Intervju sa Ivanom Totom povodom objavljivanja monografije “Dnevni leptiri Vlasine

Leptiri. Veličanstveni insekti sa spektakularnim bojama i šarama koje čine svaku vrstu posebnim ukrasom prirode. Pored svoje neosporive lepote, leptiri ukazuju i na promene u prirodi. Oni su takođe oprašivači i kao takvi imaju veoma važnu ulogu u ekosistemu. Svet ovih šarenih insekata zadivio je i našeg sagovornika, Ivana Tota. Zajedno sa Milanom Đurićem i Milošem Popovićem, on je autor nedavno objavljene monografije “Dnevni leptiri Vlasine”.

Kirinia climene; Fotografija: Miloš Popović

Leptir kao indikator stanja biodiverziteta

Iako je svaka vrsta ključna za planetu na svoj način, šta je to što čini leptire specifičnim i koja je njihova uloga?

  • Oprašivanje! Često čitamo o značaju insekata, dramatičnim statistikama o padu brojnosti i sve je to tačno. Kao i većina insekata, leptiri imaju ogroman značaj kao oprašivači, zatim kao nezamenjiva karika u lancu ishrane.

“Leptiri su odlični indikatori stanja biodiverziteta, a pad brojnosti leptira ukazuje da nešto ne „štima“ u prirodi.”

Udruženje “Habiprot”

Promocija publikacije; Fotografija: Novica Stanković

Pre nego što nastavimo priču o leptirima, upoznajmo se sa timom koji stoji iza ove publikacije. Udruženje za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije ”Habiprot” je osnovano 2005. godine i okuplja ljubitelje prirode, amatere koji su voljni i odlučni da rade na očuvanju prirodne lepote Srbije i stručnjake koji su svoj rad posvetili proučavanju biodiverziteta i zaštiti vrsta, staništa i celokupnih ekosistema.

  • Glavnu aktivnost predstavlja terensko istraživanje biodiverziteta Srbije, najvećim delom proučavanje faune insekata. Već dugi niz godina sarađujemo sa upravljačima zaštićenih dobara, a pored toga posećujemo i razne druge lokalitete kako bismo imali što potpuniju sliku o biodiverzitetu Srbije.

    Jedna od većih aktivnosti udruženja jeste izdavačka delatnost. Udruženje je izdalo preko 10 publikacija uglavnom naučno-popularnih, što štampanih što elektronskih izdanja. Veliki uspeh i jednu od možda najdužih aktivnosti predstavlja online interaktivna baza podataka o rasprostranjenju insekata Srbije, Alciphron, a od ove godine razvili smo i bazu za orhideje Srbije.

    Takođe naši članovi upravljaju i FB grupom Insekti Srbije, gde nesebično dele svoja znanja i odgovaraju na pitanja znatiželjnih članova.

Nastanak monografije “Dnevni leptiri Vlasine”

Promocija publikacije; Fotografija: Novica Stanković

Ivan je prvi put posetio Vlasinu preko Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“ iz Novog Sada. Od tada obilazi terene, beleži i izučava leptire.

  • Najveći deo podataka prikupljen je od 2012. godine, kada sam po prvi put posetio Vlasinu. Ranije podatke sa ovog područja su imali Milan i Miloš, takođe autori ove knjige, ali periodično prikupljene. Već naredne godine, šef čuvarske službe Predela izuzetnih odlika „Vlasina“ Novica Stanković, videvši naše izveštaje u kojima je veliki broj podataka bio upravo o leptirima, predložio je pisanje knjige.

    Kako je vreme odmicalo, i saradnja između Miloša, Milana i mene jačala, počeli smo intenzivija istraživanja na ovom području. U saradnji sa upravljačem PIO „Vlasina“, koji je uspeo da obezbedi finansijska sredstva od strane Ministarstva, uspeli smo da sistematizujemo naša istraživanja i u narednim godinama prikupimo veliki broj podataka.

Ova monografija obuhvata 2831 podatak. To znači da je toliko puta upisan neki leptir u blokčić, telefon i da za njega postoji tačna lokacija (GPS koordinata). Među tim podacima je ukupno 116 vrsta dnevnih leptira.

Vlasina

Pogled na jezero sa Velikog Čemernika; Fotografija: Ivan Tot

Po čemu je Predeo izuzetnih odlika “Vlasina” specifičan za istraživanje i šta čini Vlasinu dobrim staništem za leptire?

  • Ovaj predeo je u entomološkom smislu kroz istoriju veoma slabo istraživan, za razliku od botanike koja je rađena ovde još od vremena Josifa Pančića. Kako je jezero nastalo na velikom tresetištu, jedan od najspecifičnijih tipova staništa je izgubljen, ali je ostao u fragmentima i to povećava značaj ovog područja.

    Podaci o leptirima gotovo da nisu postojali za ovo područje, tako da nismo ni znali koliko će naša istraživanja biti uspešna, ali kombinacija visokoplaninskih straništa, velikog jezera, planina sa preko 1500mnv su obećavala. Sve te specifičnosti, iako u poslednjih sto godina znatno izmenjene uticajem različitih faktora (napuštanja sela koje sa sobom povlači i smanjenje stočarstva, zarastanje livada, razvoj turizma i sl.) su nam omogućile da ova knjiga ima nepunih 150 stranica.

Kavkaski žutać – zaštitni znak Vlasine

Kavkaski žutać; Fotografija: Miloš Popović

Najkarakterističnija vrsta Vlasine je kavkaski žutać (Colias caucasica), leptir za kojeg i meštani znaju. Takođe, tu su i Kirinia climene (vrsta koja je nađena na ostrvu Stratorija), uskršnji leptir (Zerynthia polyxena), koji se na Vlasini javlja tek poslednje nedelje maja i to na visini od preko 1200m, što je retkost u Evropi, te planinski plavac (Polyommatus eros), kojeg na Vlasini redovno srećemo zajedno sa kavkaskim zutaćem.

Kavkaski žutać za našeg sagovornika ima poseban značaj. To je vrsta zbog koje je ostao u svetu entomologije i njegov prvi značajni nalaz za nauku, a nalazi se i na koricama monografije “Dnevni leptiri Vlasine”.

  • Radi se o leptiru koji je u Srbiji retko nalažen, do 2011. godine, jedini podaci za Srbiju bili su sa Kopaonika. Zatim je vrsta zabeležena na Mučnju i Javoru, da bismo je 2013. pronašli na Velikom Čemerniku, jednoj od planina koja okružuje Vlasinsko jezero. Narednih godina je to postao zaštitni znak Vlasine, čak smo radili i eksperiment markiranja ove vrste, kako bismo procenili njegovu brojnost, pregazili smo sve okolne planine u potrazi za njim. Bilo je veoma uspešno, jer danas kada pogledate mapu rasprostranjenja ovog leptira u Srbiji, jasno ćete uočiti da je ubedljivo najviše „tačkica“ baš sa Vlasine.

Ugroženost

Kao u svakoj priči o prirodi i njenim stanovnicima, bilo da su u pitanju insekti, ptice, gmizavci, sisari ili drugi – uvek postoje ugrožene vrste, a uzrok je najčešće čovekov nemar. U ovom slučaju, dovoljno je početi od činjenice da se način života u selima Vlasine promenio, te su staništa sada manje pogodna za leptire.

  • Čak 22 vrste opisane u knjizu su na listi strogo zaštićenih. Pretnje su iste u celom svetu, kao i kod nas, pa i na Vlasini, a to je pre svega uništavanje staništa uzrokovano svime što možete da zamislite. Svi znamo da je to zagađenje, seča šuma, prekomerni turizam, ali bih ja kao jedan od značajnih ugrožavajućih faktora za Vlasinu naveo nedostatak ljudi.

“Depopulacija vlasinskih zaseoka (mahala) neprestano traje još od 1960 tih godina i sela ostaju pusta. Livade se ne kose, zarastaju u šiblje i šikare, ovaca i krava takođe nema i sve to značajno utiče na biodiverzitet dnevnih leptira.”

Ivan takođe navodi i mini hidroelektrane derivacionog tipa (MHE) kao izvor pretnje za staništa na kojima žive leptiri. Kaže da je početak bilo kakvog rešenja – istraživanje.

  • Rešenja su brojna, ali pre svega da bismo krenuli u realizaciju bilo kojeg problema potrebno je ulagati u istraživanja kako u zaštićenim produčjima, tako i van njih, jer tek kad dobijemo jasnu sliku o stanju naše prirode, potkovanu činjenicama, možemo efikasno rešiti veliki broj problema. Nažalost u Srbiji se malo pažnje posvećuje zaštiti prirode, a bojim se da je trenutno “5 do 12” da se nešto ozbiljno na tom polju uradi.

Leptir u mravinjaku

Posebno ugrožen je pegavi mravnik (Phengaris arion) koji ime nosi zbog toga što deo života provodi u mravinjaku. Naime kao gusenica se hrani larvama mrava. Mravi bivaju prevareni, misleći da je gusenica ustvari njihova larva pa je unesu u mravinjak. Ova vrsta ima status ugrožene po IUCN kategorizaciji, a pored ove, još osam vrsta ima kategoriju NT, bezmalo ugrožen takson.

Kako se istražuju leptiri?

Podaci koje su autori ove publikacije prikupili su neosporno značajni. Ali kako su oni do njih došli? Biolozima i ekolozima je odgovor verujemo veoma jasan, ali za one koji nisu upoznati sa čarima terenskog rada – kako se istražuju leptiri?

  • Terenski deo posla je i najlepši deo bilogije, fizički najzahtevniji, ali je to onaj deo zbog kojeg sam ostao u svemu ovome i pored brojnih poteškoća sa kojima se biolog/ekolog u Srbiji sreće. Kod istraživanja leptira terenski dan počinje ujutro (ali ne kao kod ornitologa, koji moraju ustati u cik zore), već u „normalno“ doba jutra, mi to volimo da kažemo „kada se podigne rosa“, a traje sve dok ima sunca.

    Leptiri se hvataju entomološkom mrežicom (kečerom), odredi se vrsta i u najvećem broju slučajeva na našu i njihovu radost puštaju u prirodu. Neke vrste čak nije potrebno ni uhvatiti, dovoljno je samo dobro ih pogledati i zabeležiti njihovo prisustvo. Fotografija često može da zameni mrežicu, jer sa kvalitetne fotografije možemo jednako kvalitetno odrediti vrstu kao i iz ruke. Za neke vrste ipak su potrebne detaljnije analize u laboratoriji.
Fotografija: Ivan Tot
  • Jedan od zanimljivijih načina istraživanja leptira je proces markiranja leptira (capture-recapture). Ovo se koristi za ozbiljne ekološko-populacione analize i radi se na jednoj vrsti, duži vremenski period, dok traje let te vrste leptira. Metoda je ponekad izuzetno teška, jer zahteva preciznost, ponekad veliki fizički napor, veliko strpljenje, ali rezultati dobijeni ovakvim istraživanjima su od izuzetnog značaja za dalju zaštitu određene vrste ili populacije.

    Obrada podataka uglavnom čeka jesen i zimu, kada više nema naših omiljenih insekata i zasniva se na unosu podataka u različite tabele i baze, obradi pomoću različitih softvera, zatim pisanje naučnih radova, pa na kraju i ovakvih publikacija.

Istraživanje je priča koja nema svoj kraj. Nastavlja se i donosi nove podatke, relevantne ne samo za faunu leptira, već i za biodiverzitet u celosti. Od 2016. godine do danas otkriveno je još sedam novih vrsta dnevnih leptira Vlasine. Ovakve publikacije su važne za istraživače, ali i za sve nas.

  • Moja prva pomisao je bila: Da li će ovo neko čitati? Svega nekoliko dana nakom promocije sretali su me ljudi po Vlasini i govorili kako su videli baš tu vrstu iz knjige. Tada sam shvatio da je jedan od niza ciljeva ispunjen. Po meni je najbitnije da leptire približimo ljudima. Zatim je tu mogućnost da upravljač zaštićenog područja uz pomoć ove knjige može i sam da „prati situaciju“ na terenu i javlja ako mu se učini nešto zanimljivo. Takođe smatram da će studentima, budućim istraživačima Vlasine u ovom slučaju, publikacija pomoći da brže i lakše savladaju osnovne identifikacije dnevnih leptira.
oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime