Svetski dan šuma obeležava se 21. marta

Ovaj datum ustanovljen je 21.12.2012. rezolucijom UN-a. Ova organizacija je preuzela ideju od Evropske poljoprivredne konfederacije koja je ovaj datum o zaštiti šuma ustanovila davne 1971. godine. Poenta obečežavanja ovog dana jeste kako bi se javnosti ukazalo na sve veću ugroženost jednog od najvećih ekosistema na svetu. 

Šume predstavljaju najveće kopnene ekosisteme na Zemlji

Šume predstavljaju najveće kopnene ekosisteme na Zemlji. Rasprostranjene sa na svim kontinentima sem na Antartiku. Šume su zaslužne za produkciju 75% organske materije na planeti, i u njima je sadržano čak 80 % biomase naše planete. Šuma kao ekosistem se može opisati kao biocenoza (zajednica) šumskog drveća. Drveća su u međusobnoj interakciji a takođe i u interakciji sa okolinom.

Šume kao izvor hrane za čoveka

Šume kao najveći ekosistemi su u interakciji sa čovekom od samog njegovog postanka. U početku su služile kao izvor hrane i za prikupljanje šumskih plodova, a kasnije sa razvitkom čoveka kakvog danas poznajemo i kao izvor drveta za ogrev, za drvnu građu za turizam i mnoge druge ljudske aktivnosti. Ove biljne zajednice su takodje višestruko značajne za život na Zemlji. Pre svega predstavljaju dom za mnoge biljne i životinjske vrste. Služe kao prirodni filteri za vazduh i vodu i učestvuju u generisanju plodnog šumskog zemljišta. Treba istaći da površine pod šumama u svetu drastično opadaju. Pre svega, zbog antropogenog uticaja i klimatskih promena. Neophodno podići svest kod ljudi o važnosti očuvanja ovih velikih, ali vrlo osetljivih ekosistema.

U našoj zemlji površine pod šumskim pokrivačem se smanjuju

U našoj zemlji svetski dan šuma se obeležava sa poražavajućim podacima. Površine pod šumskim pokrivačem se ubrzano smanjuju. Najveći problem je što nisu izuzeta ni područja koja su pod zakonskom zaštitom i zaštitom države kao što su nacionalni parkovi, prirodni rezervati i zaštičena područja prvog i drugog stepena i prirodna dobra. Šume u Srbiji pokrivaju oko 2 000 000 hektara i proizvedu oko 8 000 000 tona kiseonika godišnje. Proračuni su da se u našoj zemlji godisnje emituje oko 6 000 000 tona ugljen-dioksida iz ogrevnog drveta, i kada se na to doda emisija iz industrije, saobraćaja i poljoprivrede, naša država doprinosi negativno bilansu svetskog zagađenja.

Trenutno je u Srbiji zaštićeno svega 6,59 % površine šuma

Trenutno je u Srbiji zaštićeno 500 područja sa oko 600 000 hektara šuma što čini svega 6,59 % površine. Mnogi ekološki pokreti i organizacije u našoj zemlji su prepoznale problem uništavanja naših šuma. Te kroz organizaciju događaja i akcija pokušavaju da utiču na svest građana i moćnika, kako bi se ublažio efekat uništenja i očuvale ili obnovile postojeće šume, i podigle nove površine pod šumama. Cilj svih ovih akcija je da se probudi svest kod svakog od nas, da ličnim primerom možemo da utičemo na svet oko nas. Takođe, da buduće generacije, a naročito decu treba da učimo da vole prirodu, da je čuvaju i unapredjuju. Te na taj način doprinesu očuvanju svih ekosistema a naročito šumskih.

Fotografija: Pexels.com

Zanimljivosti

1) Najstarije drveće,veruje se da su najstarije žive biljke borovi (Pinus longaeva) koji rastu u američkim stenovitim planinama. Neki su stari najmanje 4600 godina.

2) El Tule montezumski čempres (Taxodium mucronatum) koji raste u meksičkoj Oaxaci, ima stablo obima 46 metara. Što je najveći obim bilo koje žive biljke.

3) Drvo smokve (Ficus spp.) može imati vrlo dug koren. Jedan primerak u Južnoj Africi ima koren dubok 120 metara. To je najdublji ikad pronađen koren.

4) Mendocino Tree, golemi mamutovac, u kalifornijskom državnom rezervatu Montgomery sa visinom od 112 metara najviše je stablo na svetu. Njegova tačna lokacija se krije od javnosti, kako ne bi bilo uništeno.

5) Postoji jedna vrsta palme koja raste na Madagaskaru, i može samu sebe toliko iscrpiti da jednostavno uvene. Ovo drvo još nazivaju drvo samoubica.

Fotografija: Stephan Müller /Pexels

Neophodno podići svest kod ljudi o važnosti očuvanja ovih velikih, ali vrlo osetljivih ekosistema.

6) Drveće je jedno od najstarijih organizama na svetu. Ako se nalaze u savršenim vremenskim uslovima, nema limita koliko dugo može živeti. Na svetu postoji drveće starije od 9 hiljada godina, poput onog u Švedskoj, Stari Tjikko, koje je otkriveno 2004. godine.

7) Da li ste znali da je drvo moravski vodeni orah (Trapa annosa) postojao u Srbiji i pored Pančićeve omorike je predstavljao drugu endemsku vrstu naše zemlje? Nažalost ova vrsta je pre 50 godina izumrla, zbog isušivanja moravskih mrtvaja i rukavaca. ( Izvor: magazin planeta)

8) Da dobijete okvirnu sliku o starosti drveta, izmerite obim stabla na visini od 1.5 metara od tla. Svakih 2.5 cm obima predstavlja godinu starosti.

9) Da li ste znali da drvo omorika (Picea omorika) ili Pančićeva omorika raste samo u Srbiji i predstavlja endemsku vrstu i ne raste nigde više u svetu. ( Izvor: magazin planeta)

10) Boravak u šumi podstiče rad važeg imunog sistema, i da ste nakon boravka šumi zaštićeni od prehlade 2 nedelje 

Autor: Nenad Prekop

Izvori: National Geographic Srbija; Magazin planeta

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime