Poslednje dve decenije znatno se smanjuje populacija pčela u celom svetu. Nepravilna upotreba pesticida, nestanak prirodnih staništa i nepostojanje institucije koja se bavi isključivo pčelama i pčelarstvom, samo su neki od problema koji ugrožavaju medonosne komercijalne pčele ali i druge, divlje vrste pčela. Da bismo saznali šta tačno ugrožava pčele i na koji način im možemo pomoći, obratili smo se Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine (SPOV) i Aleksandru Đukiću, studentu biologije i članu društva studenata biologije i ekologije ,,Josif Pančić”. Osim o pčelarskoj struci i uzgajanju medonosnih pčela, saznali smo ponešto i o divljim vrstama pčela i značaju biodiverziteta.

Fotografija: Pexels

Za pčelarsku struku trenutno najsvežiji problem je situacija nastala zbog pandemije virusa Covid-19 i vanrednog stanja. Na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije navedeno je da 2.818 pčelara starijih od 65 godina, odnosno 70 (u mestima gde živi manje od 5000 stanovnika), nije imalo pristup pčelama zbog zabrane kretanja. Takođe navode da je zbog ovoga ugroženo više od 160 hiljada košnica.

Naš sagovornik iz SPOV-a, Saša Čolak, slaže se da je zabrana odlaska na pčelinjake pčelara starijih od 65/70 godina nepovoljno uticala na njihove pčelinjake, jer se period zabrane odvijao upravo u vreme kada je pčelar najpotrebniji svojim pčelama. Period mart-april je vreme kada pčele izlaze iz zime, vreme saniranja lošije prezimelih zajednica, vreme stimulativne prehrane pčela kako bi one ušle u bagremovu pašu u najboljem stanju. Kada se pojavi problem u pčelarstvu, posledice su uvek prisutne i za poljoprivrednike koji zavise od pčela.

Fotografija: Pexels

Kada smo postavili pitanje o uzroku naglog izumiranja, dobili smo relativno sličan odgovor od oba sagovornika, kroz koje saznajemo da je masovno izumiranje pčela prisutno zahvaljujući čovekovom uticaju.

Nisam naučnik, pčelar praktičar sam i samo u tom nekom domenu, koji doseže moje lične procene i stavove, mogao bih da dam sledeći komentar na ovo pitanje. Masovno izumiranje pčela se dešava isključivo zahvaljujući dejstvu čoveka na prirodu. Pri tome mislim na trovanja pčela koja se dešavaju od strane nesavesnih ratara i voćara, uvođenje GMO setvenih kultura u proizvodnju, razna zračenja koja su izazvana od strane čoveka.“ objasnio je Saša Čolak i istakao da se najmasovnija izumiranja pčela događaju upravo tamo gde se najviše koriste pesticidi i GMO proizvodnja.

Masovno izumiranje pčela se dešava isključivo zahvaljujući dejstvu čoveka na prirodu.

Najmasovnija izumiranja pčela događaju upravo tamo gde se najviše koriste pesticidi i GMO proizvodnja.

Da bi jedna vrsta opstala, ključno je da ima stanište u kojem može nesmetano da živi, hrani se i razmnožava. Aleksandar Đukić kaže da je zbog ubrzanog nestanka i fragmentacije prirodnih staništa, brojnost i diverzitet pčela, kao i svih drugih organizama, u velikoj meri ugrožen.

„Homogenizacija uslova sredine, loš menadžment urbanih centara, veliki poljoprivredni kompleksi monotipskih kultura, kao i intenzivna i nekontrolisana upotreba pesticida najrazličitijih vrsta i namena doveli su do drastičnog smanjenja brojnosti ali i diverziteta kako divljih pčela, tako i svih drugih živih organizama. Pojedine vrste pčela nalaze utočište u antropogenim sredinama i novim tipovima staništa koja nastaju intezivnim delovanjem čoveka. Međutim, broj ovakvih vrsta je mali, tako da pažnja stručnjaka, ali i šire javnosti mora biti usmerena ka unapređenju svih tipova staništa u cilju opstanka što većeg broja vrsta.“ – objasnio je Đukić.

Fotografija: Pexels

Takođe je važno spomenuti i divlje, manje poznate vrste pčela. Zato smo Aleksandra Đukića pitali koje to vrste pčela osim medonosnih možemo pronaći u našem regionu i po čemu se one razlikuju od medonosnih pčela.

„Najčešće samo oni koji se bave pčelarstvom ili voćarstvom, znaju da pored medonosne pčele postoji veliki broj različitih vrsta pčela koje do sada nisu „pripitomljene“ i iskorišćene komercijalno.”

„U Srbiji je do sada zabeleženo oko 600 različitih vrsta pčela. Ovi podaci su nepotpuni i sporadični, stoga je neophodno da se ulože veliki napori da upoznamo lokalni diverzitet pčela, jer možemo doći u situaciju da pčele izumiru, a da mi i ne znamo da postoje.”

Osmia bicornis
Fotografija: Geza Farkaš

Kako bismo bolje upoznali njihov način života, Đukić je dao primer odrasle jedinke iz roda Osmia: „Pojavljuju se u proleće, sinhronizovano sa pojavom toplijeg vremena i obimnijeg cvetanja biljaka. Aktivne su 4 do 6, ređe i do 8 nedelja, kada se aktivno hrane i razmnožavaju, a ženke počinju da sakupljaju polen i nektar koji će postati hrana za njene potomke. Za razliku od medonosne pčele koja živi u zajednici, divlje pčele iz roda Osmia su solitarne. Jedna oplođena ženka će naseliti jednu cevčicu trske i oformiti potomstvo. Iz jaja će se razviti larve, a one će, kada pojedu svu hranu u vidu kuglica polena, postati lutke/kokoni, i kao takve dočekati naredno proleće.”

Pošto smo malo bolje upoznati sa problemima, postavlja se pitanje na koji način ljudi mogu doprineti opstanku pčela?

Što se tiče divljih vrsta:

Kako Đukić navodi, divljim pčelama su za opstanak i razvoj neophodna dva osnovna resursa: hrana i mesto gde će moći da formiraju gnezdo. „Dakle, sađenje velikog broja različitih cvetnica, tj. formiranje vrta unutar kog se nalaze medonosne biljke. Od izuzetnog značaja je da biljke imaju različite periode cvetanja. Unutar bašte se mogu oformiti i najrazličitije kućice koje će divlje pčele koristiti kao gnezda.”

„Pored ovoga, neprocenjiv značaj ima i pravilna upotreba pesticida, jer su oni u stanju da desetkuju populacije divljih pčela.” dodao je Đukić.

Osmia cornuta (ženka)
Fotografija: Geza Farkaš

A kako možemo pomoći pčelarskoj struci?

Po ko zna koji put ponavljamo, jako je važna pravilna upotreba pesticida. ,,Mi u Kikindi neprestano apelujemo na ratare i voćare da se pridržavaju zakona, obezbeđujemo predavače koji obučavaju ratare kad i na koji način da tretiraju svoje useve, kako bi mi pčelari sačuvali svoje pčele. Ovo je posao koji traje već duži niz godina, i ako bih se usudio da kažem, napokon ove godine, bar za sad nema masovnih trovanja pčela” navodi Čolak.

Takođe, vrlo su prisutni falsifikati meda u prodaji, a cena takvih „proizvoida“ daleko je ispod realne cene meda i samim tim ta konkurencija je apsolutno nerealna i nelojalna. Zato je važno raspitati se i pronaći proizvođače pravog i kvalitetnog meda.

Saša Čolak istakao je da ne postoji institucija koja bi se bavila isključivo pčelarskom naukom, koja bi bila od velikog značaja za pčelare, ali i za biodiverzitet pčela. ,,Mislim pre svega na formiranje Instituta za pčelarstvo, koji bi svojim naučnim istraživanjem i stavovima, znači autoritetom, mogao da da odgovore na pitanja koja muče svakog pčelara kada je zdravlje i lečenje pčela tema.”

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime