U sredu, 15. januara u Impact Hub-u, Beogradska otvorena škola zajedno sa IoT kompanijom AllThingsTalk i Internet društvom Srbije predstavila je rezultate projekta „Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh“.

Loš kvalitet vazduha nije novost!

Kako su podaci o zagađenju vazduha počeli da se šire na društvenim mrežama, tako je i svest građana konačno dostigla nivo koji je u skladu sa stvarnim značajem ove teme. Zagađenje vazduha postala je glavna tema razgovora, a podstaknuto i statistikom da je Srbija deveta na listi smrtnosti uzrokovanih zagađenjem u svetu. Loš kvalitet vaduha došao je do svih vesti, pa i do državnog vrha, čije reakcije nisu ohrabrujuće. Iako je pozitivno što smo se kao građani zabrinuli jer vazduh koji udišemo štetan, ovaj problem nije se pojavio ove zime.

Photo by Roman Tymochko from Pexels

Značaj otvorenih podataka

Mi smo danas ovde zbog javnih politika. Kako javnih politika koje se odnose na otvorene podatke, tako i javnih politika koje se odnose na kvalitet vazduha i razgovaraćemo o tome kako građani zapravo mogu da učestvuju u svemu tome. To su teme o kojima pričamo – podaci i kvalitet vazduha. Teme o kojima se puno ovih dana pričalo. Kakvi su podaci? Da li možemo da im verujemo? Kakav je vazduh? I šta možemo da uradimo?“ pitanja su kojima je Mirjana Jovanović, menadžerka projekata u okviru programske oblasti Energija, klima i životna sredina BOŠ-a, otvorila predstavljanje rezultata projekta „Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh“.

Već godinama je ovaj problem prisutan i alarmantan. Organizacije koje se bave temama zaštite životne sredine i ljudi koji su informisani o količini štetnih čestica u vazduhu, tek su sada doprli do ostalih građana. Nekontrolisan i za prirodu neodrživ način rada u sektorima industrije i energetike, najveći je izvor zagađenja. U decembru je objavljen izveštaj Benkvoča (Bankwatch) koji je pokazao da termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu zagađuju vazduh šest puta više nego što je dozvoljeno. Ovakvi podaci su važni i pokreću ljude na razmišljanje, čime se dalje može stvarati pritisak na vlast da donese odluke koje su usmerene ka dobrobiti građana.

Photo by Vitaly Vlasov from Pexels

O značaju otvorenih podatak dostupnih javnosti govorilo se i ranije, jer puka merenja bez deljenja rezultata i delovanja u skladu sa istim, nisu dovoljna.

Nakon što je u novembru Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo izveštaj u vezi sa aerozagađenjem, Koalicija 27 je reagovala ističući da podaci koje poseduje Agencija za zaštitu životne sredine, moraju biti podeljeni sa javnošću. Isti ti podaci nisu pokazivali prijatnu sliku o kvalitetu vazduha.

Želimo da podsetimo javnost da je u 2018. godini kvalitet vazduha zvanično bio ocenjen III kategorijom (prekomerno zagađen vazduh) u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Smederevu i Kosjeriću. U svim ovim mestima uzrok prekomernog zagađenja bile su suspendovane čestice PM10 i/ili PM2,5.“ – saopštila je Koalicija 27 tada.

Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh

Beogradska otvorena škola se godinama u okviru svog rada bavi upravo kvalitetom vazuduha. Projekat „Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh“ pokrenut je još u junu, pre stvaranja trenutne informativne mećave u javnom mnjenju, a danas su predstavljeni rezultati, koji su stigli u pravom trenutku kao odgovor na zabrinutost građana.

„Kada je projekat odobren u junu, o zagađenosti vazduha u Beogradu i Srbiji nije bilo mnogo razgovora, niti interesovanja medija i šire javnosti. Danas, zahvaljujući otvorenim podacima i nažalost očiglednoj zagađenosti, ove teme su u žiži javnosti. Građani su postali svesni i sa pravom zahtevniji i proaktivniji. Nadležne institucije i lokalne samouprave krenule su da razmišljaju kako da mnogo više radimo na ovom pitanju. Ovo je moć otvorenih podataka i drago mi je da vas ima ovoliko i da se ovaj projekat širi i na druge gradove u Srbiji“, izjavio je Dominic Neil iz Britanske ambasade u Beogradu, prenosi BOŠ u saopštenju.

Mreža građanskog merenja kvaliteta vazduha

Prvi korak u projektu bila je obuka koja je organizovana u oktobru prošle godine. Na obuci su zainteresovani učesnici, uz mentorstvo tima iz kompanije AllThingsTalk, aktivno učestvovali u sastavljanju uređaja se koriste za merenje kvaliteta vazduha.

Kako piše Beogradska otvorena škola (BOŠ), učesnici su obukom pripremljeni da mere podatke i time kreiraju jasniju sliku o stanju vazduha u gradu.

„Na taj način, oni su najpre detaljno upoznati sa svim elementima koji čine merni uređaj, a potom su stekli potrebno znanje i veštine za njihovo pravilno instaliranje i korišćenje. Svi uređaji će biti umreženi i prikazivaće podatke na zajedničkoj platformi u realnom vremenu. Platforma vazduhgradjanima.rs je otvorena kako bi podaci o kvalitetu vazduha bili što vidljiviji i dostupniji građanima koji nisu direktno uključeni u merenje kao i široj zajednici.“ (BOŠ)

Kroz projekat je dalje uspostavljena mreža građanskog merenja kvaliteta vazduha, koja trenutno broji više od 20 građana koji redovno prate koncentracije zagađujućih materija, a prikupljene podatke dele na zajedničkoj, otvorenoj platformi vazduhgradjanima.rs.

Fotografija: Pexels

Prilikom predstavljanja rezultata, okupili su se predstavnici tehnološke zajednice, civilnog društva, donatori i građane koji su zainteresovani  za temu zagađenja vazduha, prikupljanja i analize podataka.

Učesnica građanskog merenja kvaliteta vazduha, Gorica Stanojević, objasnila je da je ovaj projekat je bitan zbog podizanja svesti zajednice i pokretanja na akciju.

Moj primarni motiv je bila želja da znam kakav vazduh udišemo, ali kao neko ko dolazi iz nauke, mislim da svako ko radi sa geoprostornim podacima uviđa vrednost seta podataka ove prostorne i vremenske rezolucije. Sa druge strane, posebno me je interesovalo da saznam pitanje kvaliteta ovih podataka. Najviše me je zanimalo koji će se senzor koristiti i pitanje kalibracije, kao i merenje aerozagađenja u zimskim mesecima kada se nalazi u uslovima relativno niske temperature vazduha i povišene relativne vlažnosti. Tako sam rešila da postanem učesnica radionice na kojoj sam naučila da sklopim uređaj, kako se uređaj programira, kako da povezujem sa online platformom i u krajnjem rezultatu učinili smo naša merenja vidljivim i dostupnim svima u našem okruženju. Ovaj projekat je bitan zbog podizanja svesti zajednice i pokretanja na akciju. Tokom merenja podataka češće sam pratila zvanične podatke nego inače. Mislim da senzor dobro radi i da može biti indikativan. Treba raditi na što kvalitetnijim podacima zbog indikativnih merenja za ličnu izloženost i izloženost u određenim delovima grada“.

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime