U facebook grupi Mali proizvođači hrane u Srbiji često sam nailazila na objave koje su hvalile proizvode Pčelarevog sina. Makar jednom dnevno bih videla objavu koja pominje tamo nekog sina pčelara i njegov fenomenalan med. Iz znatiželje, koja još uvek nije ubila mačku, pronašla sam Pčelarevog sina i upitala nekoliko stvari.

Saznadoh da je reč o jednom mladiću koji je skrenuo sa puta da postane ekonomista i odlučio da spoji ljubav prema pčelama i prirodi i pokrene biznis koji se radi iz srca i sa puno ljubavi. Stefan Stevanović je na master studijama agroekonomije i piše radove na temu pčelarstva. Pored toga je i računovođa u osnovnoj školi. Ističe da voli da radi na sebi te da kroz 5 ili 10 godina želi da se bavi samo pčelarstvom.

Stefan Stevanović je Pčelarev sin i ovo je njegova priča.

Pčelareva porodica

Moj tata je pčelar već 35 godina, prve košnice je kupio od svog tate i sada ima 150 košnica. Pored moje mame, ja sam glavni pomagač i od ove godine rame uz rame sa njim donosim odluke gde ćemo seliti pčele i kada. Brend pčelarev sin može da bude mnogo više od nas. Može da nas nadraste i počne samostalno da živi, ulepšavajući živote velikog broja porodica. Ne mislim samo na to da prirodni med približimo građanima već da ih podstaknemo da obogate drvećem svoju okolinu.

Želimo da podstakenmo ljude da se edukuju o tome da priroda i ljudi treba da žive zajedno na jednom prostoru.

Volim prirodu, pešačke ture sa Srbijom za mlade, volim slobodu neverbalne komunikacije koju ispoljavam u salsi, volim ronjenje i sređivanje dvorišta i biljaka. Sada svoje slobodno vreme koristim da radim na pčelinjaku a ono me i inspiriše. To je u stvari i cilj, da svi radimo posao od kog nam ne treba odmor. 🙂

Kako je nastao Pčelarev sin? Odakle se stvorila tvoja ljubav prema pčelarstvu?

Pre svega volim prirodu, a pčele su nerazdvojni njen deo što sam ja shvatio tek kad sam odrastao. Ljubav je pre svega morala da se rodi sama jer sam od kako znam za sebe vrteo ručnu vrcaljku i vrcao med. Pčele su me često ubadale i druga deca su mi dala nadimak Pčela jer sam često dolazio otečen po licu od uboda pčela.

Kasnije, kad sam odrastao i video da moje znanje jezika i ekonomije nije dovoljno da od 10 ekonomista koje znam ja budem najbolji, zapitao sam se u čemu sam ja to najbolji u stvari. Shvatio sam da u svojim godinama znam o pčelama mnogo više od tatinih kolega pčelara a kamoli od pčelara početnika mojih godina. Tu se već stvorila ideja da mi pčelarstvo može biti profesija, da sklopim ljubav prema prirodi i posao.

Slušajući priče ljudi, primetio sam da svi idu za novcem i ostavljaju svoje izvorne snove. Odlučio sam da budem što bliže prirodi, i sve više uviđam da to nije neizvesnost, već sa što većim trudom, mnogo realnija opcija nego bilo koje druge.

Fotografija: Privatna arhiva

Kako izgleda život sa pčelama? U jednom od FB postova pominjete kako menjate lokacije košnica u toku godine, gde vozite vaše pčele? I zašto to radite?

Priroda je udesila da cveće cveta u različitim periodima godine kako bi namamila insekte da ih opraše. Tako i uposlenost pčela je raspoređena tokom godine. Na jednoj lokaciji nema dovoljno razvijenog biodiverziteta da bi pčela bila uposlena tokom cele godine pa ih mi selimo iz jednog cvetnog raja u drugi.

Čim se završi cvetanje bagrema selimo ih u šume lipe gde tek počinje da cveta lipa. Nakon lipe ih selimo dalje u ravnicu gde tek kreće da cveta livadsko cveće krajem leta i početkom jeseni. Pčele selimo noću, dok su sve pčele u košnici. Ta selidba se završava iste noći kako bi od ujutro pčele opet mogle da lete i rade.

Život sa pčelama izgleda vrlo lepo. Pčele su tu da se poštuju i radimo oko njih koliko nam one to dozvole. Trudimo se da ih selimo sa lokacije pune cveća na narednu lokaciju punu cveća. Pčele iz zimovnika selimo prvo na Kosmaj oko 1. maja kada tamo cveta bagrem. Osećamo prohladna jutra i prolećnu kišu koja nas često prati tokom selidbe.

Fotografija: Miodora

Nakon cvetanja bagrema, izvrcamo bagremov med ostavljajući pčelama sasvim dovoljnu količinu meda. Nakon toga selimo pčele na Frušku goru kada cveta Lipa. Sparni junski dani i opojni miris lipe. Zatim opet izvrcamo med i dalje ih selimo u Banat kraj Dunava. Sušni periodi krajem leta teraju drveće da ispušta smolu sa lišća i kore što privlači pčele koje smolu skupljaju i od nje zajedno sa nektarom sa drveća i puzavica koje raste u priobalju Dunava imamo šumski med.

Priobalje Dunava ima dovoljno vlage krajem leta pa od barskih biljaka kao što su nana, zlatnošipka i zvezdica možemo imati i livadski med. Opet vrcanje meda i povratak pčela na zaslužen odmor u zimovnik nekog dana u septembru. Ostavimo dovoljnu količinu meda u košnicama kako bi pčele mogle dobro da prezime zimu i budu spremne za narednu sezonu krajem aprila. Mi samo skupimo med tokom sezone i stavimo ga u tegle, sve ostalo urade pčele.

Koliko vremena je potrebno da se prikupi neophodno znanje za započinjanje ovog zanata? Kako se ti edukuješ u ovoj oblasti?

Knjige su dobre kao literatura i prikupljanje dobrih ideja ali niko od knjiga nije postao dobar pčelar već samo od višegodišnjeg iskustva na pčelinjaku uz mogućnost savetovanja sa iskusnim pčelarima. Ja se edukujem slušajući svog tatu i pčelare oko njega. Iz iskustva mog tate, 15 godina mu je pčelarstvo bilo hobi. Ovo je skup hobi. U pčelarstvu nema veterinara koji može pomoći, mi vlasnici smo i veterinari. Sve se uči na primerima u praksi. Čitam i knjige o pčelarstvu koje tata ima i koje mi je društvo poklonilo kao i časopise Beogradski pčelar i Srpski pčelar.

Po tvom mišljenju, zašto su pčele i njihovi proizvodi bitni za čoveka?

Nisam toliki poznavaoc benefita meda i same uloge pčela u ekosistemu. Činjenica da je 400 recepata za poboljšanje zdravlja napisano i u drevnom Egiptu sa medom kao osnovnim sastojkom govori dosta o medu. Činjenica je i da su mnoge studije pokazale da deca koja konzumiraju med bolje napreduju u rastu od dece koja ne konzumiraju med. Činjenica je da pčele povećavaju prinose na biljkama cvetnicama oko 30%.

Firme koje sade suncokret plaćaju 10 eura po košnici da donesemo pčele da im opraše useve. Pored toga, ono što uviđam jeste da od meda u saću ne postoji savršenija poslastica u prirodi. Iz svega ovoga mogu da zaključim da su pčele, za sada, nezamenljivi deo prirode.

Fotografija: Nevena Bradić

Čovek u bliskoj budućnosti neće moći da proizvdede robota koji će efikasnije oprašiti cvetove bolje od pčela iz kojih dobijamo 70% voća i povrća koje jedemo. Pčelinji vosak se koristi u najkvaltetnijim kremama, sapunima i melemima.

Perga je sastavljena od polena cvetova koje su pčele obogatile svojim pljuvačnim žlezdama i sadrže minerale, enzime, vitamine,masne kiseline, ugljene hidrate i njen sastav se ne može dobiti u fabrici. Propolis je jedina materija na planeti zemlji na kojoj se ne mogu razviti bakterije i virusi. Propolis ih ubija i ni jedna poznata bakterija nije razvila rezistentnost na propolis. Moje mišljenje je da osoba koja jede med svaki dan, i kapne 2,3 kapi propolisa dnevno u grlo, može da bez ikakvih simptoma prehlade pregura zimsku sezonu.

Koje vrste meda imate u ponudi?

U ponudi imamo bagremov med sa Kosmaja, lipov med s Fruške gore, livadski i šumski med iz Banata kraj Dunava. Topimo i vosak od devičanskog saća i voštanih poklopaca. To je najkvalitetniji vosak i ljudi ga koriste u pravljenju melema, krema i sapuna. Stružemo i propolis sa ramova i nastavaka i od njega pravimo propolis kapi. Pergu ostavljamo pčelama za razvoj a mnogi pitaju za matični mleč ali i njega ne proizvodimo jer je za njega potreban poseban način skladištenja i pčelarenja.

Jedna pčela u toku svog života može da stvori oko 1/4 male kašike. Znači za jednu malu kašiku su potrebna 4 pčelinja života. Kada to uvidimo, shvatimo koliko poštovanje trebamo imati prema pčeli.

Da li proizvodite organski med? I šta je potrebno da bi med bio organski?

Trenutno ne proizvodimo organski med iako je naš med najpribližniji mogući standardu organski. Za to je potrebno da nam pčelinjak bude na lokaciji na kojoj 3 kilometra oko pčelinjaka se ne koriste pesticidi, da je voda u istom krugu nezagađena. Za to je neophodno da imamo potvrdu da je lokacija baš takva, a takvu potvrdu mogu samo nacionalni parkovi da nam izdaju. Pored toga, vosak koji koristimo za satne osnove mora imati organsko poreklo a to je vosak iz pčelinjaka koji se bavi organskom proizvodnjom.

Mi naše satne osnove pravimo iz našeg voska tako da možemo reći da je najčistiji mogući i najpribližniji organskom vosku. Potrebno je da se pčele ne tretiraju ikakvim preparatima. Mogu se tretirati samo posebnim preparatima na biljnoj bazi koji se mogu uvesti iz Nemačke. Pčele se ne smeju prihranjivati običnim šećerom, već organskim ili organskim medom sa organskog pčelinjaka.

Mi pčele već godinama ne hranimo šećernim pogačama već im ostavimo dovljnu količinu njihovog meda u košnicama. Naš med prolazi strogu kontrolu kada firme otkupe naš med i planiraju da ga prodaju na tržište Evropske unije i u poslednjih 10 godina analize su pokazale vrhunski kvalitet meda.

Fotografija: Miodora

Savet za kupce, kako prepoznati dobar med?

Na žalost teško je prepoznati dobar med.

20 godina probavam med i po ukusu mogu da raspoznam kada je med iz košnice a kada nije. Da postoji inspekcija, jedno bi trebalo da se zove pekarski med, a drugo samo med.

Savetujem kupcima da kupuju med od pčelara čije su košnice videli ili od pčelara registrovanih kod Saveza Pčelarskih Organizacija Srbije (SPOS). Na njihovom sajtu pod “maloprodajna berza meda” kupci mogu pronaći registrovane pčelare raspoređene po opštinama u Srbiji. Tamo možete i nas pronaći pod opštinom Surčin i imenom Mile Stevanović.

Zelene priče

oglas
Verujem u ljubav, dobra dela i dobro u ljudima. Zelene priče vidim kao mesto gde mogu da širim inspirativne priče o moćnim ljudima koji menjaju svet. Po stečenom srednjem obrazovanju sam filolog, po fakultetskom diplomirana novinarka. Znatiželjna putnica i večno željna avantura.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime