zaštiti Dunava, 29.06.1994. u Sofiji i ratifikovana u oktobru 1998.

Ona je takođe donela novine i izmene postojećih stavki:

  • očuvanje, poboljšanje i racionalno korišćenje površinskih i podzemnih voda;
  • preventivne mere za kontrolu opasnosti nastale usled nesreća koje uključuju poplave, led ili opasne materije;
  • mere za smanjenje opterećenja zagađenja koje ulazi u Crno more iz izvora u slivu reke Dunav.

Kako bi se Dunav na još bolji način zaštitio, napravljena je mreža Dunavskih parkova u aprilu 2007. Predstavlja skup svih prirodnih dobara koja se nalaze duž reke Dunav. Sa ponosom možemo da kažemo da se tu nalaze Gornje podunavlje i NP Đerdap.

Fotografija: pixabay.com

Obećao sam za kraj citat iz neke pesme :).

Pre pesme ću samo da kažem da za mene, kao i za sve istinske ljubitelje prirode, njenih lepota, dobara i svega onoga što nju čini. Nije poenta u tom danu nekoga ili nečega, već u svakodnevnoj brizi o svim tim lepotama i da treba o njima da razmišljamo svakog dana, kako možemo da im doprinesemo.

Predlažem da se za obeležavanje bitnih dana uradi nešto korisno tog dana, kao na primer čišćenje smeća, pošumljavanje ili neke druge korisne akcije. Slažete se?

I za kraj onako boemski:

Žarko Dančuo – Dunav tiho teče:

Dunav, Dunav, tiho teče,
vratiti se ona neće,
osta samo želja pusta,
medna usta.
Nikad, nikad neću moći,
da zaboravim te oči.
Laki korak ko u srne,
kose crne.

i Zoran Gajić – Rastao sam pored Dunava:

Plovio sam belim lađama,
morima i mnogim rekama.

Al Đerdapske klisure
i Dunavske obale,
u srcu su samo mome ostale.

Zeleno-plavi-boemski pozdrav.

Zelene priče

oglas
Rođen sam 16.07.1991. u Beogradu. Živim u Obrenovcu ceo život. O meni možete zaključiti da sam ljubitelj prirode na osnovu završenih osnovnih studija  Geoprostorne osnove životne sredine na Geografskom fakultetu, kao i završena tri mastera na Geografskom, Šumarskom i Poljoprivrednom fakultetu koji se odnose prema životnoj sredini iz različitih uglova. Na osnovu iskustva na Festivalu nauke i kao Eco Hub edukator u osnovnim školama u Beogradu voleo bih da nastavim da se bavim edukacijom predškolaca i osnovaca u oblasti životne sredine.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime