Ažurirano: 16. 01. 2020 u 18:00h

Australiju trenutno razaruju požari kakvi nisu viđeni decenijama. Dobar deo zemlje je opustošen, živote i domove gube ljudi i životinje, dok pomoć pristiže iz svih krajeva sveta. Kako je došlo do požara, koje su posledice i najnovije informacije iz požarom zahvaćenih područja, čitajte u nastavku teksta.

Najnovija vest: Jake oluje zahvatile su delove Australije, 100 požara i dalje gori.

Potražite informacije

Šta se dešava trenutno u Australiji?

Uticaj dima koji će prema predviđanjima NASE, obići ceo svet.

Koja je veza između požara i klimatskih promena?

Kakve fenomen nazvan Indian Ocean Dipole (IOD) ima veze sa visokim temperaturama?

Ekonomista Ross Garnaut predvideo požare još 2008. godine.

Opstanak životinja i biljaka nakon požara nekada i sada.

Plansko ubijanje kamila – o čemu je reč?

Kako pomoći?

Šta se dešava trenutno u Australiji?


U požarima koji su počeli poslednjih meseci prošle godine, do sada je stradalo 28 ljudi – uključujući četiri vatrogasca, a procenjeno je da je 10 miliona hektara (površina veća od teritorije cele Srbije) grmlja, šuma i parkova širom Australije izgorelo, piše BBC

Kako prenosi CNN, jake grmljavinske oluje zahvatile su danas pojedine regione Australije. Oluje bi mogle doneti olakšanje vatrogascima, ali prognostičari kažu da još uvek nije jasno da li će kiša pasti tamo gde je najpotrebnije i da li će je biti dovoljno da se požari ugase. Do sada nije bilo dovoljno kiše koja bi ugasila vatru, a munje iz oluja takođe izazivaju nove požare.

Ipak, vatrogasna služba saopštila je na Tvitteru u četvrtak da iako kiša neće ugasiti sve požare, sigurno će u velikoj meri pomoći u obuzdavanju istih.

Vlasti su takođe zabrinute da bi kiša mogla dovesti do masovnih poplava, jer su godine suše učinile neke regije toliko isušenim da kiša jednostavno „pada sa zemlje“. Ogromni požari takođe su uništili deo vegetacije koji bi normalno apsorbovao padavine. (CNN)

U četvrtak zabeleženo je da gori 101 požar, a otprilike 30 od ovog broja tek treba dovesti pod kontrolu. Međutim mesta u blizini velikih požara, kao što je Cooma, možda neće dočekati toliko kiše do ponedeljka, pa čak i tada bi 6-15 milimetara moglo biti sve što može da se očekuje, piše Sidney Morning Herald.

Mega požar koji je goreo na 800.000 hektara sada je pod kontrolom

Prema pisanju portala Science Alert, vatrogasci su u ponedeljak rekli da su konačno obuzdali najveći australijski „megapožar“ do mere da ga drže pod kontrolom. Požar je devastirao deo nacionalnog parka, tri puta veći od Londona, te zapalio nekoliko povezanih požara ukupne površine preko 800.000 hektara.

Megapožar je formiran 10. januara, pod uticajem jakih vetrova, kada su se dva masivna požara spojila u još veći i opasniji požar, piše Sidney Morning Herald.

Protesti paraleno sa požarima

U međuvremenu, desetine hiljada ljudi širom Australije učestvovalo je tog 10. januara na protestima zbog klimatskih promjena u petak. U Sidneju, Melburnu i Kanberi, demonstranti vrše pritisak na vladu premijera Skota Morisona (Scott Morrison) da napravi brzi prelaz sa fosilnih goriva. (BBC)

Global News

Ovo nije prvi protest u Australiji kojim se vlada poziva da uvidi da je  potrebno hitno pristupiti rešavanju pitanja klimatskih promena. Demonstranti sada takođe ističu nezadovoljstvo reakcijom na aktuelne požare.

“Požari ovog leta su tako žestoki da su napravili svoju munje, koje su započele nove požare. Požari ovog leta su tako intenzivni da su stvorili oluju koja je srušila vatrogasni kamion od deset tona i ubila vatrogasca. Požari ovog leta su tako ogromni da nemamo šanse da ih sve ugasimo. Goreće najmanje mesec dana, osim ako se ne pokaže obilna kiša. “ (08.01. – Gardijan).

Dim od požara obići će ceo svet, prognozira NASA

Očekuje se da će dim od požara u Australiji napraviti najmanje jedan „puni krug“ širom sveta i vratiti se iznad Australije, upozorili su naučnici iz NASE. Koristeći satelite, svemirska agencija analizira dim i aerosole koji dolaze iz požara u Australiji. (CNN)

Do 8. januara dim je prešao pola puta oko Zemlje, objavila je NASA, prelazeći Južnu Ameriku gde je izazvala maglovito nebo i raznobojne izlaske i zalaske sunca. Dim od požara u Australiji takođe izaziva ozbiljne probleme sa kvalitetom vazduha na Novom Zelandu i potamnjuje sneg na planinama, dodala je NASA za CNN.

Zbog čega je došlo do požara?


Požare u nekim slučajevima izazovu ljudi svojim nemarom ili manjkom znanja o posledicama, o čemu je bilo mnogo reči tokom situacije u Amazoniji. Tada je u fokusu bilo krčenje šuma metodom paljenja. Možda ovo nije bio direktan uzrok, ali je prethodno nekontrolisano krčenje šuma omogućilo brže širenje vatre koja je ostavila veliku štetu na jedan od najvećih izvora kiseonika, šume Amazonije.

Evakuacija zbog požara.
Izvor: Demilked (za više fotografija posetite originalni tekst)

Suša i visoke temperature kao okidač požara

Požare u Australiji ljudi nisu izazvali direktnom aktivnošću, iako postoje pojedini slučajevi paljenja. Suva vegetacija, visoke temperature bile su okidač da se požari rasplamsaju brzinom kojom se nisu mogli ugasiti. Jednom kada požari počnu, druga područja su u opasnosti, a žar koji raznosi vetar uzrokuje širenje plamena na nova područja. Šumski požari takođe mogu da pokrenu oluje sa grmljavinom, povećavajući rizik od udara groma i daljih požara. Požari su pogoršani temperaturama od 40C i jakim vetrom, što je stvorilo teške uslove za vatrogasce na terenu.

Prema pisanju BBC-a, naučnici već dugo upozoravaju da će toplija i suva klima doprineti da požari postaju sve učestaliji i intenzivniji. Mnogi delovi Australije bili su u sušnim uslovima, neki godinama, što je olakšalo širenje i rast požara.

Podaci pokazuju da se Australija zagrejala za nešto više od jednog stepena Celzijusa od 1910. godine, a većina zagrevanja se dogodila od 1950. godine, rekli su iz Biroa za meteorologiju za BBC.

Australija je dva puta u decembru oborila rekordnu temperaturu. Prosečni maksimum od 40.9 stepena celzijusa zabeležen je 17. decembra, a dan kasnije oboren sa 41.9C. Do kraja meseca svaka država je izmerila temperature iznad 40 ° C, uključujući Tasmaniju, koja je obično mnogo hladnija od kopna. (BBC)

Ovako izgleda svet za 3C topliji

Kako piše Gardijan, naučnici upozoravaju da bi porast prosečne temperature za 2 stepena Celziusa uzrokovao da prizori poput trenutnih u Australiji postanu redovna pojava.
„To se može očekivati da će se desiti ako prosek bude 3C,“ rekao je Richard Betts, profesor geografije na Univerzitetu Eketer.

„Vidimo kako bi normalni uslovi izgledali u svetu sa 3C više. To nam govori kako bi mogla izgledati budućnost i obašnjava šta znače klimatske promene. Naučnici upozoravaju da će, nakon porasta temperature za 2C, uticaji klime verovatno postati katastrofalni i nepovratni, iako je trenutni cilj dogovoren Pariskim sporazumom da se zaustavimo na 3C .

Do sada su globalni napori Pariskog klimatskog sporazuma pokušali da ograniče globalno zagrevanje na 2C iznad nivoa predindustrijske ere. Međutim, s poslednjim projekcijama koje ukazuju na povećanje od 3.2C do 2100. godine, izgleda da ovi ciljevi ostaju van domašaja. (Gardijan)

Indian Ocean Dipole (IOD) – uticaj okeana na požare

A zašto je situacija izrazito nepovoljna u Australiji, objašnjava između ostalog i prirodni fenomen koji se zove “Indian Ocean Dipole” – događaj kada su temperature morske površine toplije u zapadnoj polovini okeana, a hladnije na istoku. 

Fotografija: Pixabay

Temperature u okeanu osciliraju između toplog i hladnog, prolazeći kroz faze koje se nazivaju „pozitivne“, „neutralne“ i “negativne“. Pozitivna faza dipola ove godine, najjača tokom šest decenija, znači toplije temperature mora u zapadnom regionu Indijskog okeana, sa suprotnim, hladnijim na istoku, piše BBC.

Rezultat ovog neobično jakog pozitivnog dipola ove godine bile su kiše i poplave veće od proseka u istočnoj Africi i suše u jugoistočnoj Aziji i Australiji.

Predviđa se skoro 3 puta češća pojava ekstremno pozitivne faze

Predviđa se da će ekstremne klimatske pojave izazvane ovim prirodnim fenomenom postati češće u budućnosti kako se povećavaju emisije gasova.

U studiji iz 2014. objavljenoj u časopisu Nature, naučnici u Australiji, Indiji, Kini i Japanu istraživali su efekte CO2 na ekstremne dipole u ​​Indijskom okeanu, poput onih iz 1961., 1994. i 1997., prenosi BBC.

Pretpostavljajući da će emisije i dalje rasti, predvideli su da će se učestalost ekstremno pozitivnih događaja dipola tokom ovog veka povećavati sa jednog na svakih 17,3 godina do jednog na svakih 6,3 godina. (BBC)

Izvor: Demilked (za više fotografija posetite originalni tekst)

Predviđanja iz 2008. su se obistinila

Pre dvanaest godina, ekonomista Ross Garnaut vodio je nezavisnu studiju uticaja klimatskih promena na australijsku ekonomiju. U pregledu klimatskih promena koji je Garnaut objavio 2008. godine, rekao je da će se Australija suočiti sa opasnijom požarnom sezonom do 2020. godine.

U ponedeljak, 6. januarara SBS News pitao je Garnauta za komentar povodm trenutne situacije. ”To je tužno, što sam bio neefikasan. Dobivši priliku da razgovaram s Australijancima o ovom pitanju, bio sam neefikasan u ubeđivanju da je u našem nacionalnom interesu da igramo pozitivnu ulogu u globalnom naporu za ublažavanje efekte klimatskih promena.” rekao je on za SBS.

Prema procenama, gubici od osiguranja iznose 700 miliona dolara

Prema procenama koje je 13. januara objavio Australijski savet za osiguranje, gubici od osiguranja iznose 700 miliona dolara. Kako prenosi Gardijan (izvor: Moody’s Analytics) – ukupni troškovi požara mogu lako nadmašiti one iz 2009. godine, kada je spaljeno 450 000 hektara. Ovi požari, poznati kao „Crna subota“, koštali su Australiju oko 4,4 milijarde dolara. (Gardijan)

Kako piše Gardijan, investitori smatraju da će nezapamćeni požari u Australiji naštetiti ekonomiji zemlje, a neki prodaju australijski dolar kratkom prodajom, očekujući pad ove valute. Govori se i to tome da bi kriza mogla podstaći Centralnu banku Austalije (Reserve Bank) da smanji kamatne stope.

Ugrožene životinje, vrste i staništa


Kako su životinjei biljke do sada opstajale nakon požara?

Fotografije biljaka koje niču podeljene su hiljadama puta na društvenim mrežama otkad ih je fotograf Murray Lowe, koji ima 71 godinu, objavio u ponedeljak. Ove biljne vrste su suočene sa požarima više desetina miliona godina, zbog čega su razvile sposobnost oporavka, objasnila je dr Kimberlei Simpson, stručnjakinja za požarnu ekologiju sa Univerziteta u Sheffieldu za BBC.

Australija je šumske požare preživela mnogo puta. Poslednji put ovako intenzivno u februaru 2009. godine, kada je u Viktoriji poginulo oko 180 ljudi. Ovaj događaj naziva se i “Crna subota”. Sam Banks (Univerzitet Charles Darvin u Australiji) za Scientific American kaže da je jedan od faktora koji je pomogao vrstama da se oporave od požara na Crnoj subotu, obilna kiša u narednim mesecima. Ali napominje da su uslovi suše sada sve češći, što bi ovog puta moglo otežati oporavak.

“Požari su deo australijskog pejzaža hiljadama godina. Mnoge vrste i ekosistemi su evoluirali kako bi opstali, životinje su preživele u šupljinama drveća i drugim izbeglištima ili se preselile na spaljena područja sa obližnjeg netaknutog zemljišta. Ali, ozbiljnost i veličina požara ove sezone mogu ograničiti efikasnost tih strategija, kažu ekolozi. A kako klimatske promene podstiču duže češće požarne sezone, te veoma intenzivne požare, moglo bi biti sve teže za ekosisteme da se oporave.” kaže Sam Banks za Scientific American.

Neke životinje bile su pod pretnjom klimatskih promena i pre požara, jer su velike suše vladale staništima koja naseljavaju raznolike i specifične vrste. Kružni ciklus života znači da je svaka vrsta važna i ako neku izgubimo, ceo ekosistem je poremećen.

“Na primer, vrsta kengura nazvana Potoru (potoroo) presudna je za očuvanje zdravog šumskog tla. Ako potoru bude pogođen vatrom, neke biljne vrste možda neće moći da se regenerišu, što bi potom moglo da uništi druge vrste koje se hrane vegetacijom. Ekosistemi su izgrađeni na ravnoteži – kada se jedan element izbaci, to utiče na ceo sistem.“ rekao je za CNN Chris Dickman, ekolog sa Univerziteta u Sidneju.

Koliko je životinja stradalo u požarima?

Naučnici ne mogu tačno znati koliko je životinja uginulo dok se požari ne ugase dovoljno da bi omogućili snimanje izgorelih područja, ali trenutna predviđanja na osnovu gustine naseljenosti određenih staništa ukazuju na milijardu ugroženih životinja.

Chris Dickman je prošle nedelje za NBC rekao da je samo u australijskoj državi Novi Južni Vels stradalo više od 800 miliona životinja.

To znači da broj ugroženih životinja na nivou cele Australije verovatno prelazi milijardu, istakao je on.

Ova brojka uključuje životinje ubijene direktno od požara i one koje su već uginule zbog indirektnih uzroka, poput gladi, dehidracije ili gubitka staništa. Procena uključuje sisare, ptice i gmizavce, ali ne uključuje žabe, insekte i druge beskičmenjake, piše NBC News

ABC News

Za životinje koje prežive požare, pretnja nije gotova. Imaju ograničene resurse hrane i vode i malo zaklona od grabljivaca, okolnosti koje bi mogle prouzrokovati dalju smrtnost nedeljama i mesecima nakon što se dim očisti. (Scientific American)

Za životinje koje su preživele požare, hrana stiže iz helikoptera

Izvor: VOA News

Plansko ubijanje kamila

Sa jedne strane, društvenim mrežama se šire potresne fotografije i video klipovi životinja i ljudi nastradalih u požaru koji trenutno hara Australijom, dok sa druge strane imamo odluku ove države za plansko ubijanje oko 10.000 kamila. Ovaj broj kamila je planiran da se usmrti iz helikoptera, a razlog za ovaj čin su suša i požari koji su prouzrokovali nedostatak vode za živa bića. Čeka li kamile u Australiji sigurna smrt i zbog čega? Kako su kamile dospele u Australiju i zašto remete prirodni balans, te kako na situaciju reaguju u Turskoj? Čitajte šta se dešava u zasebnom tekstu.

Kako pomoći?


Ukoliko želite da pomognete ljudima i životinjama u borbi sa požarima i oporavku od istih, možete to učiniti na sledećim adresama.

Australian Red Cross (Crveni krst Australije)
Dok požari neprekidno utiču na zajednice širom Australije, Crveni krst pruža praktičnu, lokalnu podršku tamo gde je to potrebno desetinama hiljada ljudi tokom i nakon vanrednih stanja.

The Salvation Army (Vojska spasa)
Vojska spasa takođe pruža podršku zajednicama zahvaćenim požarima.

WIRES
WIRES spašava i zbrinjava bolesnu, povređenu i siročad domaćih životinja. U decembru je linija „WIRES 1300“ primila preko 20.000 poziva, a volonteri su prisustvovali na preko 3.300 spašavanja. 

WWF’s Australian Wildlife and Nature Recovery Fund (Australijski fond za zaštitu divljih životinja i obnovu prirode)
Možete pomoći WWF u Australiji da dobije hitna sredstva za zbrinjavanje povređenih divljih životinja. I kada požari budu ugašeni, pomozite da se obnove šumski domovi koje su koale, kenguri i druge životinje izgubile.

RSPCA NSW
Trenutno inspektori i osoblje pomažu u centrima za evakuaciju na severu Novog Južnog Velsa i šire, pomažući građanima da sačuvaju svoje kućne ljubimce i stoku od požara.

Vets Beyond Borders (Veterinari bez granica)
Širom Australije volonteri VBB-a spremni su da pruže brzo lečenje životinjama pogođenim prirodnom katastrofom.

#AuthorsForFireys
– Pratite hashtag #AuthorsForFireys, gde autori prodaju knjige, slike i druga dela putem aukcije, time skupljajući sredstva za pomoć Australiji. Ko najviše ponudi na aukciji mora dogovorenu naknadu poslati direktno Australijskoj vatrogasnoj službi i pokazati dokaz o donaciji.

Banka hrane
Za svaki 1 dolar koji donirate, Banka hrane osigurava zalihe u vrednosti od 6 dolara pogođenim zajednicama zahvaljujući partnerstvu sa sektorom hrane i prehrambenih proizvoda.

One Tree Planted
Iako požari još traju organizacija već planira načine dugoročne obnove pošumljavanjem. Za donaciju u vrednosti od 1 dolara, ova organizacija sadi 1 drvo. Sa lokalnim grupama u Australiji odrediće se potrebne vrste drveća i prema planu obnove, posaditi.

Humane Society International
– Humane Society International sarađuje sa HSI / Australia kako bi poslao tim za procenu i prikupio sredstva za trenutne i buduće potrebe u zbrinjavanju pogođenih životinja, uključujući kupovinu dodatnih resursa i obezbeđivanje stanica za hranu i vodu životinjama koje još uvek žive u izgorelim predelima. Takva sredstva su već obezbedila snabdevanje vodom i hranom i izgradnju dodatnih sanacijskih kućica.

Izvori: NBC News, BBC, CNN, Guardia, Scientific American, SBS News, Sidney Morning Herald

oglas
Zelene priče su moj način da budem deo najvažnije ere na planeti i pomognem u očuvanju iste. Završila Žurnalistiku na Filozofskom fakultetu i srednju Baletsku školu u Novom Sadu. Stvaranje i ljubav su ono što me pokreće.