Lepota je svuda oko nas u mnogim stvarima i na različite načine je uvek prisutna. Pčelinji proizvodi predstavljaju posebnu lepotu, jer se ona ugleda u njihovoj važnosti za čoveka i njegovo zdravlje.

Kao što mnogi od vas znaju, ali nije loše da se podsetimo, pčelinji proizvodi su:

  • med;
  • polen;
  • perga;
  • matični mleč;
  • propolis;
  • pčelinji otrov;
  • vosak.

Ono što je važno za sve pčelinje proizvode i što ih povezuje, jeste upravo svojstvo da su svi lekoviti.

Kada se pogleda istorija, možemo da vidimo da su iskustva od davnih vremena, pa sve do danas pokazala, a brojna istraživanja i sa naučnog aspekta potvrdila da pčelinji proizvodi imaju blagotovorno dejstvo na ljudski organizam.

Njihovo redovno konzumranje u ishrani doprinosi zdravlju i sprečavanju pojava i razvoja bolesti, a adekvatnim korišćenjem pčelinjih proizvoda u određenim količinama koje se preporučuju omogućava se da se ljudski vek produži i doprinese kvalitetnijem životu bez hroničnih bolesti koje idu sa godinama i ubrzanim životom 21. veka.

Zavaljujući struci koja se posvetila pčelama i pčelinjim proizvodima, možemo naći tačne definicije pčelinjih proizvoda, njihovih osobina i mnogih drugih stvari.

Fotografija: pixabay.com

Med

Uf taj slatki, lepi, sočni med. To nam je prva asocijacija kada kažemo pčelinji proizvodi, ako nije svima, onda većini. Postoji mnogo vrsta meda i svi su zdravi, svaki na svoj način i za određene stvari.

Postoje dokazi da su arheolozi i u piramidama našli med, koji je bio dosta star, ali što je najvažnije mogao je da se koristi za jelo. Iz čega možemo da zaključimo da kada se med skladišti na odgovarajući način, nema rok trajanja. Što je mnogo bitno, ali kao i kod drugih stvari, ukoliko se ne čuva na adekvatan način, postoji šansa da vremenom izgubi svojstva i ne bude više za ljudsku upotrebu.

Fotografija: pixabay.com

Med je slatka, gusta, sirupasta, aromatična materija koju proizvode medonosne pčele (Apis mellifera). Iz nektara cvetova medonosnih biljaka ili slatkih izlučevina (medne rose) nekih insekata (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Ove sokove (nektar) pčele u košnicu donose u mednoj voljci, obogaćuju sekretom iz svoga tela, skladište u ćelije saća i zatvaraju voštanim poklopčićima kao rezervnu hranu do konačnog zrenja. Pretvaranje nektara u med je složen hemijski, fizički i fiziološki proces. Da bi pčele sakupile 1 kg meda one moraju obraditi 3 kg nektara (Mladenov i sar., 1997).

Upotreba meda- sastav hranljivih materija u medu zavisi od vrste meda (monoflorni-bagremov, lipov med, suncokretov med i poliflorni-livadski med) (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Tamnije vrste meda (šumski med) sadrže mnogo minerala i antioksidanasa. Preporučuju se za jačanje organizma slabijih ljudi, za uklanjanje problema sa plućima-kašalj, prehlade i slično (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Bagremov med je najblaži, pa se preporučuje kod dece i osetljivih osoba. Specifičan ukus ima i lipov med, koji je posebno preporučljiv kod respiratornih oboljenja i sniženja telesne temperature.

Med poseduje antibakterijska, antivirusna, antimikotitična i antiparazitska svojstva. Istraživanja su pokazala da redovna upotreba 1 supene kašike meda dnevno (15g), produžuje godinu dana života. Med sadrži antioksidanse koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka, odnosno čuvaju epitel krvnih sudova (Kapš, 2013). Preporuka je da se med konzumira drvenom kašikom, 1 do 2g po kilogramu telesne težine dnevno.

Polen

Fotografija: pixabay.com

Polen (pčelinji prah) pčele skupljaju sa procvetalih biljaka, obrađuju sopstvenim izlučevinama i skladište u voštanim ćelijama saća kao nezamenjivu hranu za razvoj pčelinjeg društva (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Polenov prah su u stvari muške polne ćelije biljaka cvetnica, koje se nalaze u prašnicima (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.). Polenovo zrno je svojstveno po obliku i veličini svakoj biljnoj vrsti.

U raznim naučnim ispitivanjima ustanovljeno je da polen ima antibakterijska svojstva i antiprotozoarna dejstva. Polen se može koristiti i kao medikament u lečenju hroničnih crevnih oboljenja kod zatvora i dijareja. Daje dobre rezultatei u lečenju prostate (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Postoji mogućnost korišćenja polena u lečenju dijabetesa, zatim u redukciji holesterola. Zbog niskog sadržaja magnezijuma i kalcijuma pozitivno utiče na rad srca i krvnih sudova. Pošto sadrži dosta gvožđa polen se može uspešno davati kod lečenja anemije.

Polen od različitih biljaka ima različita lekovita svojstva (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.):

  • od bagrema deluje sedativno;
  • od kestena na bolju cirkulaciju krvi;
  • od maslačka normalizuje funkciju bubrega i bešike;
  • polen od žalfije ima dijuretičko dejstvo.

Perga

Perga je produkt koji pčele pripremaju od cvetnog praha i meda uz dodatak sekreta svojih žlezda (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Polen donose u košnicu i skladište u saće, zatim ga druge pčele pažljivo mešaju uz dodatak sekreta iz žlezda. Pod uticajem fermenata meda i sekreta pčelinjih žlezda, dolazi do mlečno kiselinske fermentacije i polen se pretvara u pergu (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Perga je bogata belančevinama, ugljenim hidratima, vitaminima, masnim kiselinama. Zbog čega je našla veoma široku primenu u industriji hrane, kozmetici i medicine (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.). Koristi se u lečenju hroničnih zapaljenja, poboljšava imunološki sistem, povoljno deluje kod nervnih i psihičnih oboljenja.

Fotografija: Petar Ranković

Matični mleč

Matična mleč je sekret subfaringealnih žlezda mladih pčela radilica, starosti između 6. i 12. dana. Koji služi za ishranu matičnih larvi tokom celog perioda razvoja. Kao i larvi radilica i trutova u prva tri dana života (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Matična mleč je gusta tekućina bele do bledožute boje karakterističnog mirisa, kiselog i pomalo oporog ukusa, delimično topiva u vodi. Primena matičnog mleča ima veoma dobre efekte kod: oboljenja kardiovaskularnog sistema, želudačno-crevnog trakta, kod tuberkuloze i bruceloze, kod zapaljenja zglobova, kod regulisanja krvnog pritiska (Jojriš, 1977).

Matična mleč pomaže regeneraciju crevne flore, sadrži polne hormone i gamaglobuline koji imaju ulogu u jačanju otpornosti organizma – posle tretmana koži vraća elastčnost, zategnutost uz znatno bolju ishranjenost (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Delotvornost mleča je poznata i kod osteoporoze, zatim kod bolesti zuba, kod raznih dermatita, u lečenju katarakte i drugo. Zahvaljujući velikim količinama vitamina B5 matična mleč usporava efekte starenja, vidljive na koži, kosi i noktima. Doze i način upotrebe matičnog mleča se razlikuju kod raznih autora, a prvenstveno zavise od starosti bolesnika i vrste oboljenja (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Fotografija: Petar Ranković

Pčelinji otrov

Pčelinji otrov je proizvod koji pčele koriste za svoju odbranu. Deponuje se u rezervoaru otrovne žlezde sve dok nisu prinuđene da ga upotrebe. Ubodni aparat je smešten u poslednjem segmentu trbuha i čine ga: žaoka, dva nožića, tri pera hitinskih pločica, dve otrovne žlezde (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Radilice u starosti 2 do 3 dana počinju lučenje otrova i pri starosti 12. do 14. dana u žlezdi je dostignut maksimum. Dok kod pčela starih 14. do 20. dana prestaje lučenje otrova. Potrošena rezerva otrova se ne obnavlja (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Na kvalitet otrova utiče starost pčela, godišnje doba, rase pčela, jačina društva kao i zaliha hrane. Pčelinji otrov se koristi i u humanoj medicini za lečenje nekih sistemskih oboljenja. Ova tradicionalna terapija pčelinjim otrovom odvija se tako što se uz pomoć živih pčela, stimulišući ih da ubadaju, tretiraju obolela mesta ili akupunkturne tačke. Otrov deluje u vidu tipičnog aseptičnog žarišta upale. Čije su karakteristike oteklina, crvenilo i bol (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Pomoću receptornog aparata sastojci pčelinjeg otrova direktno ili indirektno učestvuju u stvaranju važnih lekovitoprofilaktičkih kompleksa sa širokim terapijskim spektrom. Koji deluje stimulativno na razne organe i sisteme (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Indirektno ili direktno pčelinji otrov deluje protivupalno, poboljšava tonus mišića, povećava snagu srčanog mišića, povećava priliv krvi u krvne sudove mozga i koronarne arterije srca. Ima antialergijsko dejstvo, ukida alergijski grč bronhija, proširuje krvne sudove mozga, povećava ukupnu brzinu srca i srčanog rada.

Smanjuje krvni pritisak perifernog karaktera, smanjuje holesterol u krvi i krvnim sudovima. Utvrđen je i radiozaštitni efekat, baktericidni i bakteriostatski efekat prema Grampozitivnim i Gramnegativnim bakterijama i još niz drugih efekata (Mladenov i sar., 1997; Hegazi, 2012).

Pčelinji vosak

Fotografija: pixabay.com

Pčelinji vosak je proizvod lučenja 4 para voskovih žlezda smeštenih sa donje strane trbuha pčela radilica. Najviše ga luče pčele starosti 12. do 18. dana života (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Ova funkcija voštanih žlezda pojavljuje se samo kao rezultat života pčela u društvu. Kod matice i truta voštane žlezde ne postoje.  Izgradnja novog saća i lučenje voska su u tesnoj zavisnosti od prisustva u prirodi svežeg nektara i polena, kao i njihovog unosa u košnicu (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

U periodu potpunog odsustva paše u prirodi pčele ne luče vosak i ne izgrađuju saće. Prema najnovijim istraživanjima API-AR-a (2000) vosak je ponovo zauzeo svoje mesto kao uspešan medikament.

Vosak se koristi u lečenju artritisa, upale nosnih šupljina, dermatoza, bronhijalne astme. Potvrđeno je i antibiotsko dejstvo protiv određenih bakterija (Salmonella). Savremena kozmetologija je najveći potrošač pčelinjeg voska (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Od njega se prave kreme za kožu, antirid kreme, mleka za uklanjanje šminke. Sve ovo zahvaljujući njegovoj savitljivosti, elastičnosti, topljivosti na relativno niskim temperaturama (62 do 640C) (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.). Do danas nije pronađen sintetički proizvod koji bi mogao da objedini sva ta svojstva.

Propolis

Propolis (pčelinji lem) je pčelinji proizvod koji pčele skupljaju sa smolastih izlučevina pupoljaka različitog drveća dodajući mu sekrete pljuvačnih žlezda. On ima složen hemijski sastav koji još uvek nije do kraja analiziran (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Do sada je opisano najmanje 180 sastojaka koji se nalaze u propolisu. Najnovija istraživanja ukazuju da je to prirodni proizvod koji sadrži više od 300 različitih farmakoloških supstanci (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Detaljnom analizom ustanovljeno je da propolis sadrži oko 55% biljnih smola i balzama, 30% voska, 10% etarskih i aromatičnih ulja, 5% cvetnog praha, mehaničkih primesa i dr.(Erski-Biljić, Dobrić, 2003; Bankova, 2003).

Pčele unose propolis u košnicu i direktno ga primenjuju za premazivanje unutrašnjih zidova, ćelija saća, zatvaranje pukotina i mumificiranje uginulih „uljeza“. Što ukazuje na to da propolis zaista igra važnu ulogu u životu pčelinjeg društva (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Propolis poseduje antibakterijska, antivirusna, antimikotitična i antiparazitska svojstva (El Deen et all., 2013). Ima osobinu da pomaže u lečenju rana pri čemu snažno utiče na obnavljanje epitela pa se uspešno primenjuje u dermatologiji (opekotine II. stepena, ekcemi, osipi) (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).Pošto ubrzava zarastanje rana primetni su dobri efekti u lečenju hemoroida.

Propolis deluje na mikroorganizme slabije od antibiotika, ali je manje toksičan od njih. Ne stvara rezistentnost prema bakterijama. Kod unutrašnje primene ne oštećuje normalnu crevnu floru (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Ima antiinflamatorni efekat i moć detoksikacije, pa se koristi i za zaštitu od štetnih zračenja (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Veoma je efikasan kod akutne i hronične upale grla. Kod svih rana u usnoj duplji, čira na želucu, hepatitisa, gripa, proliva, kod poremećaja u radu pluća. Preporučuje se kod akutne upale uva i upale bubne opne (Praktikum iz pčelarstva, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2015.).

Flavonoid akacetin povećava izdržljivost kapilara, kvarcetin povećava sposobnost gamaglobulina u krvi da vezuju histamin, te na taj način potiskuje njegovo dejstvo kod upale (Ozturk i sar.,1998).

Kontinuiranim inhalacijama umanjuje broj i jačinu napada astme. Stimuliše odbrambenu sposobnost organizma i ne izaziva rezistetnost bakterija. Dobar je i kao inhibitor tumorskih ćelija u organizmu, posebno kod tumora jetre, materice, dojke i leukemije (API-AR, 2001).

Fotografija: Petar Ranković
Fotografija: Petar Ranković

Na osnovu stručne literature i dokaza koje su izneli, ostaje nam da zaključimo:

Da upravo ukoliko želimo i dalje da imamo ove neverovatne pčelinje proizvode i da budemo u mogućnosti da ih koristimo, moramo početi da vodimo mnogo vise računa o pčelama, njihovoj zaštiti, a brigom o njima, brinuće se o prirodi, jer pčele su najbolji indicator zdrave, odnosno nezdrave životne sredine.

Zeleno-plavi pozdrav. BZZZZZZZ

Zelene priče

oglas
Rođen sam 16.07.1991. u Beogradu. Živim u Obrenovcu ceo život. O meni možete zaključiti da sam ljubitelj prirode na osnovu završenih osnovnih studija  Geoprostorne osnove životne sredine na Geografskom fakultetu, kao i završena tri mastera na Geografskom, Šumarskom i Poljoprivrednom fakultetu koji se odnose prema životnoj sredini iz različitih uglova. Na osnovu iskustva na Festivalu nauke i kao Eco Hub edukator u osnovnim školama u Beogradu voleo bih da nastavim da se bavim edukacijom predškolaca i osnovaca u oblasti životne sredine.