U petak 27. septembra u 12 časova, otvara se izložba „Pazi, otrovno!“ autorke Ane Paunović u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Izložba „Pazi, otrovno!“ je još jedna neobična izložba Prirodnjačkog muzeja u Beogradu na kojoj će biti predstavljen fenomen otrova iz prirode kao jedinstvene pojave u živom svetu.
Upotreba i zloupotreba otrova iz prirode odavno je ukorenjena u istoriji civilizacije. Mnogi zapisi još iz starog veka u svim tadašnjim kulturama od mesopotamijske, preko egipatske, grčke i rimske, do kineske, svedoče o tome. Savremeno doba, uz upotrebu hemije, farmacije i medicine, donelo je široku proizvodnju i upotrebu raznovrsnih sintetičkih otrova, koji se koriste u medicinske i farmaceutske svrhe.

Na otvaranju izložbe će govoriti: dr Slobodan Puzović, pomoćnik direktora PZZP, dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja i autor dr Ana Paunović, a moderator će biti dr Oliver Fojkar.

Izložba će biti otvorena do 13. decembra, a prati je publikacija “Pazi otrovno!”.

Na izložbi će biti predstavljene otrovne vrste gljiva, biljaka i životinja (insekti, stonoge, paukovi, škorpije, vodozemci, gmizavaci, sisari). Biće izloženi retko izlagani i neobični eksponati, u vidu herbarskih, taksidermijskih i tečnih preparata i mulaža otrovnih biljaka, životinja i gljiva. Izložba objašnjava pojavu otrova u prirodi, njihov sastav i način delovanja, delovanje protivotrova, kao i fenomen ishrane pojedinih životinja drugim otrovnim organizmima.

Publici će biti pruženo neophodno znanje za zaštitu od otrova, prevenciju intoksikacije, kao i saveti kako se ponašati u slučaju kontakta sa otrovnim organizmima i šta preduzeti protiv otrova meduze, pauka, zmije, škorpije, raže, pa čak i komarca.

O otrovima i njihovoj ulozi

Otrovi su supstance koje dospevanjem u organizam izazivaju niz reakcija, remete normalne životne funkcije i uzrokuju prolazne ili trajne iritacije i oštećenja, koja u nekim slučajevima mogu da dovedu i do smrti. Ista supstanca može biti neškodljiva, pa čak i lekovita, ukoliko je data u jednoj dozi ili na jedan način, a otrovna u drugoj dozi ili primenjena na drugi način. Otrovnost zavisi od unete količine, koncentracije, oblika u kome je uneta, načina unošenja, otpornosti organizma i drugih činilaca. Protivotrovi su supstance koje sprečavaju ili poništavaju dejstvo otrova, a neki protivotrovi su istovremeno i otrovi, pa se moraju pažljivo koristiti.

Otrovne biljke se otrovima brane od biljojeda, otrovne životinje ga koriste za odbranu od predatora ili za hvatanje plena, dok kod gljiva još uvek nije jasna svrha otrovnosti. Otrovne supstance su široko rasprostranjene u prirodi i njihovo korišćenje i izbegavanje je usavršavano tokom evolucije živog sveta. Postoje životinje čiji je evolutivni razvoj doveo do sposobnosti da konzumiraju čak i vrste koje su otrovne, da neutrališu njihove toksine ili da su imune na otrov. Neki od jednostavnijih organizama, kao što su na primer meduze, imaju veoma složene mehanizme za sintezu i ubrizgavanje otrova u plen.

Sposobnost korišćenja otrovnih supstanci za napad i odbranu u živom svetu vremenom je postalo složeno i veoma raznovrsno. Ljudi su istovremeno fascinirani i uplašeni otrovnim biljakama, gljivama i životinjama. Zbog toga ne iznenađuje činjenica što od pamtiveka pokušavaju da proniknu u tajne njihovih otrova i bolje upoznaju ova bića.

Mnoge jestive biljke posle dugotrajne upotrebe ili u sirovom stanju mogu da izazovu fiziološke poremećaje (dugotrajna upotreba čaja ili kafe). Gljive proizvode veliki broj metabolita, koji osim toksičnog, mogu da imaju i lekoviti efekat, naročito od značaja za čoveka, kao što je stvaranje antibiotika (penicilin, cefalosporin i dr.). Alkaloidi u mnogim biljkama koriste se za lečenje nekih bolesti, ali u većim količinama mogu biti i toksični.

Otrov pčela može da bude otrov i lek (antireumatik, prihvaćen u medicini). Otrov paukova se u medicini ispituje kao lek protiv moždanog udara ili srčanih problema. Zmijski otrov u prerađenoj formi može da leči, a i dragocen je u proizvodnji lekova protiv tumora, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, pa i dijabetesa. Jedna komponenta iz zmijskog otrova koristi se u kozemetičkoj industriji protiv bora.

Izvor: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

oglas
Redakcija portala Zelene priče.