Zovem se Dora. Sada.

Moje tačno poreklo i starost se ne znaju, jer sam pronađena u nekom blatu kraj dečjeg igrališta. Moja dobra vila Kristina me okupala, i strpljivo sa Duletom negovala i mazila, do oporavka od nekih infekcija koje sam pokupila na ulici. Sada sam udomljena, imam svoj krevet i ćebence, nije mi hladno, niti sam gladna, mada bih ja uvek još nešto da glocnem… U pasošu mi piše da sam mešanka, mada neki misle da sam čistokrvni Labrador. Moja glavna ljudska osoba često prokomentariše kako joj je to nebitno skroz, i da me ona voli zbog moje duše, a ne gena. Čak mi toleriše i fascinantnu količinu dlaka koje joj dnevno doniram po stanu. Ako to nije ljubav…

Nabrojano na četiri prsta jedne šape 

Moja nova priča ima srećan početak ali, na žalost, ne prođu svi moji drugari sa ulice tako. Dozvolite da vam u ime napuštenaca skrenem pažnju na nekoliko stvari koje nas muče. Ako već znate za njih, i pomažete da se stvari promene na bolje, kao divna glumica Gorica Popović, hvala u ime svih nas kojima je pravi rođendan onaj dan kada možemo da kažemo: “Bio sam napuštenac.”

Borba za Džekija

“Džeki je svaki napušteni pas ili mačka koja nije birala i nije želela da živi na ulici, ali ju je čovek izdao.”

– Gorica Popović, divan čovek.

Čuvši za ovaj protest, shvatila sam da neki ljudi ne samo da ne vole kuce, što je samo po sebi šokantno, ali sam još više zaprepašćena da bi neko zato što nas ne voli, hteo da nas ubije i to tako da umiremo u najgorim mukama. Te sirote čike i tete koje bacaju otrove pokraj šetališta i kraj staza u naseljima, izgleda ne shvataju da mogu da naude i ljudskoj deci. Žao mi ih je što misle da je to način da budu srećniji. Ako ih nekada sretnem, pružiću im šapu mira, možda im pomogne…

A tek šinteraji, stresoh se. Kažu na Krstarici, a svim srcem ne želim u to da verujem, da u Srbiji dnevno bude ubijeno 300 do 500 pasa. Da li smo nešto prepisali od Kineza?

U Kini jedu pse i mačke

Ovo je toliko prestrašno da mi se cvili. U Kini postoje klanice pasa, u kojima nam prvo odseku šapice. Na živo. Pa nam oderu kožu. Na živo. Kažu takav je običaj. U drugoj verziji nas toljagom premlate, pred izbezumljenim očima naših sapatnika iz kaveza. Postoji ceo festival posvećen ovome – deset dana Yulina! Navodno Kinezi to rade jer im pseće meso donosi sreću. Alo! I nama, ali samo kad ostane na nama.

Ni mace ne prolaze bolje. Independent kaže da na godišnjem nivou u Kini ubiju oko 10 miliona pasa i 4 miliona mačaka. Većina su ili napuštenci sa ulica, ili ukradeni kućni ljubimci, kaže HSI. Možda zbog ovoga često noću nemirno sanjam i ječim…

Ipak, postoje divni ljudi, jer srećom uvek ih ima, koji nas spašavaju kako sa ulica, tako i iz šinternica i klanica. Ne uspeju sve nas… ali barem su neki moji drugari, i kuce i mace, čak i bez poneke šapice odšepesali u svoje zauvek domove, gde im je data šansa da uzvrate bezuslovnom ljubavlju.

Nemojte pogrešno da me shvatite, ja prva volim da glocnem komad pilećeg ili svinjskog mesa, osladim se sa goveđom kosti, pa ne bih da zvučim kao licemer jer apelujem da se spasu kuce i mace. Ali, iako sam samo pas, želim da to meso do moje činije stigne na najhumaniji mogući način. Želim da to meso nije protkano strahom, bolom i agonijom tog bića, jer ja sam mu iskreno zahvalna što me je nahranilo.

Da napuštenaca bude manje – sterilizacija!

Iz prve šape mogu da vam kažem da nije prijatna, ali spasla mi je život. Ostalim drugarima je preporučujem da bi se smanjio broj kuca koje nemaju dom. Slučajno njuškajući primetih da je mnogo više ženkica sterilisano, nego dečaka. To mi je malo čudno, jer ne mislim da treba da se razlikujemo po tome, pogotovo što se kod dečaka to mnogo lakše uradi, a i ova teta veterinar toplo preporučuje jer će se dečaci lepše ponašati u društvu drugih dečaka. Ona navodi i neke razlike i detalje koji su meni jednostavno previše, ali vi izvol’te pa pročitajte. Meni je veoma važno, recimo, da moji “sređeni” drugari imaju manje šanse da obole od nekih tamo tumora i infekcija, ukoliko nemaju potomke.

#UdomiNeKupuj

Ovo je moja najbolja prijateljica, Tea. Nije slučajno što smo se srele i zavolele jer naša imena zajedno čine Teodora ili Dorotea. Ko to još može da kaže? Delimo iste poglede na svet – volimo da je naša šuma čista, išle smo u Bitku za Košutnjak, obožavamo da jurimo, kopamo i njuškamo, ali uvek poštujemo prirodu. Tea je spašena pokraj puta, kada je imala oko četiri meseca. Ima jedno crno i jedno belo oko, i sa oba vidi koliko je srećna što ima novi dom, crveni amić, i jednu finu tetu koja je mazi i smišlja joj šta da klopne. Dobra vila Stanka je mogla da je ostavi kraj puta, ali nije. Uskoro će i Tea da se steriliše da ne bi imala bebice, jer je suviše već kuca bez domova. Ako želite jedno crno, braon, žuto, plavo oko puno ljubavi da vam izviruje po koje kakvim ćoškićima, #NeKupujUdomi!

Ako ste se možda pitali ko je bolji – Maza ili Lunja, tamo neki naučnici sa Instituta za pseću biologiju su se isto to pitali. Zato su uradili istraživanja da provere da li su mešanci zdraviji od rasnih pasa, kako se priča po ulici. Ispostavilo se da je razlika zanemarljiva. Izgleda da je to Lunja proglasio, ne bi li povećao svoje šanse za udomljavanje.

Kada smo na ulici, mi smo jednako gladni i štrokavi, i željni da nas neko primeti, jer svi smo mi divni na svoj način.

Molim samo da pre nego što uzmete bilo koju živuljkicu, da se dobro informišete o tome šta možete da očekujete kada poraste. Na žalost, niko od nas ne ostane preslatko mladunče, i kad-tad budemo bolesni, svojeglavi, zahtevni, onemoćali…

Ne napuštajte nas kada nismo više zanimljivi kao nova igračka.

Neki nisu napuštenci, nego zapuštenci

Neshvatljivo je kako ljudi uspeju da povrede, iskoriste, unište ta divna stvorenja, iznova i iznova. Ne moramo daleko da bacimo pogled da vidimo jednu takvu zapuštenu i maltretiranu dušu, dovoljno je do Lapova. Tamo se 14. jula, da li zbog rane od sekire, ili tuge što joj je naneta, predala krhka kobila Isla.

“Otišla je. Tiho, tokom noći. Samo se predala. A trpela je predugo. Ako postoji nešto posle, nadamo se da su to nepregledna zelena polja, da nema bola, da nema izgladnjivanja, da nema straha. Da nije oruđe već biće. Da oseća da je voljena, da je potrebna. Da nije samo potrošni materijal koji zavisi od nečije dobre volje i zlovolje. Zbogom, Isla.” – Divni ljudi iz Azila “Staro Brdo

Procenjuje se da u Evropi postoji oko 100 miliona napuštenaca i lutalica, kuca i maca. Zamislite kad se tom broju pridodaju i ostale životinjice, a tek zapuštenci… U ozbiljnim zemljama, u kojima se Zakon o zaštiti i dobrobiti životinja zaista i sprovodi, barem se kategorija zapuštenaca drastično smanji, a zlotvori kazne kako i zaslužuju.  

Ne lunjam više, nego me maze

Ljudi iz moje nove porodice ne znaju kako sam se nekad zvala, ko i kako me vaspitavao, da li sam možda imala štence, ni kako sam ja izgledala kao jedan. Kao sa svakim usvojenim bićem na planeti, nema molba je da iako ne znaš moju prošlost, prigrli me u sadašnjosti, i ne puštaj me iz zagrljaja u budućnosti.

Kada pas vidi svoje voljeno ljudsko biće, u njegovom mozgu se luče iste supstance kao kod nas kada smo zaljubljeni.

Hvala što ćete u bar ponekom kuci na ulici prepoznati deo moje priče…

Dora

Foto: Dorin privatni album, Dobra vila Stanka, Pixabay

Izvori:

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime