Kada ljudi nisu svakodnevno u dodiru sa okeanom i njegovim raznolikim svetom, ili pak nisu nikada ni videli ili prišli vodama okeana, ponekad zaborave da su neki od najvećih problema plastičnog otpada upravo prisutni u ovom ekosistemu. Ljudi nesvesno bacaju plastiku u reke, ne razmišljajući da će iz tih reka plastika otploviti do mora, zatim iz mora u okeane i na kraju završiti u utrobi nekog kita, mnogih riba i drugih stvorenja koja je neće nikada svariti. Tako se ugrožava i polako uništava vodeni ekosistem. Sve to zahvaljujući bačenom otpadu koji je mogao da se reciklira i transformiše u drugi proizvod.

Okeani
Fotografija: Pexels /Pixabay

Mikroplastika je najveći problem vodenog ekosistema. Zbog toga što ove mikro čestice ribe unose tokom hranjenja i na taj način mikroplastika dolazi sve do čovekovog organizma. Ove male, oku jedva ili najčešće nevidljive čestice veoma su opasne kako za morski, tako i za svaki drugi ekosistem.

Vrste mikroplastike

Postoje dve vrste mikroplastike koje nastaju kao proizvod razlaganja plastike, navode autori istraživanja Primary Microplastics in the Oceans: a Global Evaluation of Sources.

  • Primarna je ona mikroplastika koja direktno dospeva u ekosistem, u vidu malih čestica.
  • Sekundarna mikroplastika, nastaje razgradnjom većih plastičnih predmeta u manje fragmente plastike, u onom momentu kada je ona izložena morskoj sredini.
Fotografija: tkremmel /Pixabay

Mikroplastika dolazi najčešće iz čovekove sredine, odnosno preko plastike koju svakodnevno koristimo. Primarna mikroplastika često može biti dodatak sredstvima za čišćenje, kao i gelovima za tuširanje. Takođe, može da nastane i kao posledica abrazije plastičnih predmeta, do koje dolazi usled proizvodnje ili same upotrebe. Za razliku od primarne, sekundarna mikroplastika može da nastane kao posledica bačenih plastičnih kesa ili ostataka ribarskih mreža u vodi.

Kada mikroplastika dospe u okeane, ona može ili da potone ili da pluta po vodi. Vrsta kao što je propilen lakša je od vode, stoga pluta i širi se okeanima. Neke vrste mikroplastike se akumuliraju na dnu okeana i tako postaju deo lanca ishrane, kako morskog tako i čovekovog.

Odakle dolazi mikroplastika?

Postoji mnogo načina na koji se stvara mikroplastika, konkretno primarna mikroplastika, i kako se prenosi do okeanskih voda. Jedan od tih primera jeste pranje sintetičkog tekstila kako u domaćinstvima, tako i u perionicama. Do ovoga dolazi putem rasipanja vlakana, koja zatim kroz kanalizaciju završavaju u vodama i tako potencijalno stižu do okeana. To su najčešće vlakna poliestera, polietilena, elastina i sličnih.

To je jedan od načina na koji mikroplastika može stići u okeanski ekosistem. Pored toga, plastika se ponekad može naći i u sredstvima za ličnu higijenu. Neki od tih proizvoda mogu da sadrže jednaku količinu plastike kao i njihova ambalaža. Osim toga, tu su i ostaci koji nastaju erozijom automobilskih guma na asfaltu, zatim posledice premazivanja plovila u cilju njihove zaštite (gde se koristi nekoliko vrsta plastike), a ovo su samo neki od primera koji nam pokazuju kako dolazi do širenja mikroplastike u okeanskim vodama.

Fotografija: tkremmel /Pixabay

Čišćenje okeana

Pored svih primera kako plastični otpad negativno utiče na okean, postoje i primeri koji nam daju nadu da se ovakav problem u budućnosti može redukovati. Boyan Slat, holandski naučnik i osnivač The Ocean Cleanup organizacije osmislio je plutajući uređaj velikih razmera. Pomoću ovog uređaja, on i njegove kolege pokušavaju da očiste ostrvo smeća u Tihom Okeanu, koje je prema procenama tri puta veće od Francuske. Slat je naveo za The Guardian da im sistem koji su osmislili daje dovoljno poverenja u celokupan koncept da bi nastavili sa projektom.

Fotografija: Lucien Wanda /Pexels

Ovo je veliki projekat koji može pomoći okeanima i sprečiti dalje negativne uticaje na ekosistem. Ovakve vesti ukazuju na to da ipak postoji rešenje za plastični otpad i sprečavanje njegovog uticaja na životnu sredinu. Okeani trenutno trpe mnogo zbog čovekove nekontrolisane upotrebe plastike, a zatim i njenog neadekvatnog odlaganja. Treba da imamo u vidu da nam se ta plastika ipak može vratiti nazad, samo u drugačijem i mnogo teže uočljivom obliku, a to je mikroplastika. I to ne bilo kako, nego kroz hranu koju jedemo. Vodeni svet nama pruža mnogo i bez obzira na to što nismo svakodnevno u blizini okeana ili drugih vodenih površina, to ne znači da čitav vodeni svet ne zavisi od svih nas.

Autorka: Ana Subotić

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime