Kada god dođe svetski dan nečega, koji se obeležava širom planete Zemlje, priča se u superlativima, a ide po principu: spolja gladac, iznutra jadac.

Nažalost tako je i kada se priča o biodiverzitetu i njegovom danu.

Svake godine 22. maja kada se obeležava Svetski dan biodiverziteta, čućete sve moguće organizacije, predstavnike, političare, kako pričaju o tome kako je jako bitno za nas da što više očuvamo biološku raznovrsnost.

Fotografija: pixabay.com

Šta je biodiverzitet?

Biološku raznovrsnost čine sve vrste na svim područjima.

Biološka raznovrsnot umesto da se obnavlja, odnosno povećava, ona se smanjuje. Svake godine, nažalost možemo čuti kako je neka vrsta pred istrebljenjem. Kako je izumrla i u prirodi i u zatočeništvu. Kako naravno posle toga ne postoji šansa, ukoliko ne dođe do nekog genetskog buma.

Neću da budem jedan od onih koji pametuje, ali svaki dan treba da bude dan svih tih bića koja nas okružuju i bez kojih nećemo moći da preživimo, već ćemo morati kao u crtaću Voli da se iselimo sa planete.

No hajde malo da se posvetimo detaljnije danu biodiverziteta i da vidimo iz stručnog ugla šta on predstavlja i zašto nam je biološka raznovrsnost bitna.

Pojam i definicija biodiverziteta

Biodiverzitet kao pojam, obično se razume kao nova, moderna kategorija i kovanica nastala od eng. „Biological“ = biološka i „Diversity“ = raznovrsnost.

Značaj biološke raznovrsnosti i potrebe njegovog očuvanja postoji u svesti čoveka od davnina. Bez obzira što savremeno doba, industrijalizacija, globalizacija, nove tehnologije i rast ljudske populacije dovode do njegovog dramatičnog narušavanja (Biodiverzitet i prirodni biljni resursi u poljoprivredi, Beograd, 2010).

Potreba očuvanja biodiverziteta, odnosno ukupne raznovrsnosti živih bića i staništa koje one naseljavaju, jeste preduslov za opstanak ljudske vrste.

Suštinsko razumevanje biodiverziteta podrazumeva poznavanje raznolikosti biljaka, životinjskih vrsta, mikroorganizama, gljiva i protista, kao i karakteristika biotopa koje naseljavaju i biocenoza koje izgrađuju, na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou (Biodiverzitet i prirodni biljni resursi u poljoprivredi, Beograd, 2010).

Biološka raznovrsnost ili biodiverzitet predstavlja ukupnu raznovrsnost živog sveta i jednu od najvažnijih karakteristika naše planete.

Termin «biodiverzitet» usvojen je na sastanku Nacionalnog foruma za biodiverzitet održanog 1986. godine u Vašingtonu, u organizaciji Nacionalne akademije nauka SAD. Konvencijom o zaštititi biološke raznovrsnosti (Rio de Žaneiro, 1992).

Potreba njegovog očuvanja biva postavljena na centralno mesto u širokom društvenom kontekstu. 22. maj 1993. godine se proglašava zvanično za Međunarodni dan biodiverziteta (biološke raznovrsnosti). Sam datum je izabran simbolično, jer je 22. maja 1992. usvojen tekst Konvencije o zaštiti biološke raznovrsnosti  (Biodiverzitet i prirodni biljni resursi u poljoprivredi, Beograd, 2010).

Raznovrsnost života je kvalitativna i kvantitativna.

Kvalitativna raznovrsnost podrazumeva „inventar“, odnosno determinaciju broja vrsta na određenom prostoru. Tako, kvalitativna procena biodiverziteta može da se razmatra kao diverzitet neke vrste, roda, familije, razdela, carstva ili svih organskih vrsta na nekom prostoru, odnosno od najnižih (infraspecijski, nivo niži od vrste, kao što su npr. populacije), osnovnih (vrste), pa do najviših taksonomskih kategorija (carstva i domeni).

Kvantitativne procene biodiverziteta podrazumevaju procene stanja brojnosti jedinki u populacijama i procenu stanja brojnosti populacija na nekom prostoru. Na osnovu ovakvih procena vrste se klasifikuju u odgovarajuće kategorije, shodno međunarodnim preporukama (IUCN kategorije ugroženosti), što je preduslov za primenu odgovarajućih mera zaštite (CBD, UNEP; 1992).

Konvencija o biodiverzitetu definiše biodiverzitet kao sveukupnu raznolikost i različitost živih organizama, kopnenih i vodenih ekosistema i ekoloških kompleksa čiji su deo. Ovo podrazumeva diverzitet unutar vrsta, između vrsta i između ekosistema (CBD, UNEP 1992).

Osnovne odlike biodiverziteta

Osnovne karakteristike i značaj biodiverziteta mogu se sumirati u sledećem (Biodiverzitet i prirodni biljni resursi u poljoprivredi, Beograd, 2010):

  • Biodiverzitet kao zbirni pojam raznovrsnosti života, od nivoa gena, do nivoa biosfere, uključujući ukupnu raznovrsnost vrsta, populacija, staništa i predela, može biti tokom vremena obogaćen i osiromašen.
  • Svaka organska vrsta predstavlja neponovljiv i jedinstven niz specifiĉnih osobina i adaptacija na uslove spoljašnje sredine, kao rezultat sopstvene evolucije i promenljivosti. Svaka vrsta ima svoju ulogu u ekosistemu.
  • Prirodna staništa, ekosistemi i biocenoze predstavljaju najoptimalniji prostor koji je neslučajno naseljen živim bićama i koji se karakteriše optimalnom, odnosno maksimalno mogućom produkcijom i metaboličkom efikasnošću (kruženje materije i energije, uspostavljeni trofiĉki odnosi) u datim uslovima.
  • Funkcionisanje i održavanje biosfere, time i opstanak čovečanstva, direktno su zavisni od održavanja pojedinih ekosistema na planeti, kako prirodnih, tako i antropogeno uslovljenih.
  • Rastenje ljudske populacije i sve veće potrebe za hranom i sirovinama prirodnog porekla rezultiraju gubitkom genetiĉkog, specijskog i ekosistemskog biodiverziteta. Upravo je održavanje i očuvanje biodiverziteta jedini preduslov i izvor korišćenja genetiĉkog materijala u biotehnologijama, revitalizaciji predela i obnavljanju prirodnih bioloških resursa.
Fotografija: pixabay.com

Nivoi biološke raznovrsnosti

Biodiverzitet se može posmatrati na nekoliko različitih nivoa:

genetički;

specijski;

ekosistemski.

Od kojih svaki ima specifiĉna obeležja, prostorni i vremenski kontinuitet i razvojne faze na našoj planeti (UNEP 2010, Biodiverzitet i prirodni biljni resursi u poljoprivredi, Beograd, 2010).

  • Genetski biodiverzitet – obuhvata genetičku raznolikost sadržanu u svim živim vrstama biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama.
  • Specijski biodiverzitet – obuhvata svu različitost i raznolikost svih bioloških vrsta unutar njih i među njima. Trenutni broj se kreće oko 1,5 miliona. Danas pretežno već opisanih vrsta (od čega oko 1 milion životinjskih i ½ miliona biljnih vrsta), pa do nešto ispod 10 miliona i sve do čak 100 miliona (od čega samo insekata 30 miliona), jer je veliki broj vrsta nepoznat nauci (neotkriven).
  • Ekosistemski biodiverzitet – obuhvata raznolikost svih staništa, bioloških zajednica i ekoloških procesa kao varijacije u ekosistemima.

Značaj očuvanja biodiverziteta

Globalni značaj očuvanja biodiverziteta apostrofiran je Konvencijom o očuvanju biodiverziteta (CBD) u Rio de Žaneiru 1992 godine. Poznata je i kao Rio deklaracija i Agenda 21. Ovu Deklaraciju potpisalo je preko 160 zemalja sveta, među kojima, tada i SR Jugoslavija.

Postoji mnogo razloga neophodnosti očuvanja biodiverziteta:

  • Ekološki (Globani);
  • Naučni;
  • Praktični;
  • Zdravstveni;
  • Ekonomski;
  • Estetski;
  • Etički;
  • Kulturni;
  • Nacionalni.

Ekološko-globalni aspekt očuvanja biodiverziteta, koji se ogleda u sledećem:

– Očuvanje ekosistema neophodno je radi održavanja biogeohemijskih procesa na planeti (kruženje materije i energije, fotosinteza, transpiracija, apsorbovanje štetnih gasova i polutanata);

– Prirodni ekosistemi sa očuvanim diverzitetom vrsta i gena karakterišu se optimalnom produkcijom i metaboliĉkom efikasnošću. Koja je najviša moguća u datim uslovima;

– Očuvanjem postojećih ekosistema sprečava se uticaj klimatskih promena i globalnog otopljavanja;

– Očuvanjem prirodnih ekosistema održava se ekološka ravnoteža i trajnost biosfere;

– Antropogeno uslovljene promene ekosistema nose velike rizike, uz opasnost nepovratnog gubitka biodiverziteta na svim nivoima (najviše genetičkog);

– Očuvanjem vrsta održavaju se odnosi u ekosistemu i time obezbeđuje njihov opstanak. Svaka se organska vrsta odlikuje neponovljivim i jedinstvenim osobinama i ulogom koju ima u ekosistemu;

– Biodiverzitet predstavlja najvažiji globalni resurs za ljudsku populaciju i prirodno okruženje čovečanstva.

Nažalost kako je krenulo postji šansa da se ovo što je Žan Batisti Lamark rekao pre 200 godina ostvari. U prilog ide u to i to ne smemo nikako da zanemarimo da se smatra da se ovakvim uticajem čoveka na životnu sredinu broj vrsta koje nepovratno bivaju izgubljene penje na fantastičnih 27.000 vrsta godišnje, odnosno 74 vrste dnevno.

Sa 100 organskih vrsta izumrlih u toku jednog dana, stopa izumiranja postaje 1.000 puta veća od procenjene „normalne” evolucione stope izumiranja. Ako se izumiranje nastavi po sadašnjoj stopi, tokom narednih 30 godina moglo bi da nestane 20% današnjih vrsta. S ovim bi, po svojim razmerama, mogla da se poredi samo katastrofa koja se dogodila pre 65 miliona godina, kada su sa lica Zemlje nestali dinosaurusi.

Fotografija: pixabay.com

Zbog predmeta koji zadovoljavaju njegovu trenutnu lakomost, svuda uništava krupne biljke koje čuvaju tlo. Što brzo dovodi do neplodnosti tla, koje naseljava, prouzrokuje usahnuće izvora, uklanja životinje koje su tu nalazile svoju hranu i dovodi do toga da su veliki delovi kugle zemaljske nekada veoma plodni i u svakom pogledu veoma naseljeni, sada goli i neplodni, nenastanjivi, pusti. Reklo bi se da je predodređen da posšto, Zemljinu kuglu učini nenastanjivom sam sebe iskoreni. Žan Batist Lamark (ZOOLOŠKA FILOZOFIJA, 1809, MINISTARSTVO ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA, STRATEGIJA BIOLOŠKE RAZNOVRSNOSTI REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD OD 2011. DO 2018. GODINE, BEOGRAD, 2011).

Zeleno-plavi pozdrav.

Literatura:

  • Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Biodiverzitet i prirodni biljni resursi u poljoprivredi, Beograd, 2010.

Zelene priče

oglas
Rođen sam 16.07.1991. u Beogradu. Živim u Obrenovcu ceo život. O meni možete zaključiti da sam ljubitelj prirode na osnovu završenih osnovnih studija  Geoprostorne osnove životne sredine na Geografskom fakultetu, kao i završena tri mastera na Geografskom, Šumarskom i Poljoprivrednom fakultetu koji se odnose prema životnoj sredini iz različitih uglova. Na osnovu iskustva na Festivalu nauke i kao Eco Hub edukator u osnovnim školama u Beogradu voleo bih da nastavim da se bavim edukacijom predškolaca i osnovaca u oblasti životne sredine.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime