Foto: Comfreak Izvor: Pixabay

Oni pamte i oplakuju svoje voljene, čak i godinama kasnije. Kada prođu pokraj mesta na kome su izgubili život njihovi saputnici, oni zastanu u tišini koja može trajati minutima. Sa nežnošću, toliko nepriličnoj njihovoj veličini, oni će dodirnuti kosti onih koji su davno napustili stazu života. Omirisaće ih, pomaziti, kao da se na taj način prisećaju zajedničkih avantura… Smatraju se jednim od najinteligentnijih i najsaosećajnih bića na planeti, koja često priskoče u pomoć slabijima, manjima, i, fascinantno, pripadnicima druge vrste.

U Grčkoj je otkrivena kamena ploča sa natpisom:

“Plato mi reče da sve što treba o životu da znam, slonovi mogu da me nauče.”

Najveći mozak na planeti porobljen

Mozak slonova je veličine oko 5 kilograma, što je tri puta veće od prosečnog ljudskog. Prema najnovijim istraživanjima, slonovi razvijaju kompleksne socijalne interakcije, verbalnu i neverbalnu komunikaciju, nežnost i empatiju ka sopstvenoj i drugim vrstama, umeju da koriste oruđa, imaju samosvest i širok emotivni spektar, zajednički donose grupne odluke

Foto: Sara Hozni Izvor: Pinterest

Kako mnogi ljudi još uvek rade na razvoju većine ovih karakteristika, ovi nežni džinovi nisu izbegli sudbinu mnogih blaga koje nam je priroda darivala. U našem odnosu prema slonovima se kroz istoriju iznova pokazala neshvatljiva ljudska kratkovidost. Zarad brzog novca u džepu, mnogi lovci, a sada lovokradice ne prežu do toga da okončaju jedan veličanstveni život, ne bi li prodali kljove kao slonovaču. Ova tragična sudbina je direktno ilustrovana u jednom od najtužnijih imena neke zemlje – Obali Slonovače. U današnje vreme, neki čak ubijaju samo zarad trofejne fotografije na socijalnim (u ovom slučaju rekla bih sociopatskim) medijima.

Nekada su slonovi trenirani za ratne pohode. Sama njihova pojava uterivala je strah u kosti neprijatelja. Možda najpoznatija epizoda iz istorije u kojoj su slonovi igrali ovakvu ulogu je onda kada je Hanibal prešao Alpe, ne bi li se, kao neočekivana lavina, sručio na Rim.

Kako ostati ravnodušan prema brutalnom ponašanju Azijaca, gde slonove koriste kao radnu snagu ili turističku atrakciju, lišavajući ih slobode, držeći ih u krajnje nehumanim uslovima za život?

Cirkusi i zoološki vrtovi – zašto? Nije li lepše da decu uživo učimo o životinjama koje slobodno trčkaraju, a o onim egzotičnim, kojima sigurno nije prirodno ni prijatno na užarenom betonu, pomoću slikovnica i filmova?

Ako su ljudi iza rešetki po kazni, koji zločin su životinje počinile?

Nalik nama

Izvor: Pinterest

Kao što ljudi uglavnom više koriste jednu ruku, tako i slonovi koriste jednu kljovu češće, te je ona kraća, tj. pohabanija nego druga.

Slončići nekad sisaju svoju surlu, kao naše bebe palac.

Kada se rodi bebac slonić, ženke se organizuju da ga povremeno pripaze, kako bi mama slonica mogla da ima vremena da jede, spava i okupa se.

Slon će prepoznati da mu je prijatelj tužan, pa će ga milovati surlom po glavi da prođe.

Rast dlake kod slonova se smanjuje kako stare.

Uočeno je da slonice posežu za određenim lekovitim biljkama kako bi podstakle porođaj.

Slonovi takođe prepoznaju svoj odraz u ogledalu.

Slonovske razlike sa ljudima

Znojne žlezde se kod slonova nalaze između nožnih prstiju.

Surlom koju pokreće više od 100 hiljada mišića i tetiva mogu da podignu do 350 kilograma.

Slonovi spavaju stojeći, i to samo dva, tri sata dnevno.

Iako se hrane isključivo biljnom hranom, najveći su predstavnici kopnenog životinjskog carstva. Ne vole kikiriki, niti se plaše miševa.

Gestacija kod slonova traje čak 22 meseca, što je apsolutni rekord.

Slonovi su jedini sisari koji ne mogu da skoče. Njima su stopala (bar jedno) uvek čvrsto na zemlji.

Mi njih zatvaramo u kaveze, vezujemo i ubijamo radi zabave, zarade i eksploatacije.  

Snovi i mitovi protkani surlama

U mnogim, prvenstveno azijskim kulturama (ironično s’ obzirom na trenutnu situaciju) se veruje da slika ili figura slona u prostoriji ili na telu služi kao amajlija, donoseći sreću, zaštitu, mudrost, stabilnost i porodičnu harmoniju.

Ova simbolika je prikazana i kroz lik Hindu boga Ganesha, koji je često prikazan sa mišem pod stopalom. Možda odatle potiče pogrešno tumačenje da se slonovi plaše miševa, a zapravo ih se brzim potezom rešavaju. Miš reprezentuje napast, ili neki problem koji možda čak i nije očigledan, ali vam negde u pozadini kvari planove – bilo bukvalno vam jedući pšenicu u ambaru, ili metaforički vam grickajući nerve u skrivenom ćošku vaše podsvesti.

Ukoliko, pak, sanjate slonove, stiže vam poruka upravo iz vaše podsvesti da imate snagu da prevaziđete sve nedaće, ili da obratite pažnju na nešto što je očigledno u vašem životu, a sa čim izbegavate da se suočite, a sasvim sigurno možete.

Nađete li se na tako nekom putu, izgubivši veru u svoje mogućnosti i snagu, setite se borbenog pokliča jednog kultnog slona – Hortona!

“Ne odustani! Ja verujem u vas. Jer ma kako maleni bili, svako je važan od nas!”

Za kraj i razmišljanje,

Zelenkapica Pričalica poručuje:

Izvori:

oglas

1 KOMENTAR

  1. Diiiiivnoooo…toliko novih saznanja uz tu ZELENKAPICU PAMETNICU sticemo!
    Sa uzivanjem procitala ali se i rastuzila koliko ne mislimo na druge…ni ljude ni zivotinje…ali podsetio me je tekst na slona koji obozava da slika ili pomaze pri sviranju klavira…ko zna sta bi sve sa svojim tolikim mozgom da ih pustimo da na miru zive svoj zivot!

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime