Borba dobra i zla u mikrokosmosu

Od pamtiveka se kroz narodne priče, poslovice, pripovedanja, a od skorije u filmovima, crtaćima, video igricama, čak i reklamama provlači tema dobra i zla. Nadasve poučna jer nas je uvek podsticala da budemo na strani dobra, tj. i mi sami dobri (i dobro). Poslednjih nedelja nam je nanovo skrenuta pažnja na zloće koje ugrožavaju našu dobrobit, samo što nam za ove treba mikroskop da bi ih videli. E, pa i superheroji dolaze u mikronskom pakovanju! Takav jedan dobrica se zove Mycobacterium vaccae, u prevodu mikobakterija od krave, jer je prvi put izolovana u kravljem izmetu, u Austriji. 

Fotografija: Pixabay

Superheroj koji se uzdiže iz prljavštine

M. vaccae se kao dobroćudna bakterija nalazi u zemljištu, svuda oko nas, a značajniji nastup na naučnoj sceni je imala 2004. Kako navodi internet portal Quartz, tada je britanska doktorka Meri O’Brajen, u želji da pomogne svojim pacijentima sa rakom pluća, ubrizgala ovu bakteriju u njihova pluća, jer su prethodna iskustva u Ugandi pokazala da ona može da pobedi soj plućne tuberkuloze koji je inače otporan na lekove. Ispostavilo se da M.vaccae nije mogla da se izbori sa kancerogenim ćelijama, ali je ispoljila druge neverovatne supermoći.

Doktorka O’Brajen je primetila da su njeni pacijenti bili vitalniji, sa boljim kognitivnim sposobnostima nego pre i, uprkos lošim prognozama njihove bolesti, jednostavno srećniji.

Dalja istraživanja neuro naučnika Kristofera Laurija, sa Univerziteta u Bristolu, pokazala su da ova kravlja bakterija utiče na grupu neurona koji su zaduženi za proizvodnju serotonina, često nazivanog hormonom sreće. Na sajtu colorado.edu saznajemo više o tome kako su eksperimenti profesora Laurija na miševima (što nije stav koji autor teksta podržava, ali u ovom slučaju ih je bar činio srećnim) iznova pokazali da osim poboljšanja u raspoloženju kod ispitanika dolazi i do poboljšanja imunog odgovora. Ako se podsetimo dobre stare “Smeh je najbolji lek”, ne iznenađuje činjenica da su zapravo isti neuroni zaduženi i za zdravlje i za dobro raspoloženje.

Treći deo supermoćnog triptiha M.vaccae je njen uticaj na stres. Pošto su miševi pokazali da su kada se druže sa ovom bakterijom manje podložni stresu i ispoljavaju smanjene nivoe anksioznosti, profesor Lauri je proširio sferu interesovanja na američke veterane sa Posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP). Na gorepomenutom sajtu se navodi i doktorovo verovanje da će se davanjem ove bakterije u formi pilule, inhalacije ili injekcije ljudima koji su pod visokim rizikom od PTSP-a, kao što su vojnici ili zdravstveni radnici u Hitnoj pomoći, ublažiti negativan uticaj stresa na njihovo fizičko i mentalno zdravlje. 

Fotografija: Pixabay

Gde vi možete sresti ovog superheroja? S’ obzirom da se nalazi u zemljištu, dovoljno je da se prošetate po šumi, pokupite koju šišarku, žir, list, pomazite svog ili komšijinog psa, hodate bosi po travi – što je i inače blagotvorno za nas, radi apsorpcije Zemljinih elektrona. Dakle, bilo koja aktivnost u kojoj ćete imati direktan kontakt sa zemljom, pa čak i u danima kada ste više u kućnoj varijanti.

Kako se sreća krije pod štrokavim noktima, obavezno bez rukavica prionite na sađenje koječega u bašti/žardinjeri/saksiji. Ukoliko se odlučite za neko jestivo cveće, kad njime ulepšate tanjir, eto duple sreće. Ljute papričice su takođe odličan izbor za kućne bašte – dekorativno izgledaju, zauzimaju malo mesta, a kada ih jedete mozak vam proizvodi endorfin i dopamin, hormone zadužene za onaj feel-good momenat. Ovih dana se preporučuju veće količine vitamina C, te zašto da ne iskoristite priliku da svaku košticu limuna zadenete u zemlju u saksiji? 

Fotografija: Pixabay

Tajna zdravlja je u simbiozi sa prirodom

Na žalost, živimo u vremenima gde se usled prevelikog korišćenja štetnih hemikalija i preteranom upotrebom antibiotika narušila ravnoteža između čoveka i mikroorganizama sa kojima smo oduvek živeli u simbiozi. Ukoliko vam pak naučna objašnjenja o dobronamernosti M.vaccae ništa ne znače, a bar jednom u životu ste napravili pitu od blata, samo se setite sreće koju ste tada osetili. Stoga, oslobodite dete u sebi, zaronite ruke u zemlju i sprijateljite se iznova barem sa ovom vedrom bakterijom, te neka dobro ponovo pobedi. 

Izvori: Quartz, Colorado, Discover magazin, Real pharmacy, Enjoy second summer.

Autorka: Aleksandra Krstić
Zelene priče

oglas
Redakcija portala Zelene priče.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime