Lutajući po beskonačnim Instagram storijima, u početku verovatno s namerom da nešto i vidim, naletela sam na primamljive videe brašna i hleba. Klik na profil ,,Naša vodenica” gde u opisu profila kaže: ,,U selu Vrmdža, pored Sokobanje,
proizvodimo domaće brašno sa vodeničnog kamena, samleveno na vodenici potočari starijoj od jednog veka.
Dobrodošli!🙂” Kao veliki ljubitelj testenine i čuvanja starih zanata pomislih da je moje instagramsko besciljno lutanje pronašlo svoju svrhu ovim novim draguljom.

Kroz priču o stogodišnjoj vodenici vodi nas Nikolina Stefanović koja je sa svojim mužem ponovo pustila u rad staru vodenicu.

Fotografija: Lična arhiva, Naša vodenica

Šta je to Naša vodenica?

  • Naša vodenica je zapravo objekat stariji od jednog veka, koji se nalazi u selu Vrmdža, u podnožju planine Rtanj. Nažalost, nikad nismo uspeli da saznamo tačno vreme kad je sagradjena. Informacije koje imamo su da je pedesetih godina obnovljena prvi put – na starim temeljima, a promenjena je drvena konstrukcija. Sa radom je definitivno prestala pre 35-40 godina. Od tada, do prošle godine niko ništa nije dirao. 

Kako ste došli na ideju da pokrenete tu staru vodenicu?

  • Što se tiče rekonstrukcije i ponovnog pokretanja vodenice, to je ideja mog muža. Jednom mi je palo na pamet da ga tu odvedem. Čim smo stigli, on se toliko oduševio da mi je u trenutku već predložio ceo plan, kako bi mogli da je sredimo i šta bi sve tu mogli da radimo. U tom momentu, nisam ja tu baš videla neki potencijal. Vodenica se jedva videla. Sve je bilo toliko uraslo, reku smo samo čuli, nije bilo šanse da je vidimo. Ali, ubedio me je! 

Nekoliko dana kasnije stigli smo ponovo tu, ovaj put sa alatom za rad. I počeli smo. Bilo je teško. Ustvari, preteško. 

  • Svakog dana čistili smo plac od ranog jutra do kasne veceri, a imali smo osećaj da se baš ništa ne vidi. Trebalo nam je oko mesec dana samo krčenja, da bi smo videli ceo plac. I uspeli smo! Što se tiče samog objekta, tu smo najmanje posla imali. Konstrukcija je bila skroz zdrava, jedino što je blato sa zidova vremenom palo, ali to smo brzo rešili. I morali smo da promenimo kompletnu mehanizaciju, jer je staro kamenje za mlevenje žita bilo u lošem stanju. 

Naša vodenica je vodenica potočara. Radi tako što je pokreće voda iz reke, koja prolazi kroz cev i pokrece točak koji preko osovine pokreće kamen. Voda se onda vraća u reku. 

Koje vrste brašna proizvodite?

  • Za sada proizvodimo kukuruzno brašno, pšenicno i raženo. Zbog nedostatka padavina ove godine nivo vode u reci je drastično opao, pa nas to trenutno malo usporava. Ali, nadamo se do proleća da ćemo imati još vrsta brašna. Naše brašno je 100% prirodno, domaće. Bez ikakvih dodataka, aditiva, vestačkih boja. Vodenica je uvek otvorena za posetioce, tako da svako ko dođe moze videti ceo proces proizvodnje koji je isti za sve vrste žitarica.

Što se samih žitarica tiče, za sada otkupljujemo od meštana našeg sela. Planiramo svakako da i to sami radimo, ali idemo polako. 

Fotografija: Lična arhiva, unutrašnjost vodenice

Kako izgleda plasiranje novog proizvoda na tržište?

  • Brzo smo našli put do mušterija. Imamo već dosta stalnih, ali svakog dana dobijamo i nove. Ne mogu baš tačno da kažem kako smo do njih došli, ne znamo ni sami. Odmah smo napravili internet stranice, gde su se ljudi stalno javljali i želeli da probaju naše brašno. Mada, moje mišljenje je da nam je najbolji marketing za sada bio sistem “od usta do usta” – odnosno preporuke ljudi koji su od nas kupili. Svima je to zanimljivo, posebno zato što je pravih vodenica potočara kod nas ostalo jako malo.
  • Ljudi su odusevljeni, dobili smo puuno podrške i pozitivnih komentara. Mislim da je to jer smo mladi, a odlučili smo se na tako nešto, pa i da iz grada odemo na selo. 

Imate li planove za budućnost?

  • Što se tiče daljih planova – ne planiramo. Mi želimo da idemo polako ali sigurno, da znamo da je savršeno sve to što uradimo. Za sad se to pokazalo kao najbolja ideja. I nama je najvažnije da su nas ljudi lepo prihvatili, da jos uvek postoje oni koji cene zdravo i domace. Takođe, ima sve više onih koji nam se javljaju sa željom da nas posete i vide jednu staru, autentičnu vodenicu potočaru. 

oglas
Verujem u ljubav, dobra dela i dobro u ljudima. Zelene priče vidim kao mesto gde mogu da širim inspirativne priče o moćnim ljudima koji menjaju svet. Po stečenom srednjem obrazovanju sam filolog, po fakultetskom diplomirana novinarka. Znatiželjna putnica i večno željna avantura.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime