Međunarodni praznici služe da se svetskoj javnosti ukaže na važne globalne interese i probleme, kao i podizanje nivoa svesti i informisanosti o istim. Opšte je poznato da se 01. maja obeležava praznik rada, međutim ovaj datum je i dan zaštite nosoroga. Zašto baš nosorog? I kako je uopšte jedna životinjska vrsta dobila dva međunarodna praznika – 01. maj i 22. septembar?

Fotogafija: Pixabay

Da se podsetimo, nosorozi (fam. Rhinocerotidae) pripadaju redu neparnoprstaša (Perissodactyla), zajedno sa konjima i tapirima. Posle slonova, oni su najveće kopnene životinje. Većina njih živi samotnjački u savanama Afrike i Azije. Glavna karakteristika su jedan ili dva roga – izrasline od keratina na gornjem delu njuške. Pripadaju grupi biljojeda. Razlikujemo pet vrsta:

  • Crni nosorog (Diceros bicornis)
  • Beli nosorog (Ceratotherium simum)
  • Veliki indijski nosorog (Rhinoceros unicornis)
  • Sumatranski nosorog (Dicerorhinus sumatrensis)
  • Javanski nosorog (Rhinoceros sondaicus)

Ilegalna trgovina

Svaka od ovih vrsta je jako ugrožena. U drugoj polovini 20. veka, lovokradice su ih dovele do ivice istrebljenja, najviše zbog potrebe za rogovima, kojima se u Azijskim zemljama pripisuju lekovita svojstva. Takođe predstavljaju statusni simbol imućnih, jer se cena jednog roga kreće i do 65.000 dolara, piše Biznis insajder . Ovo je čist primer kako neznanje i ljudska bahatost bivaju pogubni. Kao što sam već spomenula, rogovi su izgrađeni od keratina, iste supstance kao i ljudski nokti.

Kako prenosi WWF, ilegalna trgovina divljim životinjama je četvrta po redu ilegalna radnja, gde se godišnje zaradi 15 milijardi dolara. U proseku, više od 1.000 jedinki nosoroga se ubije godišnje, što je zabrinjavajuće ako pogledamo brojčano stanje živih primerka – oko 20.000 jedinki belog nosoroga i 5.200 crnog nosoroga.

Poslednji beli nosorog

Godine 2018. u jednom rezervatu u Keniji, ugino je poslednji mužijak podvrste belog nosoroga. Preostale su samo još dve ženke. Snimljen je i dokumentarni film „Poslednji nosorog“, koji prati pokušaje naučnika da sačuvaju ovu podvrstu. Naoružani rendžeri danonoćno čuvaju životinje od lovokradica, dok naučnici u laboratorijama pokušavaju da nađu načine kako da uspešno veštački reprodukuju jedinke.

Svaka živa jedinka učestvuje u održavanju zdrave ravnoteže ekosistema, stoga je važno očuvanje svake vrste.
Nastanak i nestanak vrsta su normalan proces u prirodi. Problem nastaje usled negativnog ljudskog delovanja, pa tako proces nestanka biva ubrzan. Uništavanje, zagađivanje staništa i krivolov su doveli čak 7.000 raličitih vrsta do istrebljenja. Razmislimo o ovome, pokrenimo se, da buduće generacije ne bi učile o nosorozima kao što je učila moja generacija o mamutima i sabljozubim tigrovima.

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime