Kako virus korona utiče na klimatske promene i živi svet oko nas?

Pojavom virusa Kovid 19 ili u narodu poznatiji kao virus korona je ceo svet iznenadila. Zatvorene su škole, vrtići, nema gradskog prevoza, nema kafića, frizera… Poslovi su u velikoj meri stali i mnogi su se samoizolovali. Lagano sa svojim radom staju i velike fabrike. Vanredna situacija do koje je došlo usled širenja virusa korona, dovela je do toga da je drumski i avio transport u nekim zemljama skoro potpuno ugašen. Nakon čega je došlo do značajnog smanjenja emisije ugljenika u atmosferu. Svim ovim smanjenjem aktivnosti dolazimo do zaključka da će ovo sigurno uticati pozitivno na prirodu, zar ne?

Fotografija: Pexel.com

Prema kineskom Ministarstvu za ekologijj i okolinu, udeo gradova sa dobrim kvalitetom vazduha se povećao za 11.4%

Slike satelita NASA-e i Evropske Svemirske Agencije nad Kinom pokazuju drastičan pad proizvodnje azot-dioksida. Usled smanjivanja saobraćaja i zatvaranja fabrika.

Takođe, prema reportaži Carbon Brief, emisije ugljen-dioksida su se smanjile za 25% u prve dve nedelje posle lunarne Nove Godine. Konzumiranje fosilnih goriva se smanjo za 40% prema Rhodium Group Analysis. Dodatno, prema kineskom Ministarstvu za ekologiju i okolinu, udeo gradova sa dobrim kvalitetom vazduha se povećao za 11.4%

Taj trend je prisutan i u drugim država u svetu. U SAD-u i Evropi se dešavaju slične promene kao i u Kini. Ljudi menjaju svoje navike i više vremena provode izolovani. Primera radi u Italiji su uvedena najstroža ograničenja kretanja još od Drugog svetskog rata, javlja BBC. Prema sajtu FlightRadar24, u februaru globalni vazdušni saobraćaj se smanjio za 4.3% i prema tome, vazduhoplovna industrija propada. Da li pak ima nečeg pozitivnog u svemu tome, da li bar priroda “profitira” od čitave ove situacije?

Fotografija: Anna Shvets /Pexels

Da li je svet napokon krenuo u pozitivnom pravcu po pitanju zaštite životne sredine?

Ričardu Aliju, profesor na Pen Stejt Univerzitetu specijalizovan za klimatske promene, za ABC News kaže da su se i ranije dešavala nagla padanja proizvodnje štetnih gasova, kao što je ekonomska kriza 2008. ali da na duge staze to i nije imalo velikog efekta.

Događaji poput onih napravili su promene u emisiji, ali nisu promenili ukupni trend rasta, rekao je Ali.

Po njemu, ako bi se desilo dovoljno veliko smanjenje ekonomskih aktivnosti koje bi imalo dugoročno pozitivne efekte na životnu sredinu, bili bismo u većim problemima od klimatskih promena, kao što su manjak hrane i poslova.

Prema Džonu Eriksonu, ekološkom ekonomisti Gund Instituta Univerziteta u Vermontu, ovo nam sve pokazuje koliko je ekonomija povezana sa emisijom gasova staklene bašte. Iako su recesije dobre jer se smanjuje emisija, ipak kada se one dese to škodi ljudima. Najgore su pogođeni migranti koji već žive sa malo novca.

Zato, po Eriksonu, u periodu od 5 do 10 godina između dve recesije svetska ekonomija mora da prođe kroz radikalne promene kako bi zaštitila najslabije karike.

Mere u vreme pandemija i klimatske krize su slične

Iako to zvuči previše vizionarski, svet je pokazao da u slučajevima pandemije može da sarađuje i da donosi brze odluke. A mere u vreme pandemija i klimatske krize su slične. Bitno je da se izvuku neke lekcije iz ove pandemije, kako bi znali šta treba raditi u bliskoj budućnosti. Mnogi ljudi su sada prešli na održavanje sastanaka putem interneta, što je mnogo bolje nego da se putuje do kancelarije ili kafića i tamo održava sastanak.

Fotografija: Branimir Balogović /Pexels

Takođe, ako želimo budućnost u kojoj se recesije i ekonomski padovi ne dešavaju zbog jednog virusa, možda je došlo vreme da zaboravimo na neograničeni ekonomski rast kao što bi Greta Tunberg rekla. Te da stvorimo novi, zeleniji ekonomski sistem koji će da zbrine za sve nas, a ne samo odabrane.

Prevod i adaptacija: Davor Stefanović

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime