Fotografija: Pascal Le Lay, Pixabay

Osmeh od milijardu dolara

Ako ste pomislili da ćemo vam ovim člankom predstaviti novu pastu za zube, napravljenu od nekih morskih trava od kojih će vam zablistati osmeh, nećemo. Najvredniji osmeh u okeanu pripada po mnogima čudovišnom, a zapravo čudesnom biću – ajkuli.

U celom životinjskom carstvu, teško je naći gori primer kako mediji mogu da izvitopere nečiji imidž, sistematski ih predstavljavši kao monstruozne ljudoždere. Istina je da zapravo od više od 1000 vrsta ajkula, samo sedam su potencijalno opasne po ljude. Ostale su se pokazale kao prave dobrice, navodi za The Guardian Ron Tejlor, jedan od pionira komercijalnog snimanja morskog sveta. Sam priznaje kako su, da bi utažili glad holivudskih filmadžija za krvavim podvodnim scenama, manipulisali ajkulama, čak ih i ranjavali, ne bi li izmenili njihovo prirodno mirno ponašanje i isprovocirali ih u agresiju, a zapravo odbranu. Ronioci su upravo ti koji su iz prvih redova u iskeženim vilicama ajkula prepoznali stidljivi osmeh. Pripadnici ronilačke zajednice u današnje vreme su vodeći aktivisti za zaštitu i očuvanje populacije ajkula, shvativši njihov ogroman značaj za morski ekosistem. Poetično je rečeno da more dobija svoju slanost od suza neshvaćenih ajkula koje samo hoće da se maze.

Ove godine se obeležava 45 godina od nastanka kultnog filma Ralje (The Jaws), bezmalo glavnog krivca za lošu reputaciju ajkula. Kraljica surfa Veronika Grej navodi kako su Ralje sa jedne strane zaštitile ljude navodeći kupače i surfere na opreznost pri ulasku u vodu, koja pre nastanka filma kod većine nije postojala. Međutim, sa druge strane, sve ajkule, ne samo velike bele, su od tog ključnog trenutka u istoriji filma i čovečanstva označene kao ljudožderi, tj. kao neprijatelji ljudi. Koliko je to daleko od istine upravo Veronika pokušava da pokaže ljudima u svom dokumentarnom filmu Najgori napad ajkula ikad (The worst shark attack ever), gde su zapravo ajkule te koje su napadnute od strane ljudi. Uz pomoć Leonarda DiKaprija, jednog od vodećih selebriti ekoaktivista, Veronikina misija je da prikaže ajkule u svetlu u kakvom treba da ih vidimo – kao čuvare morskog ekosistema, a time i cele planete. Za ovaj projekat, ovom eko dvojcu je dodeljena Specijalna nagrada za humanitarni rad.

“Više od 90% ajkula je već istrebljeno. Prema statistici, dok pročitate ovaj članak biće ubijeno nekoliko stotina ajkula.”

Magnetni štit od zalutalih ajkula

Ajkule, inače, nemaju apetit za ljude, godišnje usmrte u proseku četvoro, uglavnom slučajno. Ljudi, sa druge strane, ubiju 100 miliona ajkula godišnje. Već su zabeležene katastrofalne ekološke posledice koje se dešavaju u regijama gde su ajkule dovede na rub istrebljenja, jer ih nema da uvode red u ekosistemu mora. Zabrinuti morski biolozi i ekolozi pronašli su potencijalno rešenje koje bi bilo daleko efikasnije u fizičkom zaustavljanju ajkula na pristojnoj distanci od plitkih morskih voda u kojima se brčkaju ljudi. Do sada su postavljane razapete mreže, pogubne za sav morski svet, a vrlo često neefikasne da zaustave namenjeni “plen”. The Guardian nam prenosi najnoviji predlog odbrane ljudi od napada ajkula, a time i zaštite ajkula od ljudi – postavljanje ograda od cevi koje imitiraju morsku travu.

Fotografija: Sarah Richter, Pixabay

Mehanizam delovanja ovakvih ograda se krije u nosu ajkule, koji je hipersenzibilan na bilo kakve promene u električnim impulsima. Magneti unutar cevi bi odašiljali signal posebno naštimovan na frekvenciju koja ne prija ajkulama, te ih time odvraćali od ulaska u zaštićeno područje. Ne samo što bi time sačuvali ajkule od masakra koji posledično svaki njihov napad izazove (tzv. culling), nego bi i ostali morski svet time bio pošteđen jer se ne upliće u mreže. Ljudi bi pak dobili priobalnu zonu u kojoj bi mogli slobodno da uživaju. Ideja da se ograda dizajnira u obliku šume morske trave potekla je od snimatelja i stručnjaka za ponašanje najozloglašenijih velikih belih ajkula. Majkl Rutzen je uočio da ajkule izbegavaju gustu morsku travu, verovatno zbog opasnosti da se upletu u nju. Uobičajeni plen ajkula često pribegne taktici skrivanja u gustiš morske trave baš shvativši da su tu bezbedni. Kako ajkule moraju da neprestano plivaju kako bi disale, uplitanje predstavlja skoro sigurnu smrt, pogotovo što nemaju rikverc plivanje.

Konobar, imam peraju u mojoj supi!

Ajkule, koliko god zastrašujuće bile (ili ne), ipak nađoše svoj put na tanjir. Po navodima Nacionalne Geografije, Azija je žarište problema. Po nekim verovanjima, kao što je slučaj i sa kasapljenjem nosoroga, masakr nad ajkulama se dešava zarad erekcije. Na žalost, nekim ljudima je nešto toliko prolazno važnije od života jednog bića. Iznova, ljudi ne vide dalje od sopstvenog…džepa. Neki drugi, pak, ne smatraju da supa ima posebna nutritivna svojstva, nego se zbog cene od po 100 američkih dolara po tanjiru smatra statusnim simbolom. Time je veoma zastupljena na venčanjima i poslovnim ručkovima, zapravo gde god je neophodno da se impresionira druga strana. Jer ne postoji drugi, nekrvoločan način? Najgrozotnija stvar u vezi supe je da se pravi samo od peraja ajkula, tako da je zbog toga ovo siroto biće iskasapljeno i ostavljeno da se udavi u najgorim mukama. 2011. je poznati kulinarski mag Gordon Ramzej u Kosta Rici istraživao problem koji tamo imaju sa Tajvanskim brodovima u svojim vodama, koji na brutalan način dolaze do peraja ajkula. “Ovo je najgori čin okrutnosti prema životinjama koji sam ikada video.”, prokomentarisao je. Te godine je zabeleženo smanjenje populacije ajkula za 60% u toku samo devet godina praćenja.

Izvor: NTDonChina, YouTube

Ribarenje do izumiranja ribara

Sa druge strane, vrlo često ajkule tragično okončaju svoje živote u komercijalnim ribarskim mrežama kao kolateralna šteta, tzv. by-catch. Iako je ribarima primarno da uhvate neke druge vrste riba i morskih plodova, često presude i ajkulama, i to najčešće juvenilnim, pre nego što i uspeju da produže svoju vrstu. Da ironija bude veća, odstrelom ajkula, što namernim, što slučajnim, ribari ugrožavaju sopstveni opstanak. Pokazalo se da se u vodama u kojima su gotovo istrebljene ajkule, dolazi do uništenja koralnih grebena i morske trave, te riba nema gde da se mresti, hrani, ni skloni, zbog čega ili migrira ili izumire. Veoma je bitno da sve što radimo zarad ishrane bude samoodrživi sistem. Jednokratnost ne sme da nam bude opcija ni u jelu, ni u ambalaži, ni u energiji…

“190 ajkula biva ubijeno svakoga minuta – to su 3 mrtve ajkule svake sekunde!”

Fotografija: Three-shots, Pixabay

Eko dinosaurusi

Ajkule nastanjuju Zemlju već 400 miliona godina, pre ijedne ptice, pre ijednog drveta. Zamislite kolika je njihova uloga bila u formiranju evolucije naše planete. Svako ko kada čuje da su ajkule na ivici izumiranja pomisli da je to dobro, jer su ionako zastrašujući ljudožderi, treba da shvati da će njihov nestanak uzrokovati efekat leptira. Bez ajkula na vrhu lanca ishrane u morima, sitnije ribe će se suviše namnožiti i uništiti sve koralne grebene. Pluća planete se nalaze u okeanima – koralni grebeni i morske alge proizvode skoro 80% od ukupne količine kiseonika u našoj atmosferi. Bez njih, dolazi do porasta ugljendioksida, i nastaje efekat staklene bašte. Uz to, ako ne postoje zelene površine ispod morske, ne postoji ništa što bi apsorbovalo sunčeve zrake, te se oni odbijaju, kao od ogledala, i podižu temperaturu vazduha. To neosporno ima dalji efekat na mnoge druge procese i pojave u globalnom ekosistemu.

Još 5 ajkulofakta

#1 Starost ajkule možete da saznate prebrojavši krugove na njenom pršljenu. Na žalost, kao i kod godova drveta, moraju biti mrtvi zarad te spoznaje. Neke stvari nije neophodno saznati.

#2 Mama ajkula isključi svoj apetit pre nego što joj se izlegu mladi – za svaki slučaj. Ako to nije ljubav…

#3 Najstarija poznata vrsta žive ajkule je Goblin, koja šarmira stanovnike morskih dubina već 120 miliona godina, zadržavši mnoge primitivne karakteristike.

#4 Ove isključivo hrskavičaste ribe pokrivaju kako široki geografski spektar, tako i veličine do kojih narastu. Postoje zabeleženi primerci kit-ajkula od čak 12 metara dužine, dok patuljasta fenjer-ajkula sa svojih 17 centimetara može da vam stane na dlan.

#5 Neke ajkule promene 35000 zuba u toku svog života. Možda je to tajna njihovog osmeha! Od davnina su ljudi koristili ajkuline zube za vrhove koplja, sečiva, oruđe, medaljone protiv uroka i statusne simbole.

“Glavni i neopravdani razlozi za ajkulocid su:

STRAH OD NAPADA NA LJUDE, NEODRŽIVI RIBOLOV i STATUSNI SIMBOL SUPE OD AJKULINOG PERAJA.”

Neraskidiva mreža uzroka i posledice

Možda ste pomislili kako nikada niste, niti ćete jesti supu od ajkulinog peraja, pa zašto biste brinuli o njima ili kako da išta promenite na bolje. Kako nijedan čovek nije ostrvo, tako nijedna životinja nije izolovani pripadnik mikrosredine u kojoj živi. Svaki život, svaki postupak na neki direktan ili indirektan način utiče na mnoge druge živote pored našeg sopstvenog. Dovoljno je da podržavamo ribarenje zarad ribe na tanjiru, bez da nas je briga na koji način se ona tu našla i već smo nemarni prema sebi samima. A tek ako je taj tanjir od plastike za jednokratnu upotrebu…

Pošto ajkule nemaju glasne žice, one nemaju glas. Na nama je da ga podignemo u njihovo ime i u ime svih nas.

IZVORI:

oglas

1 KOMENTAR

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime