Australija je ovih nekoliko dana u žiži javnosti iz dva razloga: požari i plansko ubijanje kamila. Sa jedne strane, društvenim mrežama se šire potresne fotografije i video klipovi životinja i ljudi nastradalih u požaru koji trenutno hara Australijom. Dok sa druge strane imamo odluku ove države za plansko ubijanje oko 10.000 kamila. Ovaj broj kamila je planiran da se usmrti iz helikoptera, a razlog za ovaj čin su suša i požari koji su prouzrokovali nedostatak vode za živa bića.

Australija se tokom 2019. godine suočila sa rekordno visokim temperaturama, ova godina bila ubedljivo najtoplija od kad postoji merenje. Visoka temperatura i dugotrajne suše stvorile su pogodno okruženje za izbijanje šumskih požara (više o požarima čitajte na sajtu) koji su se pod uticajem vetra proširili na ogromne površine. U požarima koji su zahvatili oko 10 miliona hektara, stradalo je barem 500 miliona životinja. One životinje koje nisu stradale prinuđene su da lutaju u potrazi za izvorima vode koje je sve teže pronaći. Prenosi BBC

Među tim životinjama su i kamile.

Foto-ilustracija: Plansko ubijanje kamila Frans Van Heerden/Pexels

Otkud kamile u Australiji?

Kako kamile nisu životinje sa ovog ostrva, postavlja se pitanje odakle su one stigle, odnosno ko ih je doveo? Kako se čini, one su dovedene na ovaj kontinent kako bi ispunile potrebe tadašnjih kolonijalista.

U ranoj polovini 19. veka, Britanci su želeli da istraže ovaj kontinent. U tome su se njihovi konji pokazali neproduktivni zbog terena i suvih vremenskih uslova. Tako je 1836. godine kolonijalna vlada u Novom Južnom Velsu počela da istražuje mogućnost uvoza kamila, da bi u oktobru 1840. godine prve kamile hodale australijskim tlom. Da bi već sledeće godine bile dovedene još dve kamile, a kasnije i mnoge druge. Prenosi India Today

Za razliku od konja, kamile su bile pogodne za opstanak u suvim predelima Australije. One su bile traženije, ljudi su ih koristiti za putovanja i prevoz robe u unutrašnjost kontinenta. Popularnost im je obezbedila njihova sposobnost da nedeljama mogu bez pijaće vode, što je bila velika prednost za putovanja u suvim regionima.

Kamile su decenijama bile dragocena imovina u svakodnevnom životu kolonijalnih vladara u Australiji. Njihova široka ,,potrošnja” se vidi po tome što su 1907. Britanci uvezli skoro 20.000 grla u Australiju, mahom iz Indije, Avganistana i arapskog sveta.

Motorna vozila zamenjuju kamile

Međutim, industrijskim razvojem, popularnost kamila u Australiji kreće da opada kada su ljudi počeli da koriste motorna vozila. Tokom 1930-ih, u Australiji je došlo do ,,napuštanja veleprodaje” domaćih kamila. Međutim, kako su kamile puštene na slobodu, postale su divlje i brzo su se počele množiti. Procenjuje se da je 1969. broj divljih kamila bio između 15.000 i 20.000. U narednih 20 godina njihovo se stanovništvo više nego udvostručilo. Procenjeno je da je 1988. u Australiji bilo oko 43.000 divljih kamila.

Između 2001. i 2008. godine, broj divljih kamila u Australiji je bio oko 1 milion. Stručnjaci za divlju prirodu upozorili su australijske vlasti da će se, ako ovaj rast populacije prođe neprovereno, njihov broj udvostručiti za 8-10 godina.

Ubrzo, australijska vlada usvojila je Nacionalni plan za divlje kamile (National Feral Camel Action Plan) i započela masovne operacije izbacivanja divljih kamila.

Fotografija: Susanne Jutzeler /Pexels

Danas se divlje kamile nalaze širom Zapadne i Južne Australije, Queensland-a i na severu, a pokrivaju skoro površinu od 3,3 miliona kvadratnih kilometara (ukupna površina Australije je 7.692.000 km²). Tako su u 180 godina između njihovog uvođenja 1840. godine do danas, kamile u Australiji prešle daleki put: od dragocenog dobra do divljih „štetočina“ kako ih danas nazivaju u medijima.

Dakle ,,problem” sa brojem divljih kamila nije nastao ,,od juče” već se proteže decenijama unazad. Međutim, sada je ponovo eskalirao.

Zašto su kamile sada problem?

Aboridžini koji žive u oblastima gde se nalaze divlje kamile počeli su da se žale da su baš one razlog za njihovu bedu, jer se bore sa njima i stokom za prevlast nad ograničenim vodnim resursima u regionu. Aboridžini se žale kako divlje kamile često zagađuju vodne resurse, ostavljajući malo ili ništa za njih i stoku, pored toga što inače oštećuju ograde imanja i zemlju za ispašu.

Problemi sa kamilama uključuju:

  • Oštećenja kulturno značajnih lokaliteta, uključujući verska mesta, mesta sahrane, ceremonijalna mesta, mesta (uključujući drveće) gde se obitavaju duhovi mrtvih.
  • Oštećenja vegetacije i povećani rizici za biološku raznolikost nadmetanjem sa domaćim životinjama.
  • Uznemiravaju divljači ili sprečavaju lovce. Procenjuje se da godišnje nanose štetu u vrednosti od 10 miliona dolara.

Tako se Aboridžini i divlje kamile danas nalaze u borbi za opstanak u regionu sa oskudnim resursima. Dakle, kolonijalisti su doveli kamile koje su im koristile kao prevozno i transportno sredstvo, dok nisu došla motorna vozila.

Fotografija: Krdo kamila/ Nizam Abdul Latheef/Pexels

Kolonijalisti koji su gotovo istrebili domorodačko stanovništvo, napuštaju uzgoj kamila i ostavljaju ih da slobodno lutaju zemljom. Iako su bili upozoreni na prekomerno razmnožene kamile vlasti Australije nisu našle efikasno rešenje. Danas imamo situaciju gde se za vodu bore ljudi, divlje kamile i stoka i gde se za kamile predviđa plansko ubijanje.

Uprava Južne Australije je 08. januara donela naredbu kojom se dozvoljava odstrel divljih kamila, pretpostavlja se da će do kraja izvršenja ove naredbe biti ubijeno oko 10.000 kamila.

Turska humanitarna organizacija IHH želi da otkupi kamile koje su namenjene za plansko ubijanje u Australiji

Nakon što je objavljena vest da će 10 hiljada kamila biti ubijeno iz helikoptera jer piju previše vode, turska humanitarna organizacija İHH je kao alternativu, predložila da otkupi kamile te da njihovo meso podeli ljudima kojima je to potrebno.

Zamenik direktora İHH-a je na Twitteru izjavio da njihovi predstavnici u Australiji prikupljaju informacije i istražuju mogućnosti da se spreči masovno ubijanje kamila na način kako je to najavljeno. Prenosi Cazin.net

Kamilje meso

Kamile zauzimaju značajno mesto u kulturi Arapskog poluostrva. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), kamile se koriste u trkama, takmičenjima u lepoti, pa i u kuhinji.

Zemlje zaliva sada pokušavaju da promovišu meso kamile na međunarodnoj gastronomskoj sceni. Ovo meso su beduini tradicionalno jeli sa rižom i to samo u posebnim prilikama.

Emiratska industrija kamiljeg mleka i proizvoda (EICMP) počela je izvoz kamiljeg mleka na evropsko i japansko tržište, a investitori iz Dubaija priključili su im se u proizvodnji čokolade sa kamiljim mlekom, koje sadrži manje masnoće i tri puta više vitamina C od kravljeg. Prenosi Klix.ba

Pored toga što daju mleko, u arapskim zemljama kamile služe i kao hrana. Najčešće se ovo meso peče na žaru, a može se naći i u kebabu ili sendviču. Smatra se da je najbolje parče mesa kamile upravo njena grba.

Na portalu Mondo još 2011. je pisano o specijalitetima kamiljeg mesa:

Kamilje meso moglo bi već od 2012. da postane novi izvozni proizvod Australije ukoliko jedan egipatski biznismen uspe da na jugu zemlje otvori klanicu i fabriku za preradu mesa.Inicijativa Magdija El Ašrama bi ne samo dovela kamilje meso na svetske trpeze, već bi smanjila broj kamila u Australiji gde one predstavljaju ozbiljan ekološki problem.

Kamilje meso je mnogo bolje i od govedine. Ima daleko manje masti od bilo koje druge vrste mesa, tvrdi El Ašram.

,,Kamilje meso je popularna hrana u zemljama Bliskog istoka, severne Afrike i Evrope, a Australija ima idealne uslove za proizvodnju tog mesa”, objasnio je on, dodajući da namerava da sagradi najveću klanicu u zemlji kapaciteta od 100.000 životinja godišnje.

Praćenje kamila

Kako bi se sprovelo ovo plansko ubijanje kamila potrebno ih je pronaći. Da bi pronašli divlje kamile za odstrel, nadležni uhvate jednu kamilu i zakače joj ogrlicu sa uredjajem za praćenje – takozvanu ,,Judinu ogrlicu”. Kamile su poznate kao društvene životinje, što znači da neće dugo ostati same, već će pronaći društvo. Tako da su nadležni iskoristili društvenu prirodu kamila da lociraju njeno krdo i tada pobiju sve članove krda osim kamile sa ogrlicom, koja će ponovo tragati za društvom.

Video: Judina ogrlica za divlje kamile

Dva puta – oba u smrt vode

Kako god, na društvenim mrežama su mnogi uznemireni fotografijama i video klipovima, te podacima o nestanku mnogih životinja u toku požara u Australiji, međutim kada se dođe do pitanja šta uraditi sa kolonijalističkim divljim kamilama čini se da je smrt jedini ishod, te kao da retko ko ima sažaljenja za njih.

Po sadašnjim podacima, postoje dve opcije planskog ubijanja: prva opcija je da kamile budu ubijene i ostavljene da trule na suvoj zemlji, dok je druga mogućnost da budu ubijene i pojedene od strane ljudi.

Tekst će biti dopunjavan kako se opcije budu nizale.

oglas
Verujem u ljubav, dobra dela i dobro u ljudima. Zelene priče vidim kao mesto gde mogu da širim inspirativne priče o moćnim ljudima koji menjaju svet. Po stečenom srednjem obrazovanju sam filolog, po fakultetskom diplomirana novinarka. Znatiželjna putnica i večno željna avantura.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime