Pre nekoliko decenija, počelo je širenje svesti o ekološkim problemima. Naučnici su tražili održiva rešenja kako bi se izbeglo uništenje životne sredine, i tako se postepeno razvila Zelena ekonomija. Kako je vreme prolazilo, stručnjaci su uočili nedostatke u onome što je isprva delovalo kao rešenje. Posle daljih istraživanja, nastale su i Plava i cirkularna ekonomija, o kojima se danas sve više govori.

Da se u poslednje vreme sve češće susrećemo sa idejama Plave i cirkularne ekonomije, potvrđuje i naša sagovornica Ivanka Milenković.

Ivanka je osnivačica kompanije Ekofungi, koja uzgaja gljive upravo na principima cirkularne ekonomije. Njoj smo se obratili kako bismo otkrili nešto više o nastanku i radu ove kompanije, ali i o tome šta je Plava ekonomija i koji je njen značaj.

Zašto Plava i zašto cirkularna ekonomija?

Kako navodi naša sagovornica, u osnovi Plave ekonomije se nalazi cirkularna i ideja ova dva pojma usko je povezana. U najkraćim crtama može se reći- ,,otpad ne postoji”, što je ujedno i filozofija fondacije ZERI, za koju naša sagovornica radi od 1996. godine. ,,Plava ekonomija naziva se upravo tako jer je naša planeta gledana iz vasione plava, a naš je zadatak da je tako plavu i zdravu sačuvamo.”

Ekofungi– od ideje do realizacije

Pošto je Ivanka po struci biolog, prirodno je krenula ovim putem i svoju karijeru posvetila gljivama. Magistarski rad pisala je u Holandiji, u tada najvećoj laboratoriji i centru za njihovo istraživanje. ,,Jednostavno, samo se time bavim od početka, a posao sam dobila slučajno, pre 32 godine.”

Ekofungi je svoj model rada razvio dugogodišnjim pronalaženjem rešenja za probleme rada i života u večito neizvesnim i nestabilnim okolnostima. ,,Lepo je što se nismo razvijali po nekom šalbonu, jer to nije svojstveno Plavoj ekonomiji. Svojom idejom srećno smo ,,upali” u nju pa smo autentični.”

(Na ilustraciji je prikazan put nastanka Ekofungi proizvoda)

Ekofungi škola uzgajanja gljiva

Pored proizvodnje i prodaje mešavina dehidriranog povrća i pečuraka, Ekofungi je osnovao i malu školu koja pruža mogućnost ljudima da i sami nauče da uzgajaju pečurke. Kako navodi naša sagovornica, za obuku se može bilo ko prijaviti. ,,Mi rušimo tabue koji su stvoreni na internetu, po kojima ljudi mogu lako da zarade novac, što nije tačno. Pomažemo ljudima da nauče i razumeju ono čime se bave i koliko moraju raditi.” Ivanka je takođe naglasila da ni jedna proizvodnja nije identična i da ljudi moraju razumeti biologiju gljiva da bi razumeli i njihove ,,prohteve”.

Interesovanje u Srbiji za Ekofungi proizvodima, održivom poljoprivredom i Plavom ekonomijom

Da bi se dočaralo stanje na našim prostorima, dovoljno je reći da je Ekofungi 2018. u OECD-u (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) označen kao jedini primer cirkularne ekonomije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Zanimljiv je podatak da se kod nas njihovi proizvodi mogu pronaći najčešće u supermarketima ili poručiti preko interneta, a u centru Kopenhagena imaju svoju prodavnicu zahvaljujući saradnji sa četiri male danske kompanije koje rade po sličnom modelu. ,,Važna stvar Plave ekonomije je da saradnja stoji ispred konkurentnosti.”

Na pitanje hoće li jednog dana u Srbiji prevagnuti kvalitet proizvoda, a ne njegova cena, dobili smo sledeći odgovor:,,Mislim da i sada lako može da prevagne kvalitet samo kada bi se neko bavio potrošačima i uopšte podizanjem kulture ishrane, insistirajući na pravim vrednostima.” S druge strane, Ivanka je spomenula populaciju, uglavnom žene, koje će radije izdvojiti velike sume novca za stvari kao što su liposukcija ili botoks, a zanemariti kvalitet hrane koju unose u svoj organizam. Kako ona smatra, ,,cena nije uvek osnovni problem, mada jeste čest.”

Što se tiče pokretanja održivog biznisa, naša sagovornica smatra da ljudi sa naših prostora nisu baš radi da plate znanje i da nam preduzetništvo nije jača strana, niti česta ambicija. ,,Kod nas baš i ne ide implementacija ideje. Nažalost, veoma je retko interesovanje za malo drugačiji vid razvoja. U Hrvatskoj se zahvaljujući sporadičnim inicijativama i aktivnosti nekoliko entuziajsta, ideja nešto kvalitetnije raspoznaje, ali ne tako intenzivno.”

Kao što smo već spomenuli, u poslednje vreme često se govori o cirkularnoj ekonomiji, na šta je naša sagovornica dodala: ,,Nažalost nisam sigurna da je jasno napravljen rez između reciklaže i cirkularne ekonomije”, što se tiče našeg regiona.

Fotografija: Pexels

Zašto je Plava ekonomija važna?

Po mišljenju naše sagovornice, Plava ekonomija je jedini način na koji možemo spasiti ,,ono što je ostalo” od naše planete. Za nju, to je vrlo važna dogma koja promoviše razvoj loklanog biznisa na osnovu lokalnih resursa, uslova, mentaliteta, klime, tržišta… Na taj način, lokalni biznis raste na dobrobit svih u lancu dobavljača ali i potrošača kojima je poznato njegovo poreklo, kvalitet itd. Ivanka se zatim osvrnula i na ovogodišnje promene izazvane pandemijom koronavirusa: ,,Mislim da je vreme pandemije neverovatno dobro dokazalo koliko je važno ne zavisiti mnogo od globalnih “igrača”.”

Ključna stavka Plave ekonomije je visoka odgovornost koju bi ljudi i inače morali da imaju u svim međusobnim odnosima, a ne samo na liniji poslodavac-zaposleni. Mislim da smo od toga milenijumima daleko.

Kroz sledeći primer Ivanka nam je približila razliku između Plave i Zelene ekonomije: ,,Plava ekonomija za razliku od Zelene zaista brine o prirodi. Čuven je primer biorazgradivih deterdženata koji se promovišu u Zelenoj ekonomiji. Njihova proizvodnja narušava ekosistem tropskih šuma jer se oni prave na bazi ulja koja se dobijaju iz vegetacije tih predela. Ali ako pogledamo nas, primer Zelene ekonomije i onog što Plava ne podrazumeva je izgradnja mini hidroelektrana, koje proizvode ,,dobru” energiju ali uništavaju šumske potoke i čitavu floru i faunu oko nje.”

Fotografija: Pexels

Saradnja sa fondacijom The Future of Hope sa Zimbabvea

Poslednja, ali ne i manje važna tema koje smo se dotakli, je saradnja sa Fondacijom The Future of Hope, koju je osnovala Chido Govera, 2013. godine. Naša sagovornica imala je priliku da osnivačicu upozna kao devojčicu od svega 12 godina. ,,Obučili smo je da uzgaja gljive radi smanjenja gladovanja u njenoj zemlji, a danas je ona jedan od najpoznatijih svetskih mladih lidera i boraca za ravnopravnost svake vrste.”

U cenu Ekofungi proizvoda uračunat je i procenat za njenu fondaciju, što kod nekih ljudi sa naših prostora izaziva negodovanje. ,,Bune se jer smatraju da ne pomažemo siromašnima ovde, a pomažemo ,,nekom Zimbabveu”. A možda se bune i sa pravom… Ali kada se zna koliko smo mi socijalno odgovorni i koliko pomažemo našim ljudima iako ni nama nije baš lako, onda me takav zaključak baš zaboli.”

(u sredini- Chido Govera, desno- Ivanka Milenković)

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime