Konoplja spada u veoma korisne biljke koja na mnogo načina može pozitivno da utiče na životnu sredinu

Konoplja predstavlja vrstu biljke koja pripada porodici kanabisa. Često se konoplja stavlja u isti koš sa marihuanom, što je greška. Ove biljke pripadaju istoj porodici, ali za razliku od marihuane, konoplja u sebi ne sadrži THC. Odnosno količina THC-a je zanemarljiva, svega 0,3 % a CBD se može naći samo u lišću.

Jako je bitno utvrditi odmah na početku da ne bi posle dolazilo da zabune. Kada se kaže konoplja ili marihuana, to su biljke koje su u osnovi iste. Konoplja predstavlja kanabis koji može da se koristi u svim sferama industrije ili privrede. Dok se marihuana koristi u medicinske i rekreativne svrhe. Sam naziv marihuana zapravo predstavlja sleng naziv za konoplju, koji kako podaci kažu potiče iz Meksika.

Konoplja spada u veoma korisne biljke koja na mnogo načina može utiče pozitivno na životnu sredinu. Nažalost, zbog rođaka koji ima određene sastojke koji mogu da utiču na psihu čoveka, ova biljka je dugo vremena bila/jeste u nezavidnom položaju.

Sve je počelo da se menja sa sadašnjim stanjem svesti i shvatanjem da zahvaljujući konoplji može dosta da se pomogne čoveku i prirodi. Prođimo kroz istorijsko putovanje konoplje.

Fotogrfija: Pexels.com

Istorija konoplje

Kako prenosi sajt zdravasrbija, od kada je sveta i veka, konoplja se koristila u raznim industrijskim granama. Ako se pogleda istorija čovečanstva i njegovih početaka bavljenja privredom, uključujući i poljioprivredu, konoplja se koristi preko 10.000 godina.

Konoplja nije marihuana, ljudi često mešaju ove dve biljke, a to je greška. Greška koja se ponavlja iz neznanja i velike medijske hajke, koja je pogotovo bila aktivna u poslednjih 60-ak godina.

Konoplja je po latinskom nazivu Canabis sativa, a marihuana Canabis indica. Razlika je u visini samog stabla, stablo konoplje je više, dok je marihuana niža i šira. Ono što su mnogi iskoristili da satanizuju jeste da Canabis indica ima oko 20% THC-a u sebi, a Canabis sativa oko 0,3 %.

Inače da ironija bude još veća, tamo gde je zabrana prvo počela (Severna Amerika-SAD), tamo je i bila najznačajniji usev do početka prohibicije.

Fotografija: Michael Fischer/Pexels

Henri Ford je uspeo da proizvede automobil od konoplje

Kako navodi sajt huffpost, Henri Ford, veliki automobilski vizionar, koji je početkom 1900-ih uspeo da uvede masovnu proizvodnju kola. Ubrzo nakon pokretanja prozvodnje, uspeo je da proizvede auto od konoplje, koji je išao na gorivo od konoplje. U pitanju je bio model T, ali ubrzo se sve to promenilo.

Na sajtu zdravasrbija pišu o istorijskom preokretu konoplje. Odnosno, kako je od veoma rasprostranjene biljke, došla do toga da bude zabranjena.

Fotografija: Hanry Ford; Pixabay.com

Preuzeto sa Zdravasrbija:

Nažalost 1937. godine, izglasan je zakon protiv konoplje, koji ju je kriminalizovao i napravio od nje ilegalnu biljku. Uprkos ogromnom protivljenju Američkog lekarskog udruženja. Postoji podatak da je 1938. godine, objavljen članak u časopisu Popularno Mašinstvo o konoplji koji ju je opisivao kao usev od milijardu dolara i predviđao joj brilijntnu budućnost, jer može da se koristi u bilo kojoj grani industrije. Takođe, tokom Drugog svetskog rata ponovo su oslobodili prohibicije na kratko, ali dovoljno da se još jednom pokaže koliko monogo toga može da se proizvede od konoplje.

Oslobođenje je trajalo od 1942. do 1945. godine, odnosno do završetka rata. Kada je uvoz konoplje u SAD iz Britanije, zbog izbijanja Drugog svetskog rata potpuno stao, američka vlada je tražila hitno ukidanje zakona.

Konoplja za pobedu!

Počela je žestoka kampanja Ministarstva za poljoprivredu koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju. Tada je skovana parola: “Konoplja za pobedu!” Ministarstvo je snimilo i istoimeni film. U filmu je konoplja tada nazvana “biljkom koja je hiljadama godina u službi čovečanstva”.

Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao “opasnu drogu”, sada je pozivala farmere da je sade. Izgrađeno je i sedamdesetak državnih farmi za njenu obradu. Aslinger je tvrdio pred Kongresom da nema dokaza i da mu nije poznato da “marihuana” izaziva narkomansku zavisnost zbog koje njeni korisnici prelaze ne druge opijate. Ali, čim je rat završen pozicija konoplje je ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji i anglosaksonskoj aristokratiji.

Fotografija: Pixabay.com

Demonsko seme

Konoplja je ponovo postala “marihuana” – “demonsko seme” i ponovo je tražen zakon za njeno oporezivanje. Isti čovek, sada u penziji, Anslinger, pred Kongresom svedočio o “opasnom opijatu”. Ovog puta je, međutim, rekao sve suprotno od prethodne tvrdnje: tih godina u vreme mekartizma, kada se SAD spremala na krstaški rat u Koreji i kasnije u Vijetnamu, marihuana je, po njegovom svedočenju, bila veoma opasna, jer je “mogla toliko da umrtvi vojnike da izgube svaku volju za borbom”.

Već 2. novembra 1951. kroz američki Kongres je prošao takozvani Bogsov zakon koji je pooštrio kazne za sva kršenja Zakona u ograničenju uzgajanja konoplje. Zatvori su počeli da se pune prekršiocima, posebno su hapšeni mladi ljudi koji su pušili “marihuanu”.

Na svetskom nivou konoplja je zabranjena od 1961. godine, kada su je UN izradile i objavile Jedinstvenu konvenciju o opojnim drogama. Među njima je bila i konoplja.

Kanada je 1998. godine je dozvolila proizvodnju konoplje, isključivo u industrijske svrhe, što joj je donelo veliku ekonomsku korist. Te su mnoge države počele da se okreću njenoj legalizaciji. Ne samo u industriji, već i u medicinske svrhe, što je jako bitno za ljude obolele od teških bolesti.

Uticaj konoplje na životnu sredinu

Kako piše Goodhemp, konoplja je prirodni prečišćivač. Brzo u sebe unosi velike količine CO2 iz atmosfere i čini vazduh mnogo čistijim.

Za svaku tonu proizvedene konoplje se iz vazduha ukloni 1,63 tone CO2, što je čini mnogo efikasnijiom od drveća.

Stabljike i lišća su prepuni hranljivih sastojaka, što doprinosi regeneraciji zemljišta i omogućava bolji prinos za sledeći usev. Sam koren igra veoma bitnu ulogu, jer je sposoban da prodire duboko u tlo kako bi skupio potrebnu vodu i hranljive sastojke za biljku. Koren tako izvlači hranljive sastojke, koji bi inače mogli da zalutaju i da dođu do zone, posle koje koren ne može da dođe do njih. Što bi dalje dovelo do toga da svi nutrienti završe u podzenim vodama. Jak korenov sistem doprinosi i čvrstini tla, tako da se i sama mogućnost erozije smanjuje. Veoma je bitno sprečiti eroziju, jer ona predstavlja veliki problem za čoveka i pririodu.

Konoplja je odlična za održivu poljoprivredu i poljoprivredu bez pesticida. Održiva poljoprivreda podrazumeva rotaciju useva u zavisnosti od godišnjeg doba, kako bi se zadržali hranljivi sastojci u zemljištu. Za razliku od pamuka i lana za uzgoj konoplje nisu potrebni pesticdi i hebricidi, koji mogu da zagade zemljište, vodu i vazduh, što može proizrokovati zdravstvene probleme kod ljudi.

Papir od konoplje

Fotografija: Pexels.com

Prema pisanju EAP-a (Ecological Agriculture Projects), proizvodnjom konoplje za potrebe papira bi se znatno doprinelo smanjenju krčenja i uništavanju šuma. Količina papira, koja može da se proizvede od konoplje na površini od 4,05m2 ekvivalentna 16,4 m2 pod šumom. Takođe papir od konoplje može da se reciklira 8 puta, a od drveta 3.

Bitna svar za konoplju je što zahteva malu količinu vode. Otporna je na UV zrake, a u sebe može da upije toksične metale i supstance, tako da je dobra za takva područja. Konolja je korišćena u Černobilju posle nukearne nesreće, koja se desila 1986. godine, za uklanjanje strontiuma i cesiuma.

Konoplja i pamuk

Kada se pogleda istorija, lako možemo da zaključimo da se pamuk, kao i konoplja od davnina koristi za pravljenje tekstila i odeće. Pamuk se koristi više od konoplje, ali to i ne čudi, pošto je konoplja doživela zabranu proizvodnje.

Konoplja u tekstilnoj industriji

Konoplja kao materijal u tekstilnoj industriji je studija o utvrđivanju glavnih faktora koji ometaju konoplju da bude integrisana u lanac snabdevanja tekstilom.

HEMP AS RAW MATERIAL FOR THE FASHION INDUSTRY: A study on determining major factors hampering hemp to be integrated in the textile apparel supply chain. Laura Sophie Kramer, SAXION UNIVERSITY OF APPLIED SCIENCES | ENSCHEDE, THE NETHERLANDS, TEXTILE ENGINEERING & MANAGEMENT PROGRAMME

Fotografija: Pixabay.com

Kako navodi autorka rada Laura Sophie Kramer, kada se pogledaju geografska podneblja gde se proizovdi pamuk, tu se već uočavaju veliki ekološki problemi. Naime, 73 % pamuka se proizvodi u područijima gde je potrebno navodnjavanje. Nekada četvrto najveće jezero na svetu-Aralsko jezero, je doživelo ekološku katastrofu, jer je upravo u vreme Sovjetskog saveza došlo do njegovog uništavanja. Do uništavanje je došlo jer je bilo potrebno vodu iz Aralskog jezera preusmeriti za potrebe navodnjavanja polja pamuka, tačnije njegovih pritoka Amu Darje i Sir Darje.

Za razliku od pamuka, konoplja se gaji u delovima sveta gde nema potrebe za navodnjavanjem.

Za proizvodnju 1 kg pamuka je potrebno 10.000 litara vode, a nekada može da zahteva i do 20.000 litara, prema podacima WWF-a. Za proizvodnju 1 kg konoplje je potrebno do 2.100 litara vode.

Bitno je naglasiti da za porizovodnju konoplje nije potrebno koristiti nikakvu hemiju. 50% pesticida i 25 % insekticida koji se upotrebe u SAD-u i zemljama u razvoju, koriste se upravo u proizovdnji pamuka .

Tabela: HEMP AS RAW MATERIAL FOR THE FASHION INDUSTRY – A study on determining major factors hampering hemp to be integrated in the textile apparel supply chain – Laura Sophie Kramer, SAXION UNIVERSITY OF APPLIED SCIENCES | ENSCHEDE, THE NETHERLANDS, TEXTILE ENGINEERING & MANAGEMENT PROGRAMME.

Autor: Petar Ranković

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime