Ove godine, beogradski Green Fest održava se online, u periodu od 26. oktobra do 4. novembra. U sklopu ovogodišnjeg virtuelnog izdanja festivala, pored raznih predavanja i panel diskusija o ekološkim temama, posetiocima je na raspolaganju i više od 50 filmova. Svi filmovi dostupni su u bilo koje doba dana i mogu se pronaći na sajtu festivala. Većina filmova sadrži titlove na engleskom ili se u samim filmovima govori na engleskom jeziku.

Zbog vremenskog ograničenja, danas vam donosimo izbor kratkometražnih filmova, a nakon festivala stižu i utisci o nekim dugometražnim filmovima.

Fotografija: unsplash.com

Green Fest napravio je podelu na šest kategorija koje ukupno broje 49 naslova. Mi smo se potrudili da iz svake oblasti izaberemo makar jedan film i napravimo što raznovrsniji izbor. Svakako vas pozivamo da i sami istražite šta je sve dostupno u selekciji filmova kratkog i srednjeg metra.

Fioka srama (Srbija, 2019)

Ovaj dokumentarni film sačinjen je od nekoliko intervjua sa stručnjacima iz oblasti zaštite životne sredine koji žive i rade u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Fokus je stavljen na plastične kese – njihova proizvodnja, upotreba i odlaganje nakon upotrebe. Postavljena su pitanja o tome koji su trenutni evropski standardi i gde se naš region nalazi u odnosu na ostatak Evrope ali i ceo svet? Da li uvođenje naplate kesa u supermarketima doprinosi očuvanju prirode ili će ljudska lenjost ipak preovladati? Ako zaista želimo promenu na bolje, svoje potrošačke navike moramo prilagoditi okolini, umesto što pokušavamo da okolinu prilagodimo našim navikama.

Simfonija (Srbija, 2019)

Zamislite da se nalazite pri vrhu planine, sami, okruženi raznovrsnim prizorima, zvucima i mirisima prirode. Sve je mirno, sedite na nekom brežuljku i posmatrate ovce koje ste izveli na pašu. Za nekoga je ovo umirujuća zamisao, za nekoga pak strašna ako nije navikao na samoću. Opisani scenario svakodnevica je Radeta koji je napustio užurban gradski život i nastanio kolibu na Sokolskoj planini. Društvo mu prave dva pulina, uz koje svakodnevno izvodi svoje ovce na ispašu. Ovaj dokumentarni prikaz života u spokoju i jedinstvu sa prirodom pokazuje nam da samoća ne mora nužno označavati i usamljenost. ,,Svakoga treba saslušati ali sebe poslušaj”, govori Rade i objašnjava da je vreme koje provodimo u prirodi od velikog značaja za bistriji um. Pogotovo boravak na planini, odakle imamo širi pogled na civilizaciju u kojoj živimo.

Pepeo (Severna Makedonija, 2020)

Zagađenje vazduha, virus koji se širi, protesti na ulicama – scenario koji nam je, nažalost,  svima postao poznat u prethodnih nekoliko meseci. U filmu je prikazan bračni par, zabrinut zbog svoje teško bolesne ćerke Eve, kojoj ističu preostali dani života. Iako je radnja filma smeštena u blisku budućnost, može se reći da mnogi od nas već neko vreme žive u istom strahu i neizvesnosti kao i likovi u ovom filmu. Pored kratke i jasne priče, film je i estetski zaista lepo odrađen. Ono što mi je zapalo za oko prilikom gledanja bila je uloga boja. Dok se u većini scena provlače hladni tonovi, u kadrovima Evine sobe preovlađuje roze boja koja gledaocu daje osećaj sigurnosti i spokoja (ili je to bio samo lični utisak?). 

Kratak film o ledu (Velika Britanija, 2020)

Kao što je i navedeno u opisu ovog filma na sajtu festivala, Kratak film o ledu je film-poema koji na izuzetan način objedinjuje kinematografiju i književnost u jednu neponovljivu celinu. Dok su naše oči okupirane kadrovima Arktika koji se polako topi, imamo priliku da čujemo mnoštvo stihova i citata koji govore o svetu u kom živimo i našem odnosu prema prirodi. Glavnu ulogu u filmu igra planeta Zemlja, a čovek je samo prolaznik i upravo to nam autor filma poručuje kao svrhu naših života. Čovek ne može sebe staviti iznad prirode, ne sme dozvoliti sebi i drugima da uzimaju i uništavaju njena bogatstva zarad svojih sebičnih i nepromišljenih potreba.

Moja mala kap meda (Portugalija, 2020)

Upoznajte prirodu i dobronamerne ljude Kenije i Ugande kroz objektiv pisca i fotografa Osejlija Hane (Osseily Hanna). Na početku filma saznajemo da Osili ne može da pronađe izdavača za svoju novu knjigu, nakon čega kreće na put do Istočne Afrike. Tamo upoznaje pčelare i druge stručnjake koji žele da obrazuju stanovništvo o etički i ekološki ispravnom pčelarstvu. Film nas poziva na ekološko buđenje, na promene, na jedinstvo sa prirodom.  Pčele, zvanično najvažnija bića na planeti, predstavljaju za Osilija bića s kojima se poistovećuje, želi da svi ljudi budu kao pčele, organizovani u zajednicu u kojoj svi pomažu jedni drugima.

Eko ljubav (Rusija, 2019)

Sve ukazuje na jedno obično veče u gradu, prijatelji koji su se okupili u kafiću na druženje i zabavu. Jedan momak dovodi svog prijatelja i upoznaje ga sa ostalima. Zadaju izazove jedni drugima, smeju se i piju. Ova veselost se gubi kada Lisa, koja živi stilom života bez otpada, u svom ,,obraćanju” gradonačelniku Moskve pokrene temu zagađenosti grada. Iako je to zaista važna tema, niko ne očekuje otvaranje takvih problema kada izađe u grad da se zabavi. Novi momak u društvu, Ljoša, zainteresuje se za ovu neobičnu devojku i odlučuje da sazna nešto više o njenom načinu života, ne verujući da je u današnje vreme moguće živeti bez plastičnih kesa i ambalaža.

Šuma (Irska, 2020)

Za kraj, preporučujemo vam jednu upečatljivu kratku animaciju. Iako traje svega tri minuta, obraća nam se jasno i glasno koliko i neki dugometražni dokumentarni film. Jarkim bojama prirode suprotstavlja se moderna tehnologija bez koje nam je danas život nezamisliv. Koliko god da nam tehnologija svakodnevno pomaže, uvek nas na neki način udaljava od prirode i od drugih ljudi. Kada su naši životi počeli da se digitalizuju i da li nas je to zaista udaljilo od prirode? Kako je virtuelni svet postepeno počeo da utiče na naše živote izvan ekrana?

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime