U ponedeljak je u okviru javne rasprave o strateškim nacionalnim dokumentima u borbi protiv klimatskih promena u EU info centru predstavljen Predlog strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom.

Pored ovog dokumenta, koji detaljnije objašnjavamo dalje u tekstu, predstavljen je i Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja Strategije niskougljeničnog razvoja na životnu sredinu.

Prema saopštenju Ministarstva za zaštitu životne sredine, usvajanjem ovih dokumenata, Srbija ispunjava svoje obaveze prema međunarodnoj zajednici u borbi protiv klimatskih promena i doprinosi postizanju ciljeva dogovorenih Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama i Sporazuma iz Pariza, čiji je naša zemlja potpisnik.

Kako je rečeno na prezentaciji, Srbija će Sekretarijatu Okvirne konvencije, pored ove dugoročne strategije, dostaviti i ambicioznije nacionalne doprinose za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. 

Javna rasprava trajaće do 24. januara 2020. godine.

Ovom prilikom pozvani su predstavnici državnih organa i institucija, stručne, naučne javnosti, civilnog sektora, svi zainteresovani građani, da svojim komentarima, sugestijama i predlozima doprinesu kvalitetu ovih dokumenata, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Nacrti dokumenata dostupni su za uvid i preuzimanje na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine, na Portalu e-Uprave i na internet stranici projekta.

Strategija niskougljeničnog razvoja


Fotografija: Pixabay

Radna grupa

Radnu grupa, koja je osnovana kako bi davala povratne informacije Ministarstvu pri sastavljanju strategije, činili su članovi državne uprave, javnih preduzeća,,poslovnih nevladinih organizacija, akademske zajednice, nevladinih organizacija iz sektora zaštite životne sredine (45%) i ostali partneri.

Scenariji

Za potrebe strategije i postizanje klimatske vizije analizirano je šest scenarija emisija gasova sa efektom staklene bašte: osnovni scenariji, koji ne predviđaju uvođenje novih mera usmerenih na smanjenje emisija i četiri „scenarija za ublažavanje“ sa dodatnim merama.

Prvi osnovni scenario pretpostavlja da do 2050. godine neće biti usvojene druge politike i mere koje utiču na emisije gasova sa efektom staklene bašte osim onih iz 2015. godine, dok drugi osnovni scenario predviđa i punu primenu Akcionog plana za energetsku efikasnost i Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije.

Ostali scenariji su nazvani „scenariji ublažavanja“ i pored već uvedenih mera i primene gore navedenih dokumenata pretpostavljaju i dodatne mere. 

Prvi scenario ublažavanja podrazumeva implementaciju Evropskog sistema za trgovinu emisijama.

Sistem trgovine emisionim jedinicama Evropske unije (EU ETS) predstavlja sredstvo za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskog sektora na ekonomski efikasan način.

Ovaj scenario je isključen iz analize jer nije dovoljan čak ni da dostigne cilj od 27% energije iz obnovljivih izvora, što je zahtev Energetske zajednice.

Preporučeni scenario: implementacija zakonodavstva EU

Drugi scenario, koji Ministarstvo preporučuje, podrazumeva implementaciju celokupnog zakonodavstva EU, u potpunosti transponovanog i sprovedenog, čime se postiže (do 2030):

  • smanjenje emisija od 33% u poređenju sa 1990. godinom
  • 28,9% energije iz obnovljivih izvora
  • povećanje energetske efikasnosti od 24,5%

Preporuka Ministarstva je da se ovaj scenario sledi do 2030. godine, kada će biti otvorena mogućnost za prelazak na neke druge scenarije. 

Ambiciozniji scenariji nedostižni

Analizaran su još dva scenarija, sa povećanim naporima u sektoru energetike, poljoprivrede i otpada. Međutim, uzimajući u obzir trenutno dostupnu tehnologiju i ekonomske faktore, procenjeno je da su ovi scenariji trenutno nemogući.

Procenjeno je takođe da je najskuplji scenario onaj kojim se ništa ne preduzima. 
„U slučaju takvog „nečinjenja“, ukupni dodatni sistemski troškovi za energetski sektor procenjuju se na 113 milijardi evra u periodu 2020–2050. godine.“

Ciljevi

Opšti cilj: za 13% manja emisija do 2030.

Opšti cilj ove strategije je smanjenje nacionalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte (Greenhouse Gas Emissions) za 13% do 2030. (bez sektora upotrebe zemljišta, promene upotrebe zemljišta i šumarstva) i najmanje za 55% do 69% do 2050. godine u odnosu na 2010. godinu.

Posebni ciljevi i mere

Pored opšteg cilja smanjenja emisija, određeni su i posebni, odnosno uže precizirani ciljevi, kao i mere za svaki od ovih pet ciljeva.

Energetska efikasnost, takse na CO2 i unapređenje javnog prevoza

Prvi poseban cilj jeste upravo smanjene emisija gasova sa efektom staklene bašte koji su obuhvaćeni sistemom trgovine emisionim jedinicama. Mere koje su planirane za ostvarivanje ovog cilja jeste primena sistema trgovine emisionim jedinicama, povećanje upotrebe obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije i sistemima daljinskog grejanja, te kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije.

Drugi poseban cilj odnosi se na smanjene emisija gasova sa efektom staklene bašte koji nisu obuhvaćeni sistemom trgovine emisionim jedinicama.

Među mnogobrojnim nabrojanim merama za postizanje cilja jeste i taksa na CO2 i akcize na energiju. Pored mera u oblasti energetske efikasnosti, planira se i promocija nemotorizovanog prevoza i unapređenje javnog prevoza. Kada je reč o poljoprivredi, u fokusu su ozimi pokrovni usevi, povećanje udela mahunarki u površinama za ishranu stoke, selekcija na veći prinos mleka i druge mere.

Postrojenja za otpad tek nakon 2030. godine

Mere vezane za ovaj cilj, a koje će se razmatrati tek nakon 2030. godine jer ne ulaze u ovaj scenario su:

  • izgradnja sanitarnih deponija
  • odvajanje izvora i izgradnja objekata za reciklažu materijala
  • izgradnja postrojenja za biološki tretman (postrojenja za kompostiranje)
  • izgradnja postrojenja za termički tretman (insineracija)
  • pojačana prevencija otpada
  • izgradnja postrojenja za biološku obradu (anaerobna digestija)

Anaerobna digestija je skup procesa kod kojih mikroorganizmi razlažu bio-razgradivi materijal bez prisustva kiseonika. Proces se koristi za potrebe industrije i domaćinstava kao način zbrinjavanja otpadom ili za proizvodnju goriva. Insineracija podrazumeva spaljivanje odnosi termički tretman otpada, sa ili bez iskorišćenja energije proizvedene sagorevanjem a kompostiranje  je tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima

„Klimatski pametan pristup šumarstvu”

Za treći poseban cilj određeno je povećanje ponora ugljenika u šumama.

Ponori ugljenika su prirodni sistemi koji apsorbuju i skladište ugljen dioksid iz atmosfere. Ovaj sistem zove se deponovanje ugljenika. Šume, tla i okeani su prirodni sistemi za deponovanje (ponori) i zato je njihova zaštita važna za ublažavanje efekta staklene bašte.

Mere predviđene u ovom segmentu su pošumljavanje, pretvaranje izdanačkih šuma u visoke, obnavljanje prezrelih sastojina, šumske plantaže sa kratkom ophodnjom kao i „prirodi blisko gazdovanje šumama“ i „klimatski pametan pristup šumarstvu”.

Planira se program istraživanja, obuke i podizanja svesti sa ciljem povećanja ponora CO2 i stvaranja veće otpornosti šuma u Srbiji na klimatske promene, kao i izrada smernica za smanjenje negativnih faktora rizika biotičkog i abiotičkog porekla.

Biotički resursi se dobijaju iz životinja i biljaka (živi svet). Abiotički resursi se dobijaju iz neživog sveta, npr. iz zemlje, vode ili vazduha.

Poplave, navodnjavanje i vodosnabdevanje

Četvrti poseban cilj se tiče otpornosti na klimatske promene u prioritetnim sektorima. Neke od mera koje su obuhvaćene ovim ciljem su:

  • izgradnja barijera za poplave
  • poboljšanje sistema za osmatranje, prikupljanje podataka i rano upozoravanje za ekstremne klimatske i hidrološke događaje
  • izgradnja novih sistema za navodnjavanje i unapređenje efikasnosti postojećih
  • izgradnja malih višenamenskih kumulacionih jezera, bara i rezervoara za vodosnabdevanje, navodnjavanje
  • kontrolu erozije i ekosistemske usluge.

Ekosistemske usluge čine sve one prednosti koje ekosistemi pružaju ljudima i koje su nezamenjive i utiču na opstanak i kvalitet života ljudi.

Poslednji, peti poseban cilj jeste promovisanje prelaska na klimatski neutralnu ekonomiju i društvo otporno na klimatske promene kroz obrazovanje, obuke za nove veštine i podizanje svesti u oblasti klimatskih promena.

Finansiranje strategije

Što se tiče finansiranja implementacije ove strategije, javno finansiranje je katalizator, a drugi izvori finansiranja mogu biti iz privatnog sektora i/ili od međunarodnih partnera, kao što su EU, UNFCCC ili druge bilateralne i multilateralne organizacije.

9 milijardi dinara je ukupan iznos izdvojen u 2018. godini, a predstavlja samo 3-5% potrebnih resursa za implementaciju ove strategije.

Raspoloživa budžetska sredstva za finansiranje sprovođenja mera energetske efikasnosti, povećanja ponora ugljenika i smanjenja emisija, odvojena su u 2018. godini u iznosu od 9,034 milijardi dinara, i to iz:

  • Budžetskog fonda za energetsku efikasnost (125 miliona dinara)
  • Budžetskog fonda za šume (750 miliona dinara)
  • Budžetskog fonda za šume Autonomne pokrajine Vojvodine (135 miliona dinara)
  • Zelenog fonda (70 miliona dinara)
  • Budžetskog fonda za vode Republike Srbije (3,304 milijardi dinara)
  • Budžetskog fonda za vode Autonomne pokrajine Vojvodine (4,650 milijardi dinara).

U dokumentu strategije, napominje se da će biti potrebno unapređenje i racionalizacija ovih instrumenata kako bi se strategija ostvarila. 

Više detalja možete pročitati u Strategiji niskougljeničnog razvoja.

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime