Kevin Linč: Slika jednog grada

Tekst je nastao u okviru zadatka na predmetu Ekologija grada na Filozoskom fakultetu u Novom Sadu.

Pitanje identiteta jedno je od onih na koje psihologija, sociologija, a često i druge nauke, pokušavaju da odgovore. Ljudsko i tehnološko napredovanje doprinosi da se u definiciju identiteta uvode i nove varijable, što može značiti i da sredina u kojoj živimo, odnosno izmene u njoj, u nama samima stvara nadograđene socijalne i emocionalne uloge. Kevin Linč u svom delu „Slika jednog grada“ govori upravo o tome kako se svaki građanin menja u zavisnosti od toga koliko je uspeo da se adaptira, tj. srodi, sa gradom u kom živi.

Pokušavajući da nam na samom početku dela odgonetne šta je ono glavno što grad odvaja od sela ili varošice, Linč kaže da grad nije samo objekat, već i proizvod. Stoga, uvodi tri važne komponente koje utiču na sliku čovekove okoline, a to su: identitet, struktura i značaj. Analizirajući ove tri komponente, Linč zaključuje da u isto vreme definiše i grad, ali i čoveka koji u tom gradu živi. Ne razdvajajući ova dva pojma, prikazuje nam da gradovi koji imaju „čvorove“ ili bilo kakve druge nepravilne elemente, kao  proizvod stvaraju nezadovoljnog čoveka. 

Analizu dalje obavlja kroz dve stavke: hodanjem i razgovaranjem sa stanovnicima. Smatra da je empirijsko istraživanje ključno kako bi se ustanovilo šta sve utiče na stvaranje slike jednog grada, pa tako u razgovore sa stanovnicima Bostona, Džerzi Sitija i Los Anđelesa provlači elemente poput: putevi, granice, distrikti, čvorišta, obeležja. Navodeći ljude da o njima govore, on uviđa da su stanovnici Bostona u najvećoj meri nezadovoljni onim što ih okružuje. Oni ističu da Boston liči da evropske gradove, da je sačinjen od vijugavih ulica koje čoveka dovode u zabunu, da je prljav i da je pun raskrsnica nepravilnog oblika. Ljudi koji žive u Džerzi Sitiju, ovaj grad vide kao sponu između Njujorka i Njuarka, a kao glavne asocijacije navode auto-puteve, smrad i nedostatak gradskog karaktera. Još, navode i to da Džerzi Siti ne predstavlja celinu i da ne postoji mnogo stvari koje bi voleli da pokažu strancima koji su prvi put u poseti ovom gradu. Sa druge strane, stanovnici Los Anđelesa kažu da je jedna od glavnih odlika ovog grada pravilna četvorougaona ulična mreža. Kažu i to da u gradu postoji i centralni deo, ali i da je on u mnogim delovima decentralizovan, što dovodi do toga da su uočljive podele na urbane i mirnije delove. Kao još jednu pozitivnu stavku, za Los Anđeles kažu i da je ekološki dobro sređen. Kao lošu karakteristiku, građani navode i to da osećaj sigurnosti opada kada se približite gužvi, odnosno Brodveju. Tu uglavnom žive ljudi niže klase, a okruženje čine i auto-put za Holivud, bioskopi i druge atrakcije. 

Na osnovu ovakvih odgovora Linč zaključuje da je od ova tri grada za život najpovoljniji Los Anđeles, jer daje mogućnost ljudima da se prilagode i da izaberu da li će boraviti u urbanom delu ili će se odlučiti da ih orkužuje zelenilo. Takođe, on uviđa i da je zbog postojanja distrikta Džerzi Sitit najviše etnički i klasno razuđen, te da se jasno vidi ko dolazi iz trgovačke, a ko iz kancelarijske četvrti, što bitno utiče na to kako ljudi vide sebe same, ali i kako ih drugi vide. 

Autor smatra da grad, kao veštačka tvorevina, treba da se ostvari kao proizvod umetničkog nadahnuća, uobličen čovekovim potrebama. Čovek se prilagođava gradu, ali i podešava grad svojim potrebama. Stoga, da bi grad bio pogodan za ljude koji u njemu žive, Linč smatra da je važno kako je taj grad projektovan i  opisujući na kojim sve kvalitetima projektant zasniva svoj rad, donosi sledeće kategorije:

* Sigurnost- oštrina granice, kontrast površina, oblika, intenziteta, veličine, namene. Kontrast može biti izražen u vidljivoj okolini ili posmatračevom doživljaju. Kontrastom određen element postaje uočljiv i živopisan.

* Jednostavnost oblika

* Kontinuitet ivica i površina

* Dominacija jednog dela nad ostalim pomoću veličine

* Jasnost veza; visoka vidljivost veza i spoljnih šavova

* Diferencijacija po usmerenosti- asimetrija

* Vizuelno područje- prozračnost, preklapanje, panorame

* Svesnost posmatrača

* Vremenski nizovi- nizovi koji se doživljavaju

* Nazivi/ ne-fizičke karakteristike koje mogu da potenciraju slikovitost elemenata

Ovakva podela, prema autoru, dovodi do zaključaka poput: živopisnost i koherentnost slike jedne urbane sredine naglašena je kao glavni uslov za korišćenje jednog grada, odnosno da građani uživaju u njemu;  prostorna organizacija savremenog života, brzina kretanja i izgradnje nalažu da se urbane sredine svesno i savesno projekturu; urbana sredina treba da nam govori o društvu, njegovim težnjama, istorijskoj tradiciji, okolini i funkcijama i kretanju u gradu. 

Predočavajući čitaocima kompleksnost ovako postavljene teme gradskog života, Kevin Linč u svom delu „Slika jednog grada“, sagledava sve ono što grad i njegovi građani jesu, ali i podvlači da je projektovanje gradova fluidna kategorija. Grad je mnogoznačna struktura, promenljive organizacije, skup mnogih funkcija, sagrađen mnogim rukama, relativnom brzinom. Grad nije tvorevina nastala za pojedinca, već za mnoštvo ljudi, široko različitih potreba i shvatanja, temperamenta, poziva i klasa. Gradske sredine se sredine brzo menjaju, a ljudi danas menjaju mesto boravka mnogo češće nego ranije. 

oglas
Uvek me možete videti kako namršteno pijem kafu dok se krijem  iza velikih sunčanih naočara. Putujem često, volim na daljinu i hvalim se gotovo popunjenim pasošem. Studiram novinarstvo, tečno govorim četiri jezika, peti učim, ali samo na jednom mogu sebe da razumem. Mama sam najlepše, najbolje i najdraže mačke na svetu. I nemam 22 godine.

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime