KNIToMANIA je zajednica mladih i starijih kreativnih ljudi koji razmišljaju o društvu, zanatu i stvaralaštvu na malo drugačiji način. A rezultat njihovog posvećenog rada jesu šarene torbe i drugi zanimljivi radovi napravljeni od plastičnih kesa.

Fotografija: KNIToMANIA

Razgovarali smo sa Milošem Todorovićem, studentom antropologije i osnivačem koncepta KNIToMANIA.

  • Kada govorimo o osnovi tima zaduženog za koordinisanje i stvaranje proizvoda, onda tu možemo govoriti o organizaciji odgovornosti i zaduženja podeljenih između znanja i veština mladih i starijih osoba. Mladost je zadužena za vidljivost i širenje dobrih stvari, dok su veštine starijih doprinele stvaranju proizvoda od plastičnih kesa.

Zanat kojim se od kesa kreiraju novi oblici jeste heklanje. Glavni fokus je na torbama, raznobojnim, jednostavnim i dugotrajnim.

  • Koliki je vek trajanja možda će najadekvatnije opisati činjenica da smo mi na tržištu od aprila 2018. godine i da nismo imali primedbi na vek trajanja, ali i izdržljivost. Mada tome doprinosi i činjenica da se za izradu jednog ranca ponovo iskoristi od 70 do 100 plastičnih kesa.

Pored torbi, oni rade i na sitnicama poput privezaka, ukrasa za jelke ili drugih kreacija, a sve se može poručiti putem društvenih mreža.

  • Trenutno nam je instagram stranica najaktivnija za kontakt sa zainteresovanima, jer on-line kupovina je jedan od veoma praktičnih načina postojanja na tržištu danas. Uvek smo spremni za nove ideje, tako da se mogu izrađivati unikatni predmeti ili ukrasi po želji.

Plastična kesa – otpad ili materijal?

Plastične kese su otpad koji se gomila i ima mnogo negativnih posledica na životnu sredinu. One završavaju na drveću, u okeanima, rekama, morima, na svim krajevima sveta. U njih se upetljavaju životinje koje nemoćne da se izbave, u mukama uginu. A čak i kada se razgrade, one stvaraju mikroplastiku koja je posebno štetna za sve segmente prirode. Iako još nije dokazan štetan uticaj mikroplastike na zdravlje čoveka, očigledno je da plastika ne pripada u telu čoveka. Sve kampanje govore: najvažnije je što pre smanjiti upotrebu, to jest izbaciti kese iz života. Međutim, pošto to nije uvek moguće (to ne znači da ne treba ka tome težiti) – tu je KNIToMANIA koja ih koristi da stvara prelepe radove i daje ovim neprijateljima životne sredine novi život.

Upravo ova dilema oko kupovine kesa i potrebe da se one više ne koriste, dovodi do sledećeg zaključka našeg sagovornika o održivosti KNIToMANIE.

  • Kako je ovo mala ideja sa ciljem samoodrživosti, veoma je teško i dosta je izazova. Sama svest zajednice da je dovoljno da sada postoji KNIToMANIA kojoj oni mogu donirati kese i nakon toga ih opet kupovati nije dobra, ali tu se dolazi do još jednog problema, nije potrebno samo donirati kese, već i odlučiti se za kupovinu proizvoda jer u suprotnom se može svesti zaključak da KNIToMANIA nije potrebna zajednici, samim tim ona više i neće postojati.
Fotografija: KNIToMANIA

A kako se doniraju kese od kojih vredni i vešti ljudi heklaju?

  • Kako se u poslednje vreme javlja veliki broj ljudi da samo donira kese, te zbog velike količine zaliha koje trenutno imamo, pravimo neku vrstu liste po potrebi, jer ništa nismo uradili ako pokupimo kese i gomilamo ih kod nas, a nemamo tržište da plasiramo proizvode. Kese koje se upotrebljavaju za heklanje moraju biti one sa pijace ili iz marketa, dakle tanke, cele i najvažnije, čiste – jer se samo tako može isheklati nešto od njih. Imamo u planu da razvijemo i tehniku kojom bi se koristile deblje kese ali još uvek je to samo ideja.

Održivi razvoj nije samo očuvanje prirodnih dobara i smanjenje štetnog uticaja čoveka na planetu, to su i ljudska prava i inkluzija svih članova društva na ravnopravan način. I to je segment u kojem KNIToMANIA pronalazi svoj model, a to je inkluzija starih kroz zanatski rad na rančevima i drugim sitnicama od plastičnih kesa.

Naš sagovornik kaže kako je u većini slučajeva izolacija osoba zapravo odraz jedne kulture i prakse koja postoji i gaji se u određenoj kulturi. 

  • Najveći problem svakog pojedinca je što nema svest da neće uvek biti iste snage i zdravlja, ljudi prosto nemaju perpektivu da će baš oni jednog dana biti upravo ti, stariji, iz perspektive okruženja. Radeći sada na praktičnim  poboljšanjima tih problema, pokrećemo proces promena za budućnost. Izolacija starijih i njihovo isključivanje je loše po njihovo zdravlje ali i po celu zajednicu čak i sa ekonomskog stanovišta. Fizička aktivnost starijih je dobra i za mentalno a i za njihovo sveukupno zdravlje. Mnogo starijih može da radi, ali mi smo još uvek ideja u razvoju i moramo ravnomerno uključivati sve aspekte razvoja, stariji uglavnom znaju tehniku heklanja, pa kada su voljni da rade dobiju model i dimenzije za izradu.
Fotografija: KNIToMANIA

Saradnja sa Sekopakom

  • Od samog početka smo zahvaljujući saradnji sa određenim firmama uspevali da razvijamo naš koncept, ali u poslednje vreme kako se širi naša vidljivost u društvu dolazi do većeg interesovanja određenih firmi za naš rad. Jedna od njih je SekoPak, gde smo za tradicionalni godišnji događaj koji organizuju uspeli da izradimo priveske  i broševe za njihove goste. Posebnu zahvalnost dugujemo Milici Kuzmanov na inicijativi i dobroj komunikaciji, to je nama veoma značilo i takav koncept izrade predmeta za događaje bi bio dobar biznis plan za dalji samoodrživi razvoj.
Fotografija: KNIToMANIA

Često se, kada govorimo održivom razvoju i proizvodnji, osvrnemo na pojam kružne ekonomije. Pitali smo našeg sagovornika kako se KNIToMANIA uklapa u ovakav koncept i da li je to put kojem treba da težimo.

  • Iz ekološkog aspekta, i iz još par drugih,  kružna ekonomija je put kome treba težiti. Iako određena ideja teži takvom putu, možda ne bi bilo ispravno dati odgovor jer mnogo aspekata treba uzeti u obzir kako bi se doneo pravi zaključak a ja smatram da trenutno nisam dovoljno kompetentan za takav odgovor.
Fotografija: KNIToMANIA

KNIToMANIA je jedna od incijativa koje ispunjavaju nadom i koje pokazuju snažnim primerom da se zajedničkim radom svih članova društva može ostvariti mnogo inovativnih ideja. Ovakvi projekti su put ka budućnosti u kojoj je održivost i sve što ona danas podrazumeva, jedina mogućnost za opstanak planete i društva.

  • Ideja je da se da doprinos a ne da se reši problem, te po određenim merljivim parametrima bi se moglo opisati kao mali doprinos promeni u skladu sa znanjem i mogućnostima.
oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime