Građanska inicijativa „Prijatelji šume“ organizovala je 6. marta otvorenu diskusiju, koja se održala u KC Svilara u 17 časova. Cilj je bio da se razmotre aktuelne teme vezane za Nacionalni park Fruška gora i zaštitu životne sredine u našoj zemlji, da se prodiskutuje i eventualno dođe do nekog rešenja. 

Prijatelji šume
Fotografija: Prijatelji šume

Događaju su prisustvovali Antoine Avignon (ataše delegacije iz EU), Ana Iñigo (tim lider mreže „Natura 2000”), Lidija Stevanović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, mr Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu životne sredine, predstavnici JP Nacionalni park Fruška gora – Peđa Vukolić (Tehnički direktor) i Goran Matić (savetnik), Nenad Petrović (docent sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu) i novinar Dragan Gmizić. 

Moderator ovog događaja bila je mr Biljana Franić-Lazarević. Kako ona tvrdi, ideja i cilj su bili da se šira javnost informiše o temi zaštite Fruške gore, da se sazna „šta je tu za naredni period i u kom pravcu treba ići da bi se rešili problemi koje je iznela lokalna zajednica”. 

Ko je zadužen za upravljanje Fruškom gorom?

Glavni problem o kom se pričalo na diskusiji bilo je sprovođenje i poštovanje zakona koji se tiču nacionalnih parkova, konkretno Fruške gore. Lidija Stevanović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine stavila je do znanja da je prepoznat problem nedovoljne pošumljenosti Fruške gore. Moderatorka je tada ukazala na nejasnoću regulative i zakona koji štite ovaj park, te je pitala svoju sagovornicu iz ministarstva da kaže nešto o tome.

Stevanovićeva je rekla da detaljni planovi upravljanja na godišnjem nivou regulišu moguće nedoumice i eventualno različita tumačenja. Spomenula je plan upravljanja za Frušku goru, koji je u proceduri i biće uskoro donet. Ono što takođe utiče na Frušku goru je ingerencija dva republička ministarstva (Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva), dva Pokrajinska sekretarijata (Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Sekretarijat za polioprivredu, vodoprivredu i šumarsvo), kao i dve vrste inspekcija (pokrajinska šumarska i inspekcija zaštite životne sredine), a tu je još i republička direkcija za puteve, u čijoj nadležnosti su putevi koji prolaze preko Fruške gore. Ovaj problem ingerencija donekle smanjuje efikasnost u delovanju ministarstva

Održivo gazdovanje šumama

Što se tiče održivog gazdovanja šumama, ono je predviđeno Zakonom o nacionalnim parkovima, za šta se školuju šumarski inženjeri, koji moraju da obavljaju i delatnost privređivanja pored mera obnove i zaštite šuma. Kako Stevanovićeva navodi, čovek je u direktnoj vezi sa prirodom i priroda ne može bez čoveka. Postoje mere koje čovek mora da sprovodi da bi očuvao prirodu, a održivo gazdovanje znači sprovođenje određenih mera nege da se stanje poboljša. Dovedeno u pitanje da li se održivo gazdovanje šumama odvija u skladu sa propisanim pravilima.

Fotografija: Pixabay

Dragana Arsić, iz „Udruženja za šume”, spomenula je pismo koje je udruženje uputilo Ministarstvu za zaštitu životne sredine. U pismu je zahtevano hitno preduzimanje mera za zaštitu šuma i prestanak seče. Na ovo pismo nisu dobili konkretan odgovor. Prema rečima Lidije Stevanović, ovaj problem je u nadležnosti ministarstva za poljoprivredu i šumarstvo. 

Kada je novinar Dragan Gmizić dobio reč, stavio nam je do znanja da smatra da njegovi sagovornici iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, NP Fruška gora i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode ne obavljaju korektno svoju dužnost. Istakao je da su, ustavom i nizom drugih zakona, institucije i upravljač obavezani su da štite biodiverzitet i životnu sredinu, a poreski obveznici (od čijeg novca se upravljanje  finansira) imaju pravo da to zahtevaju od njih.

Na osnovu Ustava Republike Srbije, (član 74) svako ima pravo na čist vazduh i zdravu životnu sredinu i obaveštenje o stanju životne sredine. Podsetio je i na Zakon o šumama i Zakon o zaštiti prirode, gde je svako dužan da čuva životnu sredinu, naročito oni koji su za to plaćeni novcem poreskih obveznika. Po njegovom mišljenju, šumarsko-proizvodnoj delatnosti nije mesto na teritoriji nacionalnog parka, jer je posao šumara da seku šume, te im nije u interesu njihovo očuvanje.

Koliko živi jedan hrast?

Pošto se povelo pitanje o starosti šuma na Fruškoj gori, Gmizić je ukazao na činjenicu da je prosečni životni vek hrasta između 200 i 400 godina, a u Izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Pokrajinskog zavoda, maksimalna zrelost bukovih i hrastovih šuma procenjena na 80-120 godina, nakon čega treba da se iseku jer gube komercijalnu vrednost. 

A šta su rekli predstavnici Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora (JPNPFG)?

Petar Vukolić, tehnički direktor, smatra da je nacionalni park jako star i da su šume sve starije, dok je Goran Matić izneo svoje viđenje životnog veka i “funkcije” hrasta.

  • One sekunde kada hrast prestane biti interesantan za proizvodnju, postaje interesantan za biodiverzitet. Ali te sekunde kada postane interesantan za biodiverzitet, prestaje biti interesantan za proizvodnju kiseonika.

Dakle, što je stablo starije, ono proizvodi manje kiseonika, kako on tvrdi. 

Zbog primedbi na obavljanje dužnosti koju imaju zaposleni u JPNPFG, Matić je istakao da upravljač radi ono što je u skladu sa regulativom koja je usvojena od strane nadležnih institucija i da ima zakonsku obavezu da tako postupa, inače je u prekršaju. 

Kasnije je Nenad Petrović, docent sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, izjavio da smatra da je država pokušala da usaglasi sociološke, ekonomske i ekološke interese i da su iz tog razloga uvedene zone zaštite. Takođe je rekao da je nacionalni park dobro pokriven zakonima i da nema potrebe za brigu da će se dogoditi nešto što nije u skladu sa zakonom. Ne veruje da na teritoriji nacionalnog parka dolazi do masovnih ilegalnih seča.

Na koji način je Fruška gora zaštićena zakonom?

Ovde jasno vidimo neslaganje i sukob različitih mišljenja. Jedni navode probleme, drugi smatraju da nema nikakvih problema. U toku diskusije, spomenuta je neusaglašenost između IUCN (International Union for Conservation of Nature) regulative i kategorizacije zaštićenih područja u Srbiji. Nacionalni park Fruška gora po svojim karakteristikama i metodama upravljanja spada u V stepen zaštite umesto u I ili II, a Stevanovićeva je istakla da svaka zemlja ima pravo da usvoji svoju kategorizaciju i mi nismo u obavezi da poštujemo IUCN kategorizaciju jer smo suverena država. 

Fruška gora
Fotografija: Pixabay

Dobra vest je da će Fruška gora verovatno postati član mreže „Natura 2000”, koja štiti prirodna staništa na teritoriji Evrope. Postavljeno je pitanje da li će Fruška gora dobiti viši nivo zaštite kao član ove mreže. Nivo zaštite nacionalnog parka po definiciji je veći od stepena zaštite koji pruža „Natura 2000“, rekla je Ana Iñigo, tim lider mreže „Natura 2000”, ali posle je uočena neusaglašenost između IUCN regulative i kategorizacije zaštićenih područja u Srbiji, gde bi Fruška gora ustvari dobila veći stepen zaštite u okviru ove mreže. 

  • Srbija ne kreće od nule, ono što je do sada učinjeno je samo osnova za dalji rad – navela je Ana Iñigo i podsetila da postoje već dve mreže zaštite u Srbiji.

To su „Emerald“ (mreža zaštićenih lokacija na kojima žive vrste od izuzetnog značaja) i mreža zaštićenih lokacija koje nastanjuju ptice. Postoji mogućnost da neće biti obuhvaćena cela teritorija Fruške gore, već pojedine lokacije na kojima se nalaze vrste kojima je potrebna zaštita. 

Još jedna važna stavka za Frušku goru je gostovanje delegacije EU, koju zastupa Antoan Avinjon (Antoine Avignon). Njihov zadatak je podizanje zaštite prirode i životne sredine u Srbiji na zadovoljavajući evropski nivo. Antoan se složio sa Anom da je Srbija već postigla neke rezultate i da smo na dobrom putu, ali je ukazao na potrebu da se preduzmu mere kako bi se smanjilo zagađenje vode i vazduha. 

Pružanje pomoći i podrške Srbiji podelio je u tri kategorije: tehnička saradnja sa stručnjacima koji dolaze iz drugih zemalja, rad na infrastrukturi za zaštitu životne sredine i dijalog sa državnim institucijama i lokalnim zajednicama. Podsetio je prisutne na sadnju drveća na Fruškoj gori koja se održala u novembru prošle godine, u saradnji sa Exit fondacijom. 

  • To je bila prva prava aktivnost i nadam se da će ih biti još – istakao je on. 

Ekološka svest i poštovanje zakona

Ono što se na diskusiji moglo zaključiti je da Fruška gora ima zakone koji bi trebalo da je štite, ali se ne zna u kojoj meri se ti zakoni primenjuju i poštuju. Kod zakona nije dovoljno da samo postoje na papiru, već institucije te zakone moraju sprovoditi, a pojedinci poštovati. u suprotnom se samo donosi šteta na nivou cele zemlje, kako za ljude tako i za prirodu. 

  • Bez ekološki osvešćenog pojedinca nije moguće pronaći rešenje za ekološke probleme današnjice – istakla je moderatorka mr Biljana Franić-Lazarević na početku diskusije, koja je bila otvorena za javnost ali zbog velikog broja učesnika i vremenskog ograničenja ostalo je još mnogo pitanja i tema koje treba obraditi u skorijoj budućnosti.

Autorka: Milica Ćirić
Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime