Školska godina u Srbiji je “počela” dirigovana situacijom čiji je glavni krivac virus Covid-19. Da li je teže đacima, roditeljima ili nastavnicima? Naviknuti na formalno sticanje znanja u školskim klupama naša deca se teško snalaze. Učitelji, nastavnici i profesori su obučeni da deci prenose znanje po zastarelim metodikama nastave. Trenutno stanje u zemlji nam nalaže da se bolje upoznamo sa drugim tipovima učenja.

Formalno obrazovanje se stiče u školama i drugim obrazovnim institucijama, gde postoji jasna hijerarhija i curriculum. Neformalno obrazovanje se stiče putem različitih društvenih grupa i udruženja, koji se bave nekim vidom edukacije. Na kraju, postoji i informalan tip učenja (traje čitav život) pod koji spada sticanje raznih veština i znanja putem ostalih socijalnih interakcija (porodica, prijatelji, mediji i sl.). Kvalitetno obrazovanje, koje objedinjuje sva tri tipa učenja je neophodno za procvat svakog društva.

Razlog neophodnosti neformalnog obrazovanja je činjenica da formalno obrazovanje ne može da isprati brze socio-ekonomske promene u društvu. Takođe, proširenje ili izmena formalnog curriculuma je finansijski zahtevna, pa mnoge države ne žele da se bave time. Dok se obrazovne institucije bave teorijskim učenjem većeg broja učenika, u centrima sa neformalnim učenjem akcenat se stavlja na rad u malim grupama sa dosta praktičnih zadataka. U takvom okruženju pojedinci imaju priliku da izraze svoju individualnost i kreativnost.

Primer organizacije centra neformalne edukacije iz sveta

U Tartu-u (Estonija) u samom srcu grada nalazi se mala zelena oaza – Dom Prirode Tartu (Tartu loodusmaja). Tokom godinu dana imala sam priliku da radim u ovom ekološko obrazovnom centru i učim od sjajnih mentora. Inovativni i održivo izgrađen Centar pruža neformalno obrazovanje svim uzrastima na polju ekologije i ostalih prirodnih nauka, kao i negovanje različitih veština i rukotvorina.

Centar je skromno počeo sa radom davne 1953. godine, okupljajući zaljubljenike u prirodu i komunicirajući sa lokalnom zajednicom, da bi tek 2013. poprimio današnji moderan izgled. Sam dizajn građevine je prilagodjen prostranom parku, a kompleks je izgrađen isključivo od prirodnih materijala koji ne štete životnoj sredini. Svaki detalj je pažljivo osmišljen, pa tako i sistemi za vodu, struju i grejanje su poreklom iz obnovljivih i čistih izvora energije.

Pažljivo se biraju dešavanja i edukativni seminari, izvode se filmske projekcije, organizuju porodični dani. Iako se Centar bavi neformalnim obrazovanjem kreiraju se i školski programi raznovrsne tematike, koji su dodatak formalnom curriculum-u. Vrlo je interesantan odnos i otvorenost učitelja da koriste brojne dodatne vidove edukacije.

Ilustracija i fotografije: Jelisaveta Džigurski

Pored toga postoji i hobi škola za sve uzrasne kategorije, koja ima isti cilj kao i školski programi, s tim da učesnici imaju priliku da izraze svoje ideje i razmišljanja. Deca kroz igru uče o prirodi i njenoj raznolikosti. Mogu da stvaraju, crtaju ili jednostano izlaze napolje i otkrivaju. Efikasno učenje pruža i živopisan kutak sa malim životinjama i tropskim biljkama. Metode aktivnog učenja svakodnevno se koriste, a praktično učenje na otvorenom igra važnu ulogu.

Omladinski krugovi imaju priliku da učestvuju u različitim međunarodnim projektima i raznim događajima u prirodi, da uče ornitologiju, da se upoznaju sa ekološkim temama, eko-oznakama, i uče se preživljavanju u prirodi.

Dom Prirode Tartu je deo globalnog programa Eko-škole, nosilac eko-oznake “Green flag”, kao i “zelena kancelarija”, što je neformalni sistem očuvanja životne sredine putem analize uticaja našeg delovanja na životnu sredinu. Centar ima i internacionalnu partnersku saradnju sa Baltičkim državama. Mreža Baltic Sea Project okuplja nastavnike i učenike iz redovnih škola zemalja Baltičkog mora kako bi radili na zajedničkom cilju: podizanju ekološke svesti budućih generacija, promovisanju ekološki prihvatljivih stavova i podučavanju mladih. BSP je i deo mreže UNESCO Mreža udruženih škola i pruža priliku za razmenu iskustava, obuku nastavnika i organizaciju međunarodnih kampova, kvizova, konferencija i drugih prilika za učenje.

Da bi sa svima podelili znanje, iskustvo i inspiraciju, obezbeđeni su i treninzi i radionice za odrasle. Vrlo su fleksibilni i otvoreni za nove ideje i saradnju.

Ilustracija i fotografije: Jelisaveta Džigurski

U članku o globalnom obrazovanju u Estoniji dat je dobar primer Srbiji kako da bude korak bliže Evropi. Ovaj tekst napisan je u svrhu da deci i odraslima približi novi vid obrazovanja i učini ga zanimljivijim, a decu vrati prirodi. Sličan organizovani centar koji bi objedinio više neformalnih grupa novog vida obrazovanja još nije potpuno zaživeo kod nas. Nije samo do nedostatka sredstava, već i u volji vodećih gradskih čelnika da se iskoristi potencijal naših ljudi i prirodnih bogatstva Srbije.

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime