Ova inspirativna priča je o super preduzitnici sa magičnim rukama. Njeno ime je Nina Stefanija Blažević, nekima poznata i kao Nezaborav. Nezaboravni predmeti koje Nina pravi su ručno rađeni ukrasni, ali i korisni predmeti od papira i kartona. Za sebe kaže da je umetnica i preduzetnica, zanatlija čiji su proizvodi ove godine sertifikovani kao proizvodi ručnog rada i umetničkog zanata od strane Ministasrtva privrede Republike Srbije (Čestitamo!)

Fotografija: Nina Stefanija Blažević, lična kolekcija

Bavim se apciklažom (prenamenom/nadciklažom) starih tetrapaka i starih stripova u nove i neponovljive novčanike, ali i druge korisne komade apciklirane tetrapak galanterije.

Kako si došla do toga da praviš baš novčanike i to baš od kartona?

  • Meni se dopala činjenica da je moguće naći namenu za toliko stvari koje se već nalaze u našoj okolini, a u kojima vrlo često vidimo smeće, a ne resurs. Kako bilo pronašla sam tutorial za novčanik od tetrapaka i naravno napravila ga. Takakv kakav je bio po receptu imao je svoje manjkavosti, pa mi je naravno odmah bio cilj da ga usavršim i omogućim maksimalnu funkcionalnost i izdržljivost tom novom predmetu. Istovremeno volela sam i volim super heroje i želela sam da imam neki predmet sa svojim omiljenim junacima, ali superherojski “merch” je tada kod nas bio slabo zastupljen i dosta skup. Mi smo u kući ,,slučajno” imali gomilu duplića stripova koji su stajali u ćošku. Ideja se pojavila iznenada i odmah mi se činila kao najbolja ideja ikad. Obući ću taj novčanik u duplić stripova koje imam i imaću novčanik sa omiljenim super herojem. To je bio moj prvi novčanik.

Odakle ime Nezaborav?

  • Nezaborav je svojevremeno bilo ime namenjeno superherojskom karakteru u jednom mom, nikad dovršenom, scenariju za strip.

Šta je ono što te inspiriše i što ti daje snagu da stvaraš?

  • Činjenica da činim neku pozitivnu promenu u svom i nečijem tuđem životu i činjenica da istrajem u tome da kroz vlasiti primer pokažem šta su stvari u koje verujem su mi osnovna inspiracija. To mene zasigurno čini boljom osobom, a nadam se inspiriše i druge da prave neke pozitivne korake u svom životu. Kad se umorim (fizički ili psihički) podsetim sebe uvek iznova da je ovaj rad moj izbor i moj način da se izrazim, to mi daje snagu.
Fotografija: Nezaboravni novčanik

Kada slušamo priče ljudi koji su uspeli da svoje hobije pretvore u izvor prihoda i koji vole ono što rade, ono što stvaraju, njihove priče deluju očaravajuće i nekako jednostavno. Međutim, iza svake priče se kriju godine rada na sebi, svojim veštinama, strpljenja, usavršavanja, padanja, podizanja, malih ciljeva uspeha i neuspeha. Kako je ovaj put izgledao kod tebe?

  • Sam put traje dosta dugo, od kad mi se pojavila ideja da želim da radim za sebe, ali pre svega da radim nešto kreativno prošlo je sigurno preko decenije. Još po završetku fakulteta nekom sam rekla, tada potpuno neozbiljno, da ću otvoriti svoju galeriju. Novčanici su došli mnogo kasnije i sasvim slučajno u odnosu na tu priču. Dugo su išle posebnim putanjama u mojoj glavi, dok se nije dogodio idealan trenutak da se zapitam šta i kako dalje u životu. Potreba za smislom i samoostvarenjem konačno mi je pomogla da skupim hrabrost i usudim se, da ono što volim da radim, pretvorim u posao. Kao i sve vrste kreativnog rada kojim sam se bavila i novčanike sam ranije pravila kad i kako hoću i koliko volje imam, dok prošle godine nisu počeli da se vraćaju neki ljudi koji su sve ove godine nosili neke do mojih prvih novčanika i tražili da im napravim nove. To me podstaklo da ponovo, ovog puta mnogo ozbiljnije razmislim o celoj ideji.

SUPERHEROJ-NEZABORAV!

Kao preduzetnica, kako uspevaš da odvojiš privatan život od posla? Ili je to sve jedan miks?

  • Heh… odgovor na ovo pitanje javio mi se još sa tvojim pitanjem o slobodnom vremenu. Od kad se bavim stvaranjem na preduzetnički, a ne samo umetnički način nemam baš mnogo slobodnog vremena u smislu vremena kada mogu da ne radim ništa. Ali sloboda u tom smislu i nije više nešto što se nalazi odvojeno izvan nekog radnog vremena. Slobodna sam da radim, slobodna sam da stvaram, ekperimentišem, grešim i istrajem u svemu tome. To je sastavni deo mene i u tom smislu to jeste moj i privatan i poslovni život. Ipak kao što sam spomenula, u onim manje stvaralačkim aspektima posla koje preduzetničke obaveze sa sobom nose, tek učim kako se postavljaju granice poslu i kako se izdvaja i neguje ono vreme koje posvećujemo sebi i svojim najbližima kroz teme koje nisu posao.

Ideja se pojavila iznenada i odmah mi se činila kao najbolja ideja ikad.

Ako uzmem u obzir da živimo u svetu gde su ljudi opsednuti kupovinom novih stvari, kako je prihvaćen proizvod koji je nastao od nečega što je već korišteno?

  • Uvek postoje ljudi koji prihvataju i koji ne prihvataju. Na moju sreću, sasvim malo imam posla i susreta sa onima kojima se ideja korišćenja ponovo bilo čega ne dopada ili gadi. Pomislim često kako sam interesantan pravac delanja odabrala, što više idem njime, srećem sve zanimljivije ljude sa kojima sam mnogo bliža nego što se na prvi pogled i čini. Oni drugi ostaju negde putem i zaista do mene sve više stiže baš moja publika, koja prepoznaje smisao i vrednost u onome što radim.

Kako vidiš svoje rukotvorine, više kao umetnički izraz sebe ili kao etički ispravno delo?

  • Teško mi je da kažem da to što radim vidim samo kao jednu stvar. Umetnost za mene uvek podrazumeva izražavanje nekog stava, iako ne želim da zvučim arogantno ili pretenciozno tvrdnjom da sam ja umetnik. Ako jesam, onda to jeste zato što moji novčanici nisu samo novčanici, već sredstvo da komuniciram ljudima ideju da resurse koje imamo treba da koristimo ponovo, da to korišćenje ne mora biti proces bezlične reciklaže gde se predmeti svode na svoje osnovne ili neke nove sirovine, da ponovno korišćenje dozvoljava i novu estetizaciju i novu svrhu i time provocira kreativnost i sposobnost rešavanja problema na nov način u svakom od nas. Mislim da u mom slučaju estetika i etika nekako idu ruku pod ruku.

Da li živiš zero/low waste načinom i da li i generalno imaš običaj da ponovo koristiš stvari iz svog okruženja?

  • Kao što je slučaj sa apciklažom, tako i sa zero/low waste filozofijom – pre nego što su imale tako “zvanična” imena/etikete, bile su deo moje prakse. Od kupovine polovne gardarobe i drugih predmeta za kuću na Najlonu, do poštovanja hrane sadržanog u onom banalnom da se “hleb ne baca”, do gašenja svetla u sobi u kojoj ne boravim. Padne mi ponekad na pamet kako su to neki mnogo stariji i u međuvremenu “zatureni” principi naših baba i deda koji su suočeni sa siromaštvom i bedom, nakon svetskih ratova, resurse koji su im bili dostupni, zaista poštovali i maksimalno racionalno koristili i te navike zadržali do kraja života. Generacija mojih roditelja imala je priliku da proba i nešto drugačije, da obožava i praktikuje izobilje (makar i samo ono srednjeklasno), ali oni koji su te principe arhe-štednje poneli iz svojih domova, sva je verovatnoća preneli su ih dalje, kao što je moj slučaj. Iz te pozicije, zaista malo fali do poklonika zero waste filozofije danas – u smislu mentalnog sklopa koji poštuje i barata stvarima koje ima bar sa nekom osnovnom pažnjom i obzirom. Na žalost nekada tako mnogo nedostaje u praksi, s obzirom na ustrojstvo svakodnevice u potrošačkom svetu, pa tako dođemo u priliku da objašnajvamo zašto nećemo još jednu najlon kesu, ili slamčicu, ili zašto, gde god možemo, idemo peške i zašto, ne, neću da nabavim automobil. 🙂

Šta te ispunjava?

  • U profesionalnom smislu uvek me ispunjava učenje i usavršavanje u veštinama koje već posedujem ili sticanje novih. Eksperimetisanje i otkrivanje mogućnosti za dizajn novih rukotvora ili pronalaženje novih načina da izrazim ideje koje mislim da je bitno da prenesem. Osećam se ispunjeno i kada ono što radim, radim sa saznanjem da radim to najbolje što mogu, sa maksimalnom koncentracijom i posvećenošću.
  • U ličnom i moralnom smislu ispunjava me kada sam u prilici da upoznam i družim se sa ljudima od kojih mogu nešto da naučim. Koji mogu da me inspirišu svojim primerom autentične egzistencije. Kad god mogu da učinim nešto dobro, nešto što može pomoći nekome, inspirisati ga ili podržati, to me čini srećnom.
  • U svakom smislu ispunjava me i zadovoljstvom i zahvalnošću kada ljudi u mom radu nalaze vrednost i smisao i kada im se to što radim dopada.

GREŠKE SU PRIRODAN DEO PROCESA UČENJA. TRUDIM SE DA IH PRIHVATIM TAKO – KAO ISKUSTVO KOJE ME ČINI SPREMNIJOM ZA SLEDEĆE AVANTURE I IZAZOVE.

Šta voliš da radiš u slobodno vreme?

  • Volim da provodim vreme sa ljudima koje volim. Tako]e, volim da pišem za Filmozofiju Strave, blog koji se bavi recenzijama i teroijom horor filma. Gledam filmove, čitam knjige i stripove, igram igrice, učim sve novo što mogu da naučim. A onda kada se desi da baš mogu da ne radim ništa bar na kratko – volim i to. Razvijam, u poslednje vreme, posebnu vrstu poštovanja za takvu vrstu namerne i potpune pauze koja oporavlja, ali često i osvetljava stvari iz novih uglova.
Fotografija: Nezaboravni novčanik

Pored tvojih ruku stvaralica, imaš li još nekoga ko ti pomaže u stvaranju?

  • Za sada imam “samo” svoju armiju skupljača tetrapaka koji revnosno razvrstavaju otpad, peru i čuvaju tetrapake po kućama i firmama pa mi ih potom dostavljaju. U tom smislu Nezaborav je izašao iz kruga porodice i poznanika koji su to od samog početka verno radili. Naravno, pomoć je i kada te neko inspiriše – pa u tom smislu ima mnogo ljudi koji mi nude ideje oko toga šta bi trebalo da napravim sledeće, šta je to što im treba i što misle da je moguće napraviti od tetrapaka. Ljudima svašta padne na pamet i takve misli su ponekad dragocene. Na žalost nemam pomoćnika, niti šegrta u radionici. Volela bih da moj posao napreduje dovoljno da mi takva osoba zatreba i da Nezaborav i na taj način raste i brojčano se osnažuje i umnožava.

Gde ljudi mogu naći tvoje novčanike? Postoji li fizička prodavnica osim online?

  • Istina je da je moje online prisustvo u stvari svedeno na drštvene mreže, bez pravog online shop-a (što će se u narednoj godini promeniti, na bolje, nadam se). Za sada publiku sa svojim radovima upoznajem putem Facebook i Instagram naloga i stranice. Naravno, cela ideja mog bavljenja ovim nezaboravnim poduhvatom kao “pravim poslom” bila je to da imam “fizičku bazu”. Gde ljudi mogu doći i videti, pipnuti svaki novčanik i pitati sve što ih zanima, tako da ne zavisim samo od izložbi i sajmova koji se organizuju na mesečnom nivou. Radionica je smeštena u Dunavsku ulicu u Novom Sadu, adresa je deo segmenta informacije na nalozima društvenih mreža.

Imaš li omiljeni predmet koji si stvorila ? 🙂

  • Sve su to moja deca! Mada poneko dete bude lepše i pametnije od drugih i budem posebno zadovoljna kada uspem da iskažem nivo svoje veštine ili mudrost u rešavanju problema dizajna koje prethodno nisam posedovala. Ne mogu reći novčanik ovaj ili onaj, faskcikla ili dipenzer… Prosto ponekad neki pojedinačan primerak (iako su svi jedinstveni na svoj način) donese posebno zadovoljstvo kad shvatim da sam se radeći na njemu “levelovala” 🙂
oglas
Verujem u ljubav, dobra dela i dobro u ljudima. Zelene priče vidim kao mesto gde mogu da širim inspirativne priče o moćnim ljudima koji menjaju svet. Po stečenom srednjem obrazovanju sam filolog, po fakultetskom diplomirana novinarka. Znatiželjna putnica i večno željna avantura.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime