Izvor: M.Mags, Pixabay

Šta pokloniti Majci Prirodi,

ovog nam čudnog leta,

da svaki bude njen dan,

nama svima darovan,

iz ličnog iskustva preporučuje

naša nova saradnica,

Zelenkapica Pričalica.  


Art by: Nemke

Prvi dar

Hvala, ne treba mi kesa. Imam platnenu torbu, ceger, kesu koju koristim već 16. put i ništa joj ne fali, te ću nastaviti. Nema veze što ne naplaćujete, jer zapravo biste trebali. Nema veze što su kao biorazgradive, imam ja ove moje provereno perive i iznova nosive. Da je od konoplje ta vaša, još kako bih je uzela.

Drugi

Ne, hvala na slamci (ili o, užasa, čak dve), umem sasvim lepo da popijem sok/ness-café/vodu sopstvenim ustima. Ako baš insistirate, može onda slamka od bambusa, paste, one Vijetnamske trske koja se razlaže u prirodi, o kojoj pročitah na Instagramu. Nemate, a zašto?

Treći

Hvala, divna teto na rinfuzi u privatnoj prodavnici, što mi sipate u moju staklenu posudu, koja je pri tom i zdravija za moju porodicu nego plastična. U megamarketima se lepo ispričam sa menadžerima na ovu temu, dok ne shvate da je i za njih bolje da me puste da isteram svoje. Eh, kad bi mi zapakovali u lišće banane, ili u kutiju od samlevenih gljiva, pa kad bacim da nahranim zemljište…

Četvrti

Ako se odlučim za brzu hranu, koristim svoj metalni pribor, umesto jednokratnog plastičnog. Hrana mi pri tom ima i lepši ukus. Nadam se jednog dana da će mi ponuditi pribor od koštice, ajde ne baš avokada u Srbiji, ali kajsije, npr. Kad ima brašno, može li i pribor? Samo da je razgradivo…

Foto: congerdesign Izvor: Pixabay

Peti

Obožavammmmmmiris sveže kafe u rano jutro, ali prirodu još više. Aparat za kafu sa plastičnim kapsulama koje ne mogu da recikliram? U mom jutru za njega mesta nema. Pravim preukusan espreso u Moka pot-u, nalik turskoj u French pres-u, ili baš baš tursku u izlupanoj bakinoj džezvi. I diše, i miriše, i ne zagađuje, još mi cveće na terasi nikad bujnije.

Foto: Fancycrave1 Izvor: Pixabay

Šesti

Kad izjurim pre kafice na ulice, ipak zgrabim svoju šolju za poneti. Ne, hvala, plastičnoj i papirnoj jednokratnoj ambalaži. Moju šolju sa inspirativnom porukom bih zamenila jedino nečim još inspirativnijim – šoljom od šećerne trske, na primer.

Sedmi, kao mesec juli

Pošto se šljokice prave od mikroplastike, ne, hvala. Ono siroto mikroplastično ostrvo na sred Pacifika je možda jedino ostrvo gde ne bih želela da letujem. Nešto sumnjam i da bi se morski svet obradovao da pojede moj losion za telo sa gala efektom disko dive, jer, na žalost, do njih stigne sve iz moga tuša… Zato kokosovo ulje, svud. Volim da sijam, ali radije ću iznutra…

Jer poklonu se u zube ne gleda, Bilo koji sa ljubavlju ako se da, Biće oduševljeno prihvaćen i bez sumnje stostruko vraćen.


Izvori:

oglas

2 KOMENTARA

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime