Plastika je već dug vremenski period deo naše svakodnevnice. Svako od nas upotrebljava barem jedan predmet koji je napravljen od plastike, u potpunosti ili delimično. Ukoliko takve proizvode odlažemo na pravilan način i ne ostavljamo ih van kontejnera i drugih mesta namenjenih za odlaganje otpada, plastika neće naneti toliko veliku štetu prirodi, pa samim tim ni ljudima. Dovoljno je da samo nekolicina baci svoj plastični otpad u šume, reke, mora, okeane, i tako predstavi i drugima primer koji mogu da slede. Nakon čega dolazi do ogromnih količina plastičnog otpada koji pluta po vodi, leži na zemlji, visi na granama drveća.

Fotografija: Shivam Tyagi/Pexels

Verovatno se mnogi pitaju kakve to veze imaju pečurke sa plastikom i njenim uticajem na okolinu. Otkriće koje ih povezuje desilo se pre manje od decenije na američkom Univerzitetu Jejl. Grupa naučnika otkrila je prvu vrstu pečurke koja može da živi hraneći se isključivo plastikom. Ovo otkriće ukazalo je na mnoge mogućnosti koje bi išle u korist našoj planeti, pa tako i nama, ljudima. Ovakve vrste pečuraka mogle bi da smanje plastični otpad koji se svakodnevno gomila u našem ekosistemu.

Kakva je to pečurka koja može da pojede plastiku i da nakon toga preživi?

Prva takva pečurka, pod nazivom Pestalotiopsis microspora, otkrivena je još 2012. godine, a potiče iz amazonskih prašuma. Ova pečurka može da se hrani jedući poliuretan koji zatim pretvara u organsku materiju.

Poliuretani su najčešće korišćena vrsta plastičnog materijala. Koristi se za proizvodnju delova za auto, dušeka, delova obuće, odeće i mnogih drugih stvari koje se svakodnevno koriste.

Ono što je posebno u vezi sa ovom vrstom jeste da ona može da živi bez kiseonika. Naučnici pokušavaju da otkriju može li ovo da promeni trenutnu situaciju sa kojom se susreće naša planeta. Odnosno, može li nam pečurka pomoći u uklanjanju ogromnih količina plastičnog otpada.

Fotografija: Lum3n /Pexels

Pečurka jede plastiku, mi jedemo pečurku

Katharina Unger bila je jedna od prvih koja je istraživala mogućnosti ovih pečuraka i otkrila da one zapravo mogu da se konzumiraju nakon što pojedu plastiku. Ona je, zajedno sa mikrobiološkim fakultetom sa Utrecht Univerziteta u Holandiji, za LIVIN Studio sprovela studiju kako bi otkrila koje sve pečurke mogu da učestvuju u ovom procesu. Otkriveno je da čak i neke pečurke koje se svakodnevno konzumiraju, kao što su „ostriga“ pečurke, mogu da se hrane plastikom. Katharina je napravila takozvani Fungi Mutarium, prototip uređaja putem kojeg se mogu uzgajati ovakve pečurke.

No, to nije jedino otkriće koje doprinosi ovim saznanjima. Naučnici širom sveta počeli su da rade na otkrivanju još ovakvih vrsta pečuraka. Naučnik Sehroon Khan i njegov tim otkrili su još oko 50 vrsta od 2017. godine. Mnogi od njih i dalje rade na tome da otkriju u kakvim uslovima bi trebalo da se uzgajaju ove pečurke, kako bi one mogle uspešno da rade svoj ,,posao”.

Pored ove nesvakidašnje upotrebe, postoji još mnogo načina kako se pečurke mogu koristiti u svakodnevnici. Osim za ishranu, mogu se koristiti i u proizvodnji sitnih delova za auto, u proizvodnji obuće. Slučaj devojke koja je izgradila kanu od pečurki pokazuje da one itekako imaju mnoge funkcije.

Fotografija: Mason Unrau/Unsplash

Amerikanka Keti Ayers odlučila je da izgradi kanu koristeći pečurke, tačnije micelijum iz kog se one razvijaju.

Micelijum je zapravo vegetativni deo gljive, sačinjen od razgranatih hifa, koji se koristi i prilikom istraživanja pomenutih pečuraka koje jedu plastiku. Čak je i NASA iskoristila ove mogućnosti i napravila biorazgradivi dron, koji je uspešno testiran još 2014. godine.

Gljiva menja svet

Neminovno je da pečurke mogu imati značajan uticaj na našu planetu. Pretpostavlja se da su ovo samo neke od mogućnosti koje su do sada otkrivene. Pitanje je koliko će toga još da se otkrije u budućnosti. Zahvaljujući ovim otkrićima možemo da pokušamo da se izborimo sa nekim od problema u kojima se Zemlja trenutno nalazi. To dokazuje ne samo mogućnost uzgajanja pečuraka zarad potencijalne redukcije plastike, nego i zamena koja može da se iskoristi u mnogim industrijama, a sve to zahvaljujući ovoj ukusnoj namirnici. Ko bi rekao da jedna ovakva gljiva može da ima toliki potencijal da promeni svet.

Autorka: Ana Subotić

Zelene priče

oglas
Redakcija portala Zelene priče.