Otvorimo News feed društvenih mreža, tu su fotografije magle i zabrinuti komentari. Reklame zaštitnih maski sa filterima za prečišćavanje vazduha već nalaze put do nas, a zvaničnici se okupljaju da naizgled reše ovaj problem. Sve se čini kao da je ove zime odjednom do Srbije stigao oblak štetnih materija koji nikada do sada nismo videli.

Ipak, to nije potpuna istina. Da, ove godine primećujemo zagađenje i vazduh je postao “vidljiv”, ali pre svega, sada su postali vidljivi i podaci o njegovom kvalitetu. Ovaj problem je odraz svega što donose klimatske promene, ali pre svega odraz čoveka, industrije, proizvodnje, načina života i neodrživog razvoja.

Magla ovih dana je podstakla građane da bolje vide podatke o kvalitetu vazduha, a rešenja se čine tako daleko i nedostižno, iako postoje u mnogim formama, od onih prirodnih poput pošumljavanja, preko uvođenja zakonskih mera i normi, do tehnoloških i naučnih inovacija. Pokrenuli smo se, protesti i peticije postoje, podaci su javni, a dalji pritisak morao bi uticati na donosioce odluka da ozbiljno pristupe rešavanju problema zagađenog vazduha.

U prethodnom tekstu, predstavili smo projekat Beogradske otvorene škole, koja se već duže vreme bavi podacima o kvalitetu vazduha, stvorivši građansku mrežu merenja kvaliteta vazduha. Zaključujemo da su otvoreni podaci prvi korak ka promeni, međutim nakon toga postoji još mnogo stepenica da bi se došlo do zdravog života.

Smrtonosni vazduh i subvencije za ugalj

Srbija je na devetom mestu liste zemalja sa najvećom stopom smrtnosti uzrokovane zagađenjem. Kako je pisao Energetski portal, autori studije su izračunali da je u toku godine u našoj zemlji 12.317 ljudi preminulo pod uticajem zagađenja. Od toga je za 9.902 njih smrtonosan bio vazduh.

U međuvremenu, izveštaj Benkvoča upozorio nas je da termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu zagađuju vazduh šest puta više nego što je dozvoljeno.

A zašto je to tako, između ostalog pokazuje studija o kojoj je pisao Energetski portal u martu prošle godine. Srbija je izdvojila čak 299 miliona eura u direktnim subvencijama za sektor uglja u periodu od 2015. do 2017 ili skoro 100 miliona eura godišnje – što je najveći iznos među državama zapadnog Balkana.

Evropska zajednica pokreće proceduru zbog zagađenja

Sekretarijat Evropske zajednice pokrenuo je u četvrtak preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova, koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač rekao je da prema podacima iz 2018. godine u termoelektranama Nikola Tesla u Obrenovcu emisije gasova prevazilaze planirane 4,7 puta, a u Kostolcu 14 puta, prenosi 021.

Beograd do zelene prestonice izgradnjom metroa i toplovoda

Uprkos svim statistikama i višestruko premašenim normama, početkom godine najavljeno je da će Beograd konkurisati za titulu Zelene prestonice Evrope. (Danas)

Da li je to u skladu sa situacijom koja je sada veoma očigledna i više se ne može prikriti, procenite sami. Ukoliko se kroz ovakvu kandidaturu dobije pristup fondovima za razvoj u sektoru zaštite životne sredine, da li će oni biti svrsishodno upotrebljeni tako da pruže dugoročna rešenja za unapređenje i “ozelenjavanje”, ostaje da saznamo.

Kako prenosi N1, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, kao odgovor na trenutnu situaciju, najavljuje metro, nove autobuse sa “evro 6” motorom i električne autobuse, kao i toplovod između Obrenovca i Novog Beograda. (N1)

Reakcije vlasti i (konkretne) mere

Vlada Srbije je na sednici formirala Radnu grupu za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha u Republici Srbiji. Pre formiranja grupe, država je uvela 6 mera, prenose Novosti:

  1. Ubrzanje gasifikacije
  2. Rigorozna kontrola vozila “na kanalu”
  3. Subvencije za električne i hibridne automobile (vozila stara između 10 i 20 godina utiču na zagađenje vazduha do 25 odsto)
  4. Zamena filtera na termoelektranama
  5. Pojačano pošumljavanje
  6. Biomasa kao energent

Na koji način će se ove mere baš sada primeniti, u postojećim zakonskim okvirima i planovima, nije poznato, a ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan je za Radio-televiziju Srbije rekao da, iako se planiraju kokretne mere, o njima se još nije razgovaralo.

Ukoliko će saopštenje radne grupe objasniti bolje njihovu strategiju, citiramo saopštenje koje je preneo N1: „Zadatak Radne grupe je da prati, analizira i razmatra najvažnija pitanja u oblasti zaštite vazduha od zagađenja u Republici Srbiji, sa posebnim osvrtom na sistemske probleme, da daje analize stanja i predloge mera za sistemsko rešavanje uočenih problema i usklađivanje stavova nadležnih državnih organa i drugih organizacija i institucija koje se bave pitanjem zaštite vazduha od zagađenja.“ (N1)

Bolje je da subvencije idu za bicikle

Novosadska biciklistička inicijativa uputila je predlog Ministarstvu zaštite životne sredine i Vladi Republike Srbije da subvencioniše kupovinu bicikala, kako bi se veći broj građana opredelio za ovo jeftino, jednostavno i efikasno prevozno sredstvo koje čuva životnu sredinu i kako bi se smanjilo zagađenje vazduha. (NSBI)

Citiramo njihov predlog: „Računica inicijative polazi od toga da u poređenju sa najavljenim subvencijama od 8.000 eura za kupovinu jednog taksi vozila, 80 građana može dobiti podsticaj od 100 eura za kupovinu bicikla, što za većinu građana u manjim gradovima predstavlja efikasno rešenje. Gradovi koji su veći ili imaju uzbrdice bi bili pogodniji za električne bicikle, za koje bi bilo potrebno izdvojiti nešto više novca i dati nešto veće podsticaje. Prema predlogu, građani bi ove pogodnosti mogli da ostvare jednom u 3 ili 4 godine, pod uslovom da kupe nov bicikl tehnički u opremljen u skladu sa propisima za učešće u saobraćaju. Na ovaj način bi se smanjilo zagađenje vazduha, ali i zagađenje bukom.“

Da li neko priča o strategiji koja se planira?

Iza cele ove “magle” koja je ovih dana stvorena, uvodi se Strategija niskougljeničnog razvoja Srbije, koja se bavi upravo ovim problemima sa kojima se suočavamo. U tekstu na portalu objašnjavamo koji su ciljevi i mere predložene strategijom, koja je na javnom uvidu do 24. januara.

Zeleni fond koji to ustvari nije

Treba imati u vidu da je novac za rešavanje ekoloških pitanja već odvajan putem “Zelenog fonda”, a kao što se na lokalnom nivou novac od ekoloških taksi neretko nenamenski troši, ni na državnom nivou se ne odstupa od ove prakse. Prema podacima ekološkog centra “Stanište”, u proteklih osam godina prikupljeno je 407 miliona evra od ekološke naknade, a samo trećina tog novca je potrošena namenski. (N1)

Ombudsman pokrenuo postupak

Ombudsman je ipak preduzeo mere kojima raspolaže kao zaštitnik građana. Naime, zaštitnik građana Zoran Pašalić po sopstvenoj inicijativi pokrenuo je postupak kontrole rada Ministarstva zaštite životne sredine i šest lokalnih samouprava: gradova Beograda, Pančeva, Niša, Kragujevcu i Užica, i opštine Kosjerić zbog prekomerne zagađenosti vazduha, piše Balkan Green Energy News.

Ombudsman traži od Ministarstva i lokalnih samouprava da u roku od 15 dana dostave informacije zašto nisu preduzeli konkretne mere da se smanji zagađenje, da li znaju šta su glavni uzroci zagađenja, kao i da li su građani na vreme informisani o tome koliko je vazduh zagađen i kakve su posledice.

Protesti i peticija!

Protest “Za čist vazduh” održan je u petak u Beogradu, a organizovala ga je inicijativa “Ne davimo Beograd”. Pogledajte kako je izgledao protest u video snimku.

Pre protesta, ova inicijativa pokrenula je i peticiju “PROTIV ZAGAĐENJA: Zahtevamo konkretne mere!” koja je prikupila preko 14.000 potpisa.

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime