Povodom obeležavanja Svetskog dana kornjača, naš današnji sagovornik je niko drugi do najmudrija kornjača sa ekrana i šire, Master Ugvej.

Foto: Antonios Ntoumas/ Pixabay

Zelene priče: Da počnemo sa tim koliko Vam je život promenila uloga u animiranom filmu Kung Fu Panda, gde ste glumili samog sebe?

Veoma malo, zapravo siguran sam da niko od mojih članova porodice nije gledao film, a njihovo mišljenje mi je uvek najvažnije.

ZP: Šta smatrate da je glavna poruka filma?

Da se tajni sastojak za uspeh nalazi unutar nas samih, te ukoliko verujemo u sebe, možemo da postignemo i ono što se na prvi pogled čini nemogućim. Primer toga vam je niko drugi do moj rođak Vitez Koja. On je potpuno nesvakidašnji primer superheroja bez ijedne supermoći, čak sa iskrivljenim mačem, ali verujući da može da pomogne onima koji ga pozovu u pomoć, on u tome i uspeva, na sebi svojstven način.

ZP: Master Ugvej, Vi ste jedna od dve familije kornjača – suvozemna, dok postoje i morske. Šta mislite o nedaćama sa kojima se svakodnevno sreću Vaši morski rođaci, usled zagađenosti mora, globalnog zagrevanja, prekomernog pecanja ribe itd.?  

“Ekološka situacija je više nego zabrinjavajuća.”

– Zdrav Razum

Smatram da je situacija više nego zabrinjavajuća. Ako se vodimo onom izrekom: “Ono si što jedeš.”, morske kornjače su ovih dana plastične skoro kao lutkice Nindža Kornjača. Em što se drastično smanjila količina nutrijenata u vodama, em što se užasavajuće povećala količina plastičnih polutanata. Da li znate da se na sred okeana nalazi plutajuće ostrvo smeća veličine dve Francuske? Ovo veštačko ostrvo je kolektivna ljudska tvorevina, i na žalost, svakim danom je sve veće. Krajnji je trenutak da ljudi smisle terapiju za ovo kancerogeno ostrvo.

ZP: Kornjače su jedne od najstarijih i najdugovečnijih vrsta na planeti. Šta smatrate za najupečatljiviji momenat u evoluciji Vaše vrste?

Upravo ovaj sada, jer se plašim da se bliži kraj naše evolucije, tj. života. Od 356 zabeleženih vrsta kornjača, velika većina je na ivici ekstinkcije. Nazvali ste me mudrim, ali i kao takav ne mogu da razumem ljudsko kratkovido ponašanje. Evo spomenimo situaciju iz osamdesetih godina prošlog veka kada su se u Indiji dosetili da u Gang puste uzgojene kornjače, hranjene mrtvom ribom, takoreći istrenirane da očiste reku od nehigijenskih ostataka ljudskih kremacija. I šta se desilo? Lovokradice su ih pohvatale i prodale za hranu. Time ne samo da su ugrozili dalji opstanak kornjača, nego i ljudi, i celog ekosistema reke.

“Od 356 vrsta kornjača, većina je na ivici izumiranja”

– Naučna Činjenica

ZP: Ima li načina da se spreči masovno izumiranje vrsta?

Citiraću staru izreku Indijanskog plemena Kri, koja kaže: “Kada poslednje drvo umre, poslednja reka bude zatrovana i poslednja riba bude uhvaćena, tek onda će ljudi shvatiti da ne mogu da jedu novac.” Da li vi mislite da ima načina da se ljudi osveste da konzumerizam, materijalizam, pohlepa, hipereksploatacija prirodnih resursa nisu način da vi kao vrsta nastavite evoluciju u sreći, zdravlju i blagostanju?

ZP: Na jednom protestu protiv globalnog zagađenja, jedna mlada aktivistkinja je držala natpis: “Vi ćete umreti od starosti, a ja od klimatskih promena.”   

Upravo se o tome i radi. Opet spominjem isto, ali zaista je fascinantna ta kratkovidost ljudske vrste. Velika većina ljudi ne vidi dalje od sopstvenog džepa, novčanika, bankovnog računa. Čak i ljudi koji imaju porodice, kao da ne vide da sve materijalno što zgrću “zarad svoje dece” neće vredeti ničemu ako to dete kad poraste ne bude moglo da diše. Kao što su kolege u filmu Loraks sjajno ali pretužno istinito prikazali – život bez drveća nije život. A gde su reke, a gde su životinje…

Foto: Pexels.com

ZP: Postoje i mnogi naučno-fantastični filmovi sa apokaliptičnim i postapokaliptičnim scenarijima. Da li mislite da su to ustvari više vizije budućnosti, nego proizvodi mašte scenarista?

Apsolutno. Sve što ti filmovi navode su realni problemi koji, ako već nisu, vrlo brzo mogu da zadese Zemlju. Prenaseljenost uzrokuje nestašicu hrane i vode, te pruža plodno tle za razne zaraze, sukobe oko resursa, pa silne prirodne nepogode koje su uzrokovane klimatskim promenama, a potom i katastrofalne posledice koje to ima na život i zdravlje ljudi. Pod to zdravlje, čak bih akcenat stavio na mentalno zdravlje. Evo, ova situacija sa karantinom, pogledajte kako se odrazila na psihičko stanje planete, a traje svega nekoliko meseci. Zamislite šta bi bilo da su u pitanju godine života u izolaciji pod staklenim zvonom, a kamoli ceo život…

ZP: Većina takvih filmova opciju tj. rešenje za nedaće na Zemlji vidi na nekoj drugoj planeti.

I to drugo stanište će ljudi naći načina da unište. Evo pogledajte npr. šta je bilo u Avataru. Problem je što šačica ljudi koja ne poštuje svoje okruženje – ni sredinu, ni kohabitante, može bespovratno da uništi prirodna bogatstva zarad sopstvenog. Ljudi kao vrsta imaju pobrkane prioritete. Dok se oni ne poslože kako treba, civilizacija će nastaviti ovim putem ka samouništenju. Nije ovo prvi put da se to dešava, ali jeste prvi put da je globalnih razmera. Da li će biti prvi i poslednji put… Moram ipak da napomenem da postoje ljudi koji se i drugačije ponašaju. Postoje mnoge grupe okupljene zarad očuvanja, a ne eksploatacije resursa, ljudi koji su shvatili da profit ne sme da bude važniji od zdravog života. Ako se ne varam, kod vas u Beogradu je 13. juna protest za očuvanje reka. Ima li većeg blaga na ovoj planeti od vode? Srećno u odbrani reka!

ZP: Spomenuli ste prenaseljenost, Vi ste se odlučili da nemate potomke, zašto?

Iako sam ja kopnena kornjača, kada sam saznao podatak kojim se predviđa da će do 2050. godine u morima biti više plastičnih flaša nego ribe, došlo mi je jedino da se uvučem u svoj oklop. Plastična sredina nije sredina u kojoj bih bilo kome poželeo da živi. Da vam i ne spominjem noćne more koje imam od plastičnih kesa koje plutaju svuda, a koje mnogi moji rođaci greškom progutaju, misleći da su meduze i uguše se.  

ZP: Kad smo kod tako morbidnog jela, kroz istoriju, meso od kornjače je smatrano delikatesom?

Da, na žalost, mnogi moji rođaci su završili u tanjirima čak i nekih visokih državnih službenika, kao što je bio predsednik SAD-a Taft. Čudno je pomisliti da ljudi koji imaju toliko alternativa i samoodrživih izvora hrane, posegnu za nečim što kad ga ubiješ, nema ga više. Pri tom, kornjače u proseku žive više od 100 godina. Koliko dugo je čovek sit od jednog tanjira supe od kornjače? I da li je to vredno nečijeg života?

ZP: Master Ugvej, predlažem da završimo ovaj veoma edukativan razgovor sa vedrijom notom. Šta su po Vama najlepše osobine kornjača? Ima li neka zanimljiva anegdota iz Vašeg oklopa?

Kornjače su oduvek simbolisale put kojim idete strpljivo, istrajno, u miru sa samim sobom. Pod svojim oklopima nosimo drevne mudrosti, zato su me i unajmili za ovaj film. (Vragolasto se osmehuje) Mitološki smo veoma popularna vrsta, i dodeljivana nam je najznačajnija uloga koju mogu da zamislim – da nosimo Zemlju na leđima. Razlog više zašto ne mogu ni da pomislim da živimo, tj. podupiremo neku drugu planetu.

Foto: Ivan Tamas sa Pixabay

Zanimljivost je recimo da i morske kornjače ipak dišu vazduh, tj. nemaju škrge kao ribe. One npr. zadrže balončić vazduha kad odu na spavanje, u neko udubljenje na koralnom grebenu, i tako mogu nekoliko sati da izdrže. Molim vas budite obazrivi ako ronite noću da ih ne preplašite svetlošću lampe. Mog rođaka sa Tajlanda je tako neki turista prenuo iz sna, progutavši vazduh, ugušio se jer nije stigao da izroni na površinu.

Kao što ste rekli, mi kornjače smo toliko stara vrsta da smo zapravo dinosaurusi današnjice. Vekovima smo popularni ne samo u crtaćima, nego recimo i u drevnoj disciplini joge. Postoji poza koja se po nama zove Kurmasana, a omogućava upravo ono što svima toplo (iako sam hladnokrvni reptil) preporučujem – isključiti se od spoljnih nadražaja. U današnje vreme to pre svega znači isključiti telefon, biti offline da biste se rekonektovali sami sa sobom.

ZP: Mnogo Vam hvala, Master Ugvej, na razgovoru i na svim mudrostima koje na pitak način prenosite novim generacijama kroz Kung Fu Pandu. Ne sumnjam da su ih mnogi gledaoci prevideli, fokusirani na akcione scene i radnju filma, ali verujem da će iznova pogledati ovo Vaše remekdelo, te spoznati dubine koje se kriju ispod plitkog holivudskog šarenog oklopa. Skromno smatram da ukoliko bi barem jedan gledalac/čitalac primio k’ znanju mudrost koju izgovarate u filmu: “Jučerašnjica je prošlost, sutra je nepoznanica, a dar je sadašnjica, zato se i zove prezent.”, cenili bismo više ono što imamo.

Iskreno se nadam da će ljudi, kao nametnuto dominantna vrsta shvatiti da, iako se život dešava sada, da bismo uopšte dobili priliku da spoznamo budućnost, danas moramo biti odgovorni. Jer ukoliko mislimo samo na sebe, niko, pa ni naši potomci, neće je imati. Hvala što (ćete početi da) mislite dalje od sopstvene generacije…

Foto: Michael Gaida sa Pixabay 

U maniru svojstvenom njegovoj vrsti, Master Ugvej se sa našeg intervjua lagano odgegao na sunčani proplanak, kako bi upio energiju neophodnu za neku novu mudru avanturu…

Zelene priče

Izvori:

oglas

4 KOMENTARA

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime