“Na hiljade ljudi je pogođeno cunamijem zvanim hidroenergetski projekti na Balkanu. Ako bi se svi projekti i realizovali, veliki broj građana bi izgubio svoje domove ili obradivu zemlju, svoju vodu za piće i snabdevanje vodom za navodnjavanje, prirodu koji su uživali generacijama. Uprkos ogromnom uticaju na njihove živote, najveći broj pogođenih zajednica nikada nisu informisane o hidroenergetskim projektima u svojim „dvorištima“, a kamoli konsultovane o njima” – poruka je “Nedelje akcije za balkanske reke

Fotografija: balkanrivers.net

“Nedelja akcije za balkanske reke” održaće se u osam zemalja regiona od 6. do 16. jula.

Događaj se organizuje u okviru kampanje “Spasimo plavo srce Evrope”, koja koju pruža podršku lokalnim aktivistima u borbi protiv izgradnje hidroelektrana.

Razgovarali smo sa koordinatorkom kampanje “Spasimo plavo srce Evrope” za Srbiju, Ivom Marković, o njhovim ciljevima, misiji i nedelji akcije koja predstoji.

  • Plavo srce ima najviše ulogu da pomogne ljudima, kako bi oni mogli da pomognu sebi, pružamo podršku i međunarodnu vidljivost. Nama je prioritet da se spreči izgradnja, jer štete od izgrađene hidroelektrane su uglavnom nepopravljive posle. Fokus nije samo na jednoj reci, nego tamo gde vidimo inicijativu sa lokala koja se bori, na to se fokusiramo.
Reka Sava; Fotografija: Goran Šafarek

Prema podacima Plavog srca, planira se izgradnja 2.796 hidroelektrana u predelu Balkana. U Srbiji se planira stavljanje u pogon preko 800 ovakvih izvora energije. Aktivisti i pokreti u Srbiji i regionu godinama se bore protiv izgradnje, a Plavo srce pomaže u njihovom umrežavanju, ali i samoj borbi.

  • Ono što je nama najvažnije je da se međusobno podržavamo. Koristimo naravno i društvene mreže i ovu mrežu Plavo srce Evrope, kako bismo komunicirali i znali uvek šta se dešava, te kako bismo bili podrška jedni drugima. Postoji još prostora da se unapredi komunikacija. Uglavnom su ljudi bili zatečeni situacijama u kojima se nađu, nisu bili informisani šta se dešava. Mislim da će u narednom periodu biti akcenat upravo na umrežavanju među državama, bilo da su one u Evropskoj uniji ili ne, jer su problemi vrlo slični.

“Nedelja akcije za balkanske reke” ponovo povezuje borce za očuvanje prirode iz celog Balkana. Slogan je “Our rivers – No DAMage!” i obilaze se neke od ključnih tački borbe, mesta sa pozitivim pričama u kojim su stanovnici uspeli da zaustave gradnju ali i mesta gde neprekidni otpor i dalje traje. Mesta koja su ugrožena hidrenergetskim planovima ima previše da se o svakoj može čuti, pisati i znati ali ljudi koji žive sa svakodnevnom bitkom da sačuvaju svoj prirodni dom, znaju koliko je svaka reka važna.

  • Nama je bila ideja da okupimo različite ljude koji se bave rekama u srbiji. Problema sa mini hidroelekranama ima svugde gde postoje planinske reke.
Vjosa, Albania; Fotografija: Roland Dorozhani

Što se programa za “Nedelja akcije za balkanske reke” tiče, prvi dan počinje na Savskom nasipu.

  • Tamo imamo problem sa rekom Savom, gde su uzurpirane javne površine, neki objekti su i nelegalno izgrađeni, kilometrima i kilometrima u zoni u kojoj ne bi trebalo ništa da se gradi. To smo videli kao jedno simbolično mesto za polazak.

    Odatle ćemo nastaviti ka obroncima Kopaonika blizu Nacionalnog parka Kopanonik. Treba da posetimo i Jošaničku banju. Tamo su hidroelektrane na rekama Jošanica i Samokovka, koje su napravile potpuni haos, njih ima više na istoj reci što je potpuno poremetio biodiverzitet i uticalo na nivo podzemnih voda.Tu ćemo se sastati sa lokalnim aktivistima i imamo simboličnu akciju kod tih reka. Odatle krećemo za Pirot.

Skup će se održati u nedelju u Pirotu. Pošto je nedelja je i institucije ne rade, kaže Iva, skup neće imati protestnu notu već više ideju okupljanja da se pokaže solidarnost između različitih pokreta koji se bave očuvanjem reka, odnosno koji se zalažu protiv izgradnje mini hidroelektrana.

  • Dalje idemo ka Crnovrškoj reci, koja je važna jer je iz prvog talasa izgradnje hidroelektrana, koje je finansirala i Evropska banka za obnovu i razvoj i koje su tada bile popularne kao dobar i povoljan izvor obnovljive energije. Stanovništvo nije bilo adekvatno informisano, niti imalo mogućnost da odgovori. Odatle idemo na reku Temšticu koja je odbranjena i tu imamo okupljanje pored reke kao pozitivan primer borbe. U selu Temska je jedno od sedišta otpora mini hidroelektrama.

    Potom nastavljamo ka Rakiti, tamo želimo da pružimo podršku ljudima koji su pod užasnim pritiskom obezbeđenja koje čuva gradilište i pritiskom različitih tužbi. Tamo cemo završiti i imati jedan finalni skup.

Neke od značajnih vrsta koje bi bile ugoržene na području Balkana.

“Nedelja akcije za balkanske reke” održava se u saradnji sa lokalnim organizacijama, a u Srbiji su to pokret “Odbranimo reke stare planine” i “Pravo na vodu”. Informacije o aktivnostima mogu se pronaći i na Facebook događaju.

Satnica dešavanja:

06. jul 2019.

10h – 11h Okupljanje na Savskom nasipu
11h Polazak
15h Akcija na rekama Jošanica i Samokovka
18h Polazak za Pirot

07. jul 2019.

10h Okupljanje u centru Pirota
12h Akcija na Crnovrškoj reci
14h Akcija na reci Temštici zajedno sa lokalnim stanovništvom
17h Akcija u Rakiti
19h Povratak za Beograd

Protest u Kuti, Albaniji; Fotografija: Andreas Gotz

Koraci do uspeha nisu u svakoj priči isti. Neka mesta se brane pravnim putem, neka samom hrabrošću da se fizički spreči gradnja. Kako nam opisuje Iva, raznoliki su primeri i u Srbiji, a pogotovo u čitavom regionu. Koliko možemo iz dobre komunikacije i međusobne podrške da naučimo?

  • Pre svega, samo primeri unutar Srbije imaju vrlo različite okvire i načine borbe protiv projekata izgradnje mini hidroelektrana. Negde se pravno mogu oboriti dozvole za izgradnju a negde je naizgled sve po pravilima, a opet nanosi štetu. Postoji veliki diverzitet pristupa problemu. Kada se proširimo na ceo Balkan, različiti su slučajevi, problemi i zakonski okviri. Negde je to brutalnije nego kod nas, Albanija je potpuno preplavljena projektima mini hidroelektrana. Međutim negde se pravni stručnjaci više time bave, u Srbiji je to jako slabo. Ekološko pravo je generalno jako slabo zastupljeno, nemaju toliko iskustva advokati, tužioci, a ni sudije.

    Ono što možemo da naučimo jeste da postoji i pravni pristup koji donosi rezultate i on sigurno mora da prati bilo kakve direktne ackije, ali postoji i primer iz Krušica u Bosni i Hercegovini, takođe i primer Vjose u Albaniji, gde vidimo da mirna fizička akcija sprečavanja gradnje donosi rezultate, makar kratkoročno odlaže da izgradnja počne. To je jako teška borba, ti ljudi su izloženi policijskoj brutalnosti najviše iz razloga što je to nevidljivo. Ako ne postoji kamera koja to snima, ako ne postoje prolaznici koji to vide, investitori i obezbeđenje se ne libi da koristi silu protiv ljudi koji sprečavaju izgradnju.

Film “Plavo srce Evrope” prati upravo ove primere i još neke od priča iz regiona, a može se pogledati besplatno na sajtu kampanje.

Borba protiv izgradnje mini hidroelektrana prožeta je svim aspektima koji utiču na život čoveka.

  • Mini hidroelektrane imaju mnogo dimenzija, jedna je ekološko-biološka u smislu narušavanja prirode. Druga je socijalna, način na koji su one došle na dnevni red, kao i pitanje demokratije, koliko su ljudi mogli da se izjasne da li žele mini hidroelektrane u svojim mestima. I takođe tu je i ekonomsko pitanje, investiranje kroz “Fid in” tarife, to jest subvencije drzave u takve štetne projekte i kreditiranje banaka za takve štetne projekte. Ima mnogo dimenzija, pokušačemo da sve aktiviste spojimo i informišemo o svim tim aspektima. – objašnjava Iva Marković
Reka Sana; Fotografija: Luka Tomac

Plavo srce Evrope takođe je kreiralo “Eco-Masterplan” koji pokazuje zašto su određene reke važne za biodiverzitet i uopšte za prirodu i čoveka. Ovaj plan ima cilj da uputi na to koje reke ne smeju da se koriste u svrhe snabdevanja energijom, što je 76% planiranih lokacija.

  • Plan nikoga ne obavezuje, on je rad istraživanja stručnjaka, poređenje različitih studija i naša želja kako bi stvari treblao da izgledaju. Planiramo da ga konkretizujemo kao predlog za priroritizaciju tokova koji ne bi smeli da se koriste za mini hidroelektrane.

Iva pominje i da u Srbiji niko iz institucija nije reagovao na njega.

  • Meni lično je plan odličan ali mislim da treba otići korak unazad i postaviti pitanje zašto nam igde trebaju hidroelektrane, a ne samo na čistim planinskim rekama? One proizvode toliko beznačajno malo energije, a prave nepopravljivu štetu. Pritom, priroda postoji i van nacionalnog parka. Evo na primer Zvonce u Rakiti nije u Nacionalnom parku niti u zaštićenom području formalno-administrativno, ali je ona deo prirodne celine i gde god da se priroda naruši ostaviće posledice i na zaštićeno dobro.

Interaktivna mapa plana, sa značajnim vrstama i rečnim tokovima može se pronaći na sajtu kampanje.

Interaktvina mapa masterplana

Zalaganje se nastavlja, reka koje su ugrožene još je mnogo. Ova nedelja spojiće aktiviste i pomoći im u njihovim bitkama za prirodu i domove. Nadajmo se da će ova nedelja proširiti i svest među građanima koji ne žive u oblastima koje su pod pretnjom iscrpljena prirodnih blagodeti i da će zajednički pritisak celog Balkana na neprihvatljive energetske planove država dovesti do pozitivne promene.

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime